ФИЦО ПОБЕДОМ ЗАБРИНУО ЗАПАД И УКРАЈИНУ

Превремени парламентарни избори у Словачкој

Странка Смер-ССД бившег, проруски оријентисаног премијера Роберта Фица, који је најавио укидање војне помоћи Украјини, победила испред прозападне партије Прогресивна Словачка (ПС), што је донело бриге Бриселу и Кијеву

На ванредним парламентарним изборима у Словачкој, одржаним 30. септембра, победила је странка Смер – Словачка Социјалдемократија (Смер-ССД) бившег, проруски опредељеног премијера Роберта Фица, који је у кампањи најавио да ће, постане ли председник владе, укинути војну помоћ Украјини и инсистирати на пунијем суверенитету своје земље, чланице Европске уније и НАТО-а.
Смер-ССД освојила је 23,3 одсто гласова, а њен главни ривал прозападна либерална Прогресивна Словачка 16,98 одсто. Трећа је била левичарска партија Хлас (Глас), за коју је гласало 15,1 одсто бирача, а следе коалиција ОЛАНО, КДХ, СаС и Словачка национална партија (СНС), све са по мање од десет процената подршке оних који су гласали.
Овакав исход наговештава формирање коалиционе владе, пошто ниједна странка није осигурала већину у парламенту са 150 места, а мањински кабинет се не види као могућа опција.
Излазност од око 69 одсто уписаних бирача потврдила је велику заинтересованост око 5,5 милиона Словака за будућност своје земље која, како се често чује, и даље „лебди између Запада и Истока“, јер, иако је чланица ЕУ и НАТО-а, има веома јак проруски сентимент.

ПОСТИЗБОРНИ СЦЕНАРИЈИ Рачуна се да ће искусни Фицо (59) – премијер од 2006. до 2010. године и од 2012. до 2018 – прављење коалиционе владе одмах понудити левичарској странци Хлас, насталој отцепљењем од његове партије Смер-ССД, која би, по општем очекивању, могла да одлучи о изгледу новог кабинета. Иако је лидер Хласа Петер Пелегрини, који није у добрим односима са Фицом, изјавио да његова странка има опције за различите коалиције, превладава уверење да ће он, под притиском великог броја некадашњих чланова Смер-ССД-а, који су сада уз њега, прихватити евентуалну понуду бившег колеге.
Фицове планове у том смислу покушаће, наравно, да онемогући другопласирана ПС, чији је лидер Михал Шимечка (39) већ обећао да ће његова странка учинити све да спречи победника избора да формира владу.
С обзиром на то да је ПС на овом гласању била фаворит Запада, и да Фицо, као „руски човек“, није по вољи ЕУ и НАТО-а, реално је очекивати да се и „страни фактор“ умеша у формирање будуће словачке владе. А то значи да се, уз Запад, укључи и Москва, коју је резултат словачких избора сигурно обрадовао, иако Фицо јавно одбацује оцене да је „проруски политичар“. Осим тога, и сама чињеница да је место у парламенту осигурало више партија, идејно врло различитих, наводи на закључак да би међустраначки преговори о образовању владајуће коалиције могли потрајати.
Аналитичари примећују да би договор Смер-ССД-а с Хласом могао ублажити Фицову спољну политику, а поједини медији спекулишу да би шеф дипломатије у будућој влади Словачке могао постати Мирослав Лајчак, садашњи изасланик ЕУ за Западни Балкан.

