FICO POBEDOM ZABRINUO ZAPAD I UKRAJINU

Prevremeni parlamentarni izbori u Slovačkoj

Stranka Smer-SSD bivšeg, proruski orijentisanog premijera Roberta Fica, koji je najavio ukidanje vojne pomoći Ukrajini, pobedila ispred prozapadne partije Progresivna Slovačka (PS), što je donelo brige Briselu i Kijevu

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Slovačkoj, održanim 30. septembra, pobedila je stranka Smer – Slovačka Socijaldemokratija (Smer-SSD) bivšeg, proruski opredeljenog premijera Roberta Fica, koji je u kampanji najavio da će, postane li predsednik vlade, ukinuti vojnu pomoć Ukrajini i insistirati na punijem suverenitetu svoje zemlje, članice Evropske unije i NATO-a.
Smer-SSD osvojila je 23,3 odsto glasova, a njen glavni rival prozapadna liberalna Progresivna Slovačka 16,98 odsto. Treća je bila levičarska partija Hlas (Glas), za koju je glasalo 15,1 odsto birača, a slede koalicija OLANO, KDH, SaS i Slovačka nacionalna partija (SNS), sve sa po manje od deset procenata podrške onih koji su glasali.
Ovakav ishod nagoveštava formiranje koalicione vlade, pošto nijedna stranka nije osigurala većinu u parlamentu sa 150 mesta, a manjinski kabinet se ne vidi kao moguća opcija.
Izlaznost od oko 69 odsto upisanih birača potvrdila je veliku zainteresovanost oko 5,5 miliona Slovaka za budućnost svoje zemlje koja, kako se često čuje, i dalje „lebdi između Zapada i Istoka“, jer, iako je članica EU i NATO-a, ima veoma jak proruski sentiment.

POSTIZBORNI SCENARIJI Računa se da će iskusni Fico (59) – premijer od 2006. do 2010. godine i od 2012. do 2018 – pravljenje koalicione vlade odmah ponuditi levičarskoj stranci Hlas, nastaloj otcepljenjem od njegove partije Smer-SSD, koja bi, po opštem očekivanju, mogla da odluči o izgledu novog kabineta. Iako je lider Hlasa Peter Pelegrini, koji nije u dobrim odnosima sa Ficom, izjavio da njegova stranka ima opcije za različite koalicije, prevladava uverenje da će on, pod pritiskom velikog broja nekadašnjih članova Smer-SSD-a, koji su sada uz njega, prihvatiti eventualnu ponudu bivšeg kolege.
Ficove planove u tom smislu pokušaće, naravno, da onemogući drugoplasirana PS, čiji je lider Mihal Šimečka (39) već obećao da će njegova stranka učiniti sve da spreči pobednika izbora da formira vladu.
S obzirom na to da je PS na ovom glasanju bila favorit Zapada, i da Fico, kao „ruski čovek“, nije po volji EU i NATO-a, realno je očekivati da se i „strani faktor“ umeša u formiranje buduće slovačke vlade. A to znači da se, uz Zapad, uključi i Moskva, koju je rezultat slovačkih izbora sigurno obradovao, iako Fico javno odbacuje ocene da je „proruski političar“. Osim toga, i sama činjenica da je mesto u parlamentu osiguralo više partija, idejno vrlo različitih, navodi na zaključak da bi međustranački pregovori o obrazovanju vladajuće koalicije mogli potrajati.
Analitičari primećuju da bi dogovor Smer-SSD-a s Hlasom mogao ublažiti Ficovu spoljnu politiku, a pojedini mediji spekulišu da bi šef diplomatije u budućoj vladi Slovačke mogao postati Miroslav Lajčak, sadašnji izaslanik EU za Zapadni Balkan.

