Оптужује друге, а крива за смрт четири и по и протеривање 60 милиона људи

Лицемерје Америке

Заседање Генералне скупштине Уједињених нација прошло је у традиционалном истицању Запада како је мир важан, такође и поштовање међународног права – иако је уистину најодговорнији за рушење и првог и другог. Најбољи пример за то је политика САД

Aмерички председник Џозеф Бајден је за говорницом УН жестоко напао Русију и оптужио је за агресију на Украјину, заборавивши како су различите америчке администрације, и годинама пре његове, али с његовом борбеном подршком, потпиривале ратове и уништавале далеке земље, и то не због сопствене угрожености него због хегемонистичких циљева америчке елите. Тако је и терористички напад 11. септембра 2001. Вашингтон искористио да покрене серију ратова који су променили велики део света. Нагоре. И још горе.
Званична саопштења о природи напада 11. септембра и данас су пуна шупљина, а у грађанском покрету који се у САД бори да открије пуну истину о том догађају бројни Американци сумњају да су иза кулиса стајале америчке и израелске тајне службе, док је арапским терористима додељена улога „извођача радова“. За то нема чврстих доказа, али није могуће сумњати у последице напада који се одиграо пре 22 године – покретање пакленог плана неоконзервативаца за устоличење „новог америчког столећа“ (ПНАЦ).

КЛАРКОВО СВЕДОЧЕЊЕ О замецима тог плана се током интервјуа 2007. излануо пензионисани амерички генерал Весли Кларк, исти онај који је 1999. водио незакониту војну агресију против Србије, односно тадашње СРЈ. Кларк је у опуштеној атмосфери осам година касније објаснио да се Бушова администрација намерила да потпали ратове у Ираку, Сирији, Либану, Либији, Сомалији, Судану и Ирану.
„Десетак дана после 11. септембра отишао сам у Пентагон и тамо срео државног секретара Рамсфелда и његовог заменика Волфовица. Јавио сам се још неким генералима с којима сам раније радио, а онда ме је један од њих позвао у своју канцеларију и тамо натукнуо да улазимо у рат са Ираком. Питао сам – зашто, одговорио је да не зна. Претпостављао је да Бушова влада не зна шта да уради поводом терориста, па би да америчка војска сруши владу Садама Хусеина. Када у руци држите чекић, сваки проблем вам се чини као ексер, подсмешљиво је додао. Поново сам свратио у Пентагон неколико недеља касније, тада је већ почео рат у Авганистану. ’Да ли још увек ратујемо са Ираком?’, упитао сам пријатеља генерала. Одговорио је: ’Не, сада је још горе – постоји план да уништимо седам држава за пет година, а Ирак је тек прва међу њима. На реду су Сирија, Либан, Либија, Сомалија, Судан и на крају Иран.’ Обећао сам му да ми ’никада није показао тај документ’, али знам шта сам видео“, рекао је Кларк.
Намеће се питање – какве су последице ратнохушкачког плана америчких неоконзервативаца? Одговор већ годинама траже истраживачи Универзитета Браун у Америци. Њихова студија „Цена ратова“ (Cost of Wars), објављена јуна ове године, открива застрашујуће податке о цени америчких интервенција, и то само у последње две деценије. Ратови које је Америка водила у Ираку, Авганистану, Сирији, Јемену и Пакистану после 11. септембра 2001. „произвели“ су најмање 4,5 милиона смртних жртава и раселили 38 до 60 милиона људи, уз 7,6 милиона деце која су препуштена на милост и немилост глади и беди. Готово милион људи је погинуло у борбама, уз 3,6 до 3,7 милиона индиректних смрти због здравствених и економских проблема изазваних ратовима као што су болести, неухрањеност и уништена инфраструктура. У извештају су анализирани ефекти ратова и у Либији и Сомалији које је такође спонзорисао Вашингтон.