БРИГЕ ЗАПАДА И КИЈЕВА Пошто је Словачка до ових избора важила за лојалну чланицу ЕУ и НАТО-а, и оданог савезника Украјине, којој је слала обилну војну и сваку другу помоћ, логично је да је победа Роберта Фица забринула Брисел и Кијев, а с њима и Вашингтон, чији су ставови одлучујући у креирању укупне политике Запада, а то значи и његових акција у текућем руско-украјинском рату.
Словачка је била друга чланица НАТО-а (после Пољске) која је своје авионе Миг-29 уступила Украјини, а донирала јој је и систем противваздушне одбране С-300. Фицо сада изјављује да, ако он постане премијер, „Словачка неће Украјини испоручити ниједан оквир муниције“, а биће и против западних санкција Русији које су јој наметнуте под изговором да је једини кривац за руско-украјински сукоб.
Он, иначе, одавно говори да је рат у Украјини почео 2014, „када су украјински нацисти и фашисти почели да убијају руске грађане у Донбасу и Луганску“, и да мира не може бити све док Запад једнострано подржава Кијев и не тежи постизању трајног и праведног решења. Наивно је, каже Фицо, веровати да ће наоружање које Запад шаље Кијеву променити ток рата, и да ће Русија напустити Крим и територију коју сада контролише у Украјини.
Због његових тврдих ставова, међу којима је противљење пријему Украјине у НАТО, „јер би то довело до светског рата“, на Западу Фица, све чешће, пореде са мађарским премијером Виктором Орбаном, који одбија да слепо следи све одлуке Уније и Алијансе кад се ради о Русији или руско-украјинском рату. У Бриселу не крију да их плаши присуство „још једног Орбана у средишту Европе“.
За разлику од свог главног ривала Михала Шимечке, који је у предизборној кампањи прокламовао потребу чврстог припадања Словачке евроатлантским интеграцијама и доследно поштовање свих њихових правила и принципа, Фицо је, рекавши да му није циљ да Словачку изводи из ЕУ и НАТО-а, нагласио да ће се залагати за јачање њеног суверенитета. Истицао је, уз остало, да је НАТО у његовој земљи „тренутно врло непопуларан“ и да би му Словаци, на евентуалном референдуму, сигурно рекли „не“.
Фицо је, пред бирачима, изражавао незадовољство и европском политиком према мигрантима, који масовно пролазе кроз Словачку, а према ЛГБТ популацији је исказао много мање флексибилности од свог кључног противника на изборима.

Вучић честитао Фицу Председник Србије Александар Вучић честитао је Роберту Фицу на победи његове странке на парламентарних изборима у, како је навео, „пријатељској Словачкој“. „Уверен сам да ћемо у наредном периоду продубити сарадњу између наше две земље, као и да ћемо заједно радити на снажењу партнерства у овим изазовним временима“, написао је Вучић на друштвеној мрежи Икс (Твитер).

МИШЉЕЊА СЛОВАКА Реално посматрано, исход избора у Словачкој није никакво изненађење јер већина Фицових ставова одражава традиционално пријатељска осећања њених грађана према Русији, вероватно и ојачана од како је почео руско-украјински рат, а она се нашла на удару НАТО-а који снажно подржава и помаже режим Владимира Зеленског у Кијеву. Међу Словацима је, уз остало, још жив дух захвалности Црвеној армији за ослобођење њихове земље од фашизма у Другом светском рату.
Упркос наклоности своје досадашње власти кијевском режиму, многи Словаци и даље имају пуно разумевање за акције Русије у Украјини и одбијају да признају да су жртве громоглсне пропаганде из Москве.
Према једној анкети, око 52 одсто Словака верује да су за рат у Украјини одговорни Кијев и Запад, половина грађана сматра САД претњом безбедности њихове земље, а само њих 48 одсто мисли да је либерална демократија добра за Словачку.
Обични грађани су, очигледно, сити свађа и неефикасности претходних коалиција, које су имале снажну подршку Запада, иако је њихова земља тонула у проблеме, од којих су данас најизраженији висока инфлација, раширена корупција и неефикасност правосудног система. Посебно памте несналажење власти у борби с ковидом 19.
Словачка коалиција десног центра распала се у децембру прошле године, а пролетос је на чело земље дошла привремена технократска влада коју је водио Лудовит Одор, нестраначка личност, ком је мандат поверила председница Зузана Чапутова. Тада је објављено да се ниједан члан Одоровог кабинета неће кандидовати на управо одржаним ванредним изборима.