BRIGE ZAPADA I KIJEVA Pošto je Slovačka do ovih izbora važila za lojalnu članicu EU i NATO-a, i odanog saveznika Ukrajine, kojoj je slala obilnu vojnu i svaku drugu pomoć, logično je da je pobeda Roberta Fica zabrinula Brisel i Kijev, a s njima i Vašington, čiji su stavovi odlučujući u kreiranju ukupne politike Zapada, a to znači i njegovih akcija u tekućem rusko-ukrajinskom ratu.
Slovačka je bila druga članica NATO-a (posle Poljske) koja je svoje avione Mig-29 ustupila Ukrajini, a donirala joj je i sistem protivvazdušne odbrane S-300. Fico sada izjavljuje da, ako on postane premijer, „Slovačka neće Ukrajini isporučiti nijedan okvir municije“, a biće i protiv zapadnih sankcija Rusiji koje su joj nametnute pod izgovorom da je jedini krivac za rusko-ukrajinski sukob.
On, inače, odavno govori da je rat u Ukrajini počeo 2014, „kada su ukrajinski nacisti i fašisti počeli da ubijaju ruske građane u Donbasu i Lugansku“, i da mira ne može biti sve dok Zapad jednostrano podržava Kijev i ne teži postizanju trajnog i pravednog rešenja. Naivno je, kaže Fico, verovati da će naoružanje koje Zapad šalje Kijevu promeniti tok rata, i da će Rusija napustiti Krim i teritoriju koju sada kontroliše u Ukrajini.
Zbog njegovih tvrdih stavova, među kojima je protivljenje prijemu Ukrajine u NATO, „jer bi to dovelo do svetskog rata“, na Zapadu Fica, sve češće, porede sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji odbija da slepo sledi sve odluke Unije i Alijanse kad se radi o Rusiji ili rusko-ukrajinskom ratu. U Briselu ne kriju da ih plaši prisustvo „još jednog Orbana u središtu Evrope“.
Za razliku od svog glavnog rivala Mihala Šimečke, koji je u predizbornoj kampanji proklamovao potrebu čvrstog pripadanja Slovačke evroatlantskim integracijama i dosledno poštovanje svih njihovih pravila i principa, Fico je, rekavši da mu nije cilj da Slovačku izvodi iz EU i NATO-a, naglasio da će se zalagati za jačanje njenog suvereniteta. Isticao je, uz ostalo, da je NATO u njegovoj zemlji „trenutno vrlo nepopularan“ i da bi mu Slovaci, na eventualnom referendumu, sigurno rekli „ne“.
Fico je, pred biračima, izražavao nezadovoljstvo i evropskom politikom prema migrantima, koji masovno prolaze kroz Slovačku, a prema LGBT populaciji je iskazao mnogo manje fleksibilnosti od svog ključnog protivnika na izborima.

Vučić čestitao Ficu Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Robertu Ficu na pobedi njegove stranke na parlamentarnih izborima u, kako je naveo, „prijateljskoj Slovačkoj“. „Uveren sam da ćemo u narednom periodu produbiti saradnju između naše dve zemlje, kao i da ćemo zajedno raditi na snaženju partnerstva u ovim izazovnim vremenima“, napisao je Vučić na društvenoj mreži Iks (Tviter).

MIŠLJENJA SLOVAKA Realno posmatrano, ishod izbora u Slovačkoj nije nikakvo iznenađenje jer većina Ficovih stavova odražava tradicionalno prijateljska osećanja njenih građana prema Rusiji, verovatno i ojačana od kako je počeo rusko-ukrajinski rat, a ona se našla na udaru NATO-a koji snažno podržava i pomaže režim Vladimira Zelenskog u Kijevu. Među Slovacima je, uz ostalo, još živ duh zahvalnosti Crvenoj armiji za oslobođenje njihove zemlje od fašizma u Drugom svetskom ratu.
Uprkos naklonosti svoje dosadašnje vlasti kijevskom režimu, mnogi Slovaci i dalje imaju puno razumevanje za akcije Rusije u Ukrajini i odbijaju da priznaju da su žrtve gromoglsne propagande iz Moskve.
Prema jednoj anketi, oko 52 odsto Slovaka veruje da su za rat u Ukrajini odgovorni Kijev i Zapad, polovina građana smatra SAD pretnjom bezbednosti njihove zemlje, a samo njih 48 odsto misli da je liberalna demokratija dobra za Slovačku.
Obični građani su, očigledno, siti svađa i neefikasnosti prethodnih koalicija, koje su imale snažnu podršku Zapada, iako je njihova zemlja tonula u probleme, od kojih su danas najizraženiji visoka inflacija, raširena korupcija i neefikasnost pravosudnog sistema. Posebno pamte nesnalaženje vlasti u borbi s kovidom 19.
Slovačka koalicija desnog centra raspala se u decembru prošle godine, a proletos je na čelo zemlje došla privremena tehnokratska vlada koju je vodio Ludovit Odor, nestranačka ličnost, kom je mandat poverila predsednica Zuzana Čaputova. Tada je objavljeno da se nijedan član Odorovog kabineta neće kandidovati na upravo održanim vanrednim izborima.