Optužuje druge, a kriva za smrt četiri i po i proterivanje 60 miliona ljudi

Licemerje Amerike

Zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija prošlo je u tradicionalnom isticanju Zapada kako je mir važan, takođe i poštovanje međunarodnog prava – iako je uistinu najodgovorniji za rušenje i prvog i drugog. Najbolji primer za to je politika SAD

Američki predsednik Džozef Bajden je za govornicom UN žestoko napao Rusiju i optužio je za agresiju na Ukrajinu, zaboravivši kako su različite američke administracije, i godinama pre njegove, ali s njegovom borbenom podrškom, potpirivale ratove i uništavale daleke zemlje, i to ne zbog sopstvene ugroženosti nego zbog hegemonističkih ciljeva američke elite. Tako je i teroristički napad 11. septembra 2001. Vašington iskoristio da pokrene seriju ratova koji su promenili veliki deo sveta. Nagore. I još gore.
Zvanična saopštenja o prirodi napada 11. septembra i danas su puna šupljina, a u građanskom pokretu koji se u SAD bori da otkrije punu istinu o tom događaju brojni Amerikanci sumnjaju da su iza kulisa stajale američke i izraelske tajne službe, dok je arapskim teroristima dodeljena uloga „izvođača radova“. Za to nema čvrstih dokaza, ali nije moguće sumnjati u posledice napada koji se odigrao pre 22 godine – pokretanje paklenog plana neokonzervativaca za ustoličenje „novog američkog stoleća“ (PNAC).

KLARKOVO SVEDOČENJE O zamecima tog plana se tokom intervjua 2007. izlanuo penzionisani američki general Vesli Klark, isti onaj koji je 1999. vodio nezakonitu vojnu agresiju protiv Srbije, odnosno tadašnje SRJ. Klark je u opuštenoj atmosferi osam godina kasnije objasnio da se Bušova administracija namerila da potpali ratove u Iraku, Siriji, Libanu, Libiji, Somaliji, Sudanu i Iranu.
„Desetak dana posle 11. septembra otišao sam u Pentagon i tamo sreo državnog sekretara Ramsfelda i njegovog zamenika Volfovica. Javio sam se još nekim generalima s kojima sam ranije radio, a onda me je jedan od njih pozvao u svoju kancelariju i tamo natuknuo da ulazimo u rat sa Irakom. Pitao sam – zašto, odgovorio je da ne zna. Pretpostavljao je da Bušova vlada ne zna šta da uradi povodom terorista, pa bi da američka vojska sruši vladu Sadama Huseina. Kada u ruci držite čekić, svaki problem vam se čini kao ekser, podsmešljivo je dodao. Ponovo sam svratio u Pentagon nekoliko nedelja kasnije, tada je već počeo rat u Avganistanu. ’Da li još uvek ratujemo sa Irakom?’, upitao sam prijatelja generala. Odgovorio je: ’Ne, sada je još gore – postoji plan da uništimo sedam država za pet godina, a Irak je tek prva među njima. Na redu su Sirija, Liban, Libija, Somalija, Sudan i na kraju Iran.’ Obećao sam mu da mi ’nikada nije pokazao taj dokument’, ali znam šta sam video“, rekao je Klark.
Nameće se pitanje – kakve su posledice ratnohuškačkog plana američkih neokonzervativaca? Odgovor već godinama traže istraživači Univerziteta Braun u Americi. Njihova studija „Cena ratova“ (Cost of Wars), objavljena juna ove godine, otkriva zastrašujuće podatke o ceni američkih intervencija, i to samo u poslednje dve decenije. Ratovi koje je Amerika vodila u Iraku, Avganistanu, Siriji, Jemenu i Pakistanu posle 11. septembra 2001. „proizveli“ su najmanje 4,5 miliona smrtnih žrtava i raselili 38 do 60 miliona ljudi, uz 7,6 miliona dece koja su prepuštena na milost i nemilost gladi i bedi. Gotovo milion ljudi je poginulo u borbama, uz 3,6 do 3,7 miliona indirektnih smrti zbog zdravstvenih i ekonomskih problema izazvanih ratovima kao što su bolesti, neuhranjenost i uništena infrastruktura. U izveštaju su analizirani efekti ratova i u Libiji i Somaliji koje je takođe sponzorisao Vašington.