ИНДИРЕКТНЕ ЖРТВЕ Научници процењују да у земљама које су ставили под лупу живи 7,6 милиона деце млађе од пет година која пате од акутне потхрањености, што значи да „не добијају довољно хране, буквално су кост и кожа, што их доводи у већи ризик од смрти“. У Авганистану и Јемену је на ивици смрти готово 50 одсто деце, у Сомалији 60 процената. У одвојеној студији из 2021. пројекта „Цена ратова“ Универзитета Браун наведен је податак да су ратови под вођством САД после 11. септембра раселили најмање 38 милиона људи – више него било који сукоб од 1990. године наовамо, искључујући Други светски рат. Да све буде горе, истраживачи истичу да је то „веома конзервативна процена“ јер је „укупан број расељених захваљујући америчким ратовима после 11. септембра потенцијално ближи податку 49–60 милиона, што би могло да парира расељавању из Другог светског рата“. Иако се америчка војска повукла из Авганистана 2021. године, „данас Авганистанци пате и умиру од последица ратних мука више него икада“, наводи се у извештају.
Поред ужасавајућег броја погинулих, ту су и милиони цивила који су били рањени и претрпели друге тегобе, изазване ратом. „На пример, на сваку особу која умре од болести која се преноси водом јер им је рат уништио приступ безбедној води за пиће и постројењима за третман отпада, долази много више оних који се разболе“, истиче се у студији. Извештај из 2023. „наглашава бројне дугорочне и недовољно признате последице рата по људско здравље, посебно јер неке групе – пре свега жене и деца, трпе највећи терет разарајућих утицаја“.
У популацији оних који живе у крајњем сиромаштву и људи из маргинализованих група утврђена је виша стопа смртности и краћи животни век. У документу се подвлачи да су „ратови после 11. септембра (2001) изазвали стравичне економске проблеме за људе који живе у ратним зонама“, те да је сиромаштво, праћено „неизвесношћу приступа храни и неухрањеношћу, довело до великог броја болести и смрти, нарочито међу децом узраста до пет година“.
Индиректне смрти у безмало свим ратовима представљају већину изгубљених живота. Истраживачи са Универзитета Браун утврдили су, између осталог, да су „деца у конфликтним подручјима изложена 20 пута већем ризику да умру од дијареје, него од директних ратних дејстава“. Ништа мање смртоносна није ни штета на инфраструктури, која је увек на мети ратних вођа. „Болнице, здравствени домови и медицинске потрепштине, водовод и канализација, струја, путеви и саобраћајна сигнализација, инфраструктура за пољопривреду и транспорт робе, и још много шта су уништени, оштећени или нарушени, са трајним последицама по здравље људи“, наводи се у извештају. Све то поткрепљује закључак о разорним последицама економских проблема, изазваних америчким ратовима после 11. септембра.
Две деценије НАТО и америчке војне окупације Авганистана оставиле су за собом апокалиптичну економску кризу. Више од половине тамошњег становништва живи у екстремном сиромаштву са мање од 1,9 долара дневно. Запањујућих 95 одсто Авганистанаца пати јер нема довољно хране. У Јемену је више од 17,4 милиона људи у свакодневној бризи како да себи обезбеди оброк, док је 85.000 малишана млађих од пет година умрло од глади. Чак и у земљама у којима није био распоређен велики број америчких трупа, ратови које воде Америка и НАТО у оближњим државама уништили су живот безброј цивила. Удари америчких дронова у Јемену и Сомалији пресудно утичу на извор егзистенције великог дела становништва; уништена предузећа и фарме многе породице гурају у банкрот.
„Не сме се потцењивати катастрофалан утицај економских удараца, изазваних ратом, на становништво чији опстанак зависи од земље“, истичу истраживачи. У Сомалији је забележен погубан утицај ометања хуманитарне помоћи од стране Вашингтона под изговором борбе против тероризма. „Спречавање деловања хуманитарних организација само још више појачава ефекте глади“, упозоравају стручњаци. У светлу свега наведеног није ни чудо што се урушава утицај Америке и њеног војног пакта, док расте углед организација као што је БРИКС а које се заузимају за поштовање принципа међународног права и разградњу униполарног света у коме вашингтонска властела царује и несрећу дели.