Optužnica protiv Dodika i Lukića „na doradi“

Sud BiH, želeći da demantuje tvrdnje o nameštenom političkom procesu, vratio Tužilaštvu BiH na doradu optužnice protiv predsednika RS i v. d. direktora Službenog glasnika RS, ali je malo verovatno da će ponovo dostavljene optužnice odbaciti i tako odustati od suđenja „najvećem problemu Bosne“

Sud BiH je, za mnoge neočekivano, vratio 18. avgusta Tužilaštvu BiH na doradu optužnice protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH. Optužnica je, prema navodu suda, vraćena zato što Tužilaštvo BiH „nije preciziralo koje je krivično delo počinjeno“, niti „kakva je veza između onoga za šta se tereti Milorad Dodik i onoga za šta se tereti Miloš Lukić“.

KAD MEDIJI POŽURE „S obzirom na to da je osumnjičenima stavljen oblik odgovornosti – saizvršilaštvo, potrebno je isto u činjeničnom opisu predmetne optužnice i navesti, odnosno opisati. Posebno u odnosu na drugoosumjičenog u uzročnoposledičnoj vezi sa radnjama prvoosumnjičenog“, navedeno je, između ostalog, u odluci Suda BiH.
Za „doradu“ optužnica je bio ostavljen rok od sedam dana, a dan pre isteka tog roka Tužilaštvo BiH je dopunjene optužnice protiv predsednika RS i direktora Službenog glasnika RS ponovo uputilo Sudu. Indikativno je da je vest o odluci Suda BiH o vraćanju na doradu optužnica, pre zvaničnog objavljivanja, procurila u „dobro obaveštenim“ sarajevskim medijima (najpre u „Dnevnom avazu“). Bio je to povod glavnom tužiocu BiH Milenku Kajganiću da kancelariji Visokog sudskog i tužilačkog saveta podnese prijavu protiv „NN tužilaca i NN sudija zbog neovlaštenog objavljivanja dopisa Suda BiH, u vezi sa optužnicom Tužilaštva BiH protiv Dodika i Lukića“. Naglašeno je da se prijava odnosi „na dostavljanje i omogućavanje neovlaštenoj osobi uvid u sam sadržaj dopisa sudije za prethodno saslušanje“.
Postavlja se pitanje zašto se Sud BiH odlučio da pošalje na popravni optužnice podignute od strane Tužilaštva Bosne i Hercegovine, odnosno da li je taj njegov korak samo taktički potez koji neće promeniti suštinu planiranog političkog procesa ili se zapravo radi o nagoveštaju odustajanja od procesuiranja „glavnog problema“ dejtonske tvorevine i direktora Službenog glasnika RS? Nema nikakve sumnje da su i u Sudu i u Tužilaštvu BiH svesni činjenice da su konstruisane političke optužnice protiv Dodika i Lukića na tankim pravnim nogama, kao i da dodatni problem za ove institucije, ali i scenariste čitavog projekta predstavlja ogromna podrška javnosti manjeg entiteta optuženima. Njihovim planovima svakako ne ide u prilog ni nedavno na portalu Banjaluka.net objavljeno pismo anonimnih sudija Suda BiH o navodno unapred režiranom procesu koji će se, u skladu sa zahtevom američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija, okončati izricanjem zatvorske presude predsedniku RS, a zatim i njegovim skidanjem s dužnosti.