INDIREKTNE ŽRTVE Naučnici procenjuju da u zemljama koje su stavili pod lupu živi 7,6 miliona dece mlađe od pet godina koja pate od akutne pothranjenosti, što znači da „ne dobijaju dovoljno hrane, bukvalno su kost i koža, što ih dovodi u veći rizik od smrti“. U Avganistanu i Jemenu je na ivici smrti gotovo 50 odsto dece, u Somaliji 60 procenata. U odvojenoj studiji iz 2021. projekta „Cena ratova“ Univerziteta Braun naveden je podatak da su ratovi pod vođstvom SAD posle 11. septembra raselili najmanje 38 miliona ljudi – više nego bilo koji sukob od 1990. godine naovamo, isključujući Drugi svetski rat. Da sve bude gore, istraživači ističu da je to „veoma konzervativna procena“ jer je „ukupan broj raseljenih zahvaljujući američkim ratovima posle 11. septembra potencijalno bliži podatku 49–60 miliona, što bi moglo da parira raseljavanju iz Drugog svetskog rata“. Iako se američka vojska povukla iz Avganistana 2021. godine, „danas Avganistanci pate i umiru od posledica ratnih muka više nego ikada“, navodi se u izveštaju.
Pored užasavajućeg broja poginulih, tu su i milioni civila koji su bili ranjeni i pretrpeli druge tegobe, izazvane ratom. „Na primer, na svaku osobu koja umre od bolesti koja se prenosi vodom jer im je rat uništio pristup bezbednoj vodi za piće i postrojenjima za tretman otpada, dolazi mnogo više onih koji se razbole“, ističe se u studiji. Izveštaj iz 2023. „naglašava brojne dugoročne i nedovoljno priznate posledice rata po ljudsko zdravlje, posebno jer neke grupe – pre svega žene i deca, trpe najveći teret razarajućih uticaja“.
U populaciji onih koji žive u krajnjem siromaštvu i ljudi iz marginalizovanih grupa utvrđena je viša stopa smrtnosti i kraći životni vek. U dokumentu se podvlači da su „ratovi posle 11. septembra (2001) izazvali stravične ekonomske probleme za ljude koji žive u ratnim zonama“, te da je siromaštvo, praćeno „neizvesnošću pristupa hrani i neuhranjenošću, dovelo do velikog broja bolesti i smrti, naročito među decom uzrasta do pet godina“.
Indirektne smrti u bezmalo svim ratovima predstavljaju većinu izgubljenih života. Istraživači sa Univerziteta Braun utvrdili su, između ostalog, da su „deca u konfliktnim područjima izložena 20 puta većem riziku da umru od dijareje, nego od direktnih ratnih dejstava“. Ništa manje smrtonosna nije ni šteta na infrastrukturi, koja je uvek na meti ratnih vođa. „Bolnice, zdravstveni domovi i medicinske potrepštine, vodovod i kanalizacija, struja, putevi i saobraćajna signalizacija, infrastruktura za poljoprivredu i transport robe, i još mnogo šta su uništeni, oštećeni ili narušeni, sa trajnim posledicama po zdravlje ljudi“, navodi se u izveštaju. Sve to potkrepljuje zaključak o razornim posledicama ekonomskih problema, izazvanih američkim ratovima posle 11. septembra.
Dve decenije NATO i američke vojne okupacije Avganistana ostavile su za sobom apokaliptičnu ekonomsku krizu. Više od polovine tamošnjeg stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu sa manje od 1,9 dolara dnevno. Zapanjujućih 95 odsto Avganistanaca pati jer nema dovoljno hrane. U Jemenu je više od 17,4 miliona ljudi u svakodnevnoj brizi kako da sebi obezbedi obrok, dok je 85.000 mališana mlađih od pet godina umrlo od gladi. Čak i u zemljama u kojima nije bio raspoređen veliki broj američkih trupa, ratovi koje vode Amerika i NATO u obližnjim državama uništili su život bezbroj civila. Udari američkih dronova u Jemenu i Somaliji presudno utiču na izvor egzistencije velikog dela stanovništva; uništena preduzeća i farme mnoge porodice guraju u bankrot.
„Ne sme se potcenjivati katastrofalan uticaj ekonomskih udaraca, izazvanih ratom, na stanovništvo čiji opstanak zavisi od zemlje“, ističu istraživači. U Somaliji je zabeležen poguban uticaj ometanja humanitarne pomoći od strane Vašingtona pod izgovorom borbe protiv terorizma. „Sprečavanje delovanja humanitarnih organizacija samo još više pojačava efekte gladi“, upozoravaju stručnjaci. U svetlu svega navedenog nije ni čudo što se urušava uticaj Amerike i njenog vojnog pakta, dok raste ugled organizacija kao što je BRIKS a koje se zauzimaju za poštovanje principa međunarodnog prava i razgradnju unipolarnog sveta u kome vašingtonska vlastela caruje i nesreću deli.