Оптужница против Додика и Лукића „на доради“

Суд БиХ, желећи да демантује тврдње о намештеном политичком процесу, вратио Тужилаштву БиХ на