DODIK: OSTAĆU NA SVOM MESTU Da bi pokazali da ne sude ni po babu (Marfiju), ni po stričevima (Šmitu i njegovim saradnicima iz OHR-a) već u skladu sa svojim profesionalno nepristrasnim shvatanjem sudske pravde, arbitri iz Suda BiH su rešili da kolegama iz Tužilaštva BiH pošalju na doradu nedovoljno kvalitetne optužnice, kako bi ih oni stručno unapredili, a zatim ponovo prosledili „tamo gde treba“. Mada bismo voleli da grešimo u proceni, bojimo se da je tim potezom okončan pokušaj Suda BiH da domaćoj i međunarodnoj javnosti pokaže svoju nepristrasnost i objektivnost u slučaju protiv Milorada Dodika. Jednostavno, ne verujemo da će oni koji odlučuju u ovom sudu biti spremni da definitivno odbace optužnice kao pravno neosnovane i tako stanu na žulj ne samo Marfiju i Šmitu već i njihovim daleko moćnijim naredbodavcima. Zbog toga nam se čini da će Sud BiH, nakon kraćeg zastoja, iz „drugog pokušaja“ odobriti zahtev Tužilaštva BiH i dati zeleno svetlo za započinjanje procesa protiv Dodika i Lukića.
I prvi političar RS – iako je vraćanje optužnice na doradu ocenio kao dokaz „nesređenog stanja u Tužilaštvu i Sudu BiH koji zahteva pozivanje tužioca na odgovornost“ – i te kako je svestan opasnosti da protiv njega započne proces koji će se završiti osuđujućom presudom i zabranom daljeg političkog rada. Dodik, međutim, unapred poručuje da se neće povinovati takvoj presudi Suda BiH. „Šta ako mi zabrane politički rad? Da li neko misli da ću otići sa mesta predsednika Republike Srpske? Neću otići. Mene nije izabrao ni Šmit, koji je lažni visoki predstavnik, niti me je izabrao Sud BiH da mi može zabraniti političko delovanje“, naglasio je Dodik.

DA LI JE MOGUĆ KOMPROMIS SRBA I BOŠNJAKA? Posle dogovora čelnika tri vladajuća nacionalna bloka na nivou BiH u parlamentu Bosne i Hercegovine su usvojena tri „reformska evropska zakona“ (o Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, o ombudsmanu za ljudska prava, te Zakon o slobodi pristupa informacijama) čime je navodno omogućeno deblokiranje puta dejtonske tvorevine ka kandidatskom statusu u EU, ali i uklonjena prepreka da kandidat SNSD-a Srđan Amidžić bude izabran za novog ministra finansija i trezora BiH. Takođe je dogovoreno da predlog Zakona o Ustavnom sudu BiH i prestanku mandata stranih sudija, čiji su tekst ministri iz RS predstavili na sednici Saveta ministara BiH, bude poslat stručnoj radnoj grupi na usaglašavanje.

ADVOKAT ZATRAŽIO IZUZEĆE SUDIJE DEDOVIĆ Branilac Milorada Dodika, advokat Goran Bubić je Sudu BiH uputio predlog za izuzeće sudije Jasmine Ćosić Dedović u slučaju da postupa u predmetu protiv predsednika Republike Srpske. Objasnio je da je predlog za izuzeće uputio na zahtev Dodika zbog toga što je on kao član Predsedništva BiH bio izričito protiv toga da se Jasmina Ćosić Dedović u ime BiH kandiduje za sudiju Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Bubić je, uz predlog za izuzeće, Sudu BiH dostavio i dokaz – Dodikovo pismo u svojstvu tadašnjeg člana Predsedništva BiH.

Ostaje, naravno, da se vidi da li je u pogledu predloga ovog zakona moguće postići kompromis između srpske i bošnjačke strane koje imaju potpuno različite poglede na budućnost Ustavnog suda BiH. Nije nikakva tajna da politički predstavnici najbrojnijeg naroda nekadašnje centralne jugoslovenske republike žele ostanak stranih arbitara u ovom tribunalu, ali bi se, makar teška srca, odrekli ove pomoći ukoliko bi im nova rešenja omogućila (o čemu je govorio ministar odbrane Zukan Helez) da u „čisto domaćem“ Ustavnom sudu BiH imaju – u skladu s rezultatima popisa stanovništva iz 1991. i 2013. godine – najviše sudija bošnjačke nacionalnosti.
Opozicione partije iz Srpske su zatražile održavanje sednice parlamenta manjeg entiteta BiH sa obrazloženjem da je Dodikova vladajuća koalicija glasanjem za spomenute „evropske zakone“ prekršila zaključke Narodne skupštine RS da predstavnici iz Republike Srpske „ne učestvuju u razgovorima o rešavanju bilo kojeg od ostalih prioriteta EU dok se pitanja Ustavnog suda BiH i OHR-a ne reše“. Iz vladajućeg bloka su ponovili da „odluke Narodne skupštine RS ostaju na snazi“, ali su istovremeno kroz izjavu predsednika parlamenta Nenada Stevandića pokušali objasniti zbog čega su makar formalno odstupili od zaključaka izglasavajući evropske zakone.
„U procesu nismo sami i treba biti dovoljno mudar i oprezan istovremeno da ubuduće ne bismo doveli snagu RS u pitanje. Jer njena snaga počiva na stabilnosti za koju treba ponešto i istrpeti. Srpska bez ministra finansija nije u dobrom položaju da se brani, kao ni da sprovodi odluke narodne skupštine RS. Žao mi je ako neko iz opozicije ne vidi geopolitički momenat u kome se nalazimo i ne vidi potrebu da se zajedno moramo braniti“, rekao je Stevandić.

DODIK I CVIJANOVIĆEVA SA ORBANOM, ERDOGANOM I ALIJEVOM Milorad Dodik i Željka Cvijanović su tokom posete Mađarskoj imali vrlo korisne sastanke sa premijerom ove zemlje Viktorom Orbanom, predsednicima Turske i Azerbejdžana Redžepom Tajipom Erdoganom i Ilhanom Alijevom, kao i sa prvim čovekom ruske republike Tatarstan Rustamom Minihanovom. Na sastanku sa Orbanom dogovoreno je da se formira zajednički Savet za praćenje projekata kojim će rukovoditi predsednik RS i premijer Mađarske. Razgovori sa Alijevom su pokazali zainteresovanost Azerbejdžana da u Srpskoj ulaže u energetske projekte, dok je Erdogan najavio da će prilikom narednog dolaska u BiH posetiti i Banjaluku. Dodik je, nakon sastanka sa Minihanovom, saopštio da bi ugovor o saradnji RS i Tatarstana mogao biti potpisan u oktobru prilikom njegove posete Ruskoj Federaciji. Predsednik RS je u Mađarskoj razgovarao i sa episkopom budimskim Lukijanom kome je uručio Orden Republike Srpske na lenti „za znatan doprinos u širenju pravoslavne religije, učvršćivanju duhovnosti i pružanju nesebične podrške svome narodu gde god se nalazio“.

KOMŠIĆEV BANDEROVSKI POZDRAV „Bosanske patriote“ iz Predsedništva BiH Željko Komšić i Denis Bećirović su, bez usaglašenog stava ovog organa, boravili u poseti Ukrajini, gde su na sastanku sa Vladimirom Zelenskim i učešćem na Samitu Krimske platforme pružili podršku „žrtvi ruske agresije“. To su, po starom dobrom običaju, učinili u ime države Bosne i Hercegovine, a Komšić je, u svojstvu predsedavajućeg Predsedništvu BiH, prilikom obraćanja učesnicima Samita izneo besramnu laž „kako je Ukrajina, baš kao i nekada njegova Bosna, žrtva agresije daleko jače i veće vojne sile, kojoj je prethodila politička, medijska, ekonomska i kulturološka agresija“. Hrvat Komšić je svoj govor u Kijevu završio banderovskim pozdravom „Slava Ukrajini“, a oba „visoka gosta“ iz Sarajeva su tokom posete na majicama nosili ratne simbole Armije BiH.
Posle ovakvih poruka onih koji su – kako je objasnio Komšić – pozvali „da se sa onima koji krše suverenitet nezavisnih država ne smeju praviti kompromisi“, usledila je oštra reakcija Ambasade Ruske Federacije u BiH. Ukazano je da se „prisustvo pojedinih članova Predsedništva BiH na Samitu Krimske platforme doživljava kao otvoreno neprijateljski čin prema Ruskoj Federaciji“.
„Krim i grad Sevastopolj su ponovo ujedinjeni sa Rusijom u potpunom skladu sa međunarodnim pravom, pre svega pravom naroda na samoopredeljenje predviđenim Poveljom UN. Odluka naroda Krima je konačna i neopoziva, te je status Republike Krim i grada Sevastopolja kao subjekata Ruske Federacije garantovan Ustavom RF i ne podleže reviziji. Stoga prisustvo ovakvim skupovima doživljavamo kao otvoreno neprijateljski čin. Svaki oblik pridruživanja pomenutoj inicijativi smatramo napadom na teritorijalni integritet Ruske Federacije. Zadržavamo pravo da odgovorimo na neprijateljske akcije“, poručeno je iz Ambasade RF. Poruka je više nego jasna, a bosanskom „patriotskom dvojcu“, ali i ostalima koji su se pridružili Krimskoj platformi ostaje samo da razmišljaju o tome kakav bi mogao biti odgovor Moskve na ono što naslednica Sovjetskog Saveza smatra „neprijateljskim napadom na teritorijalni integritet RF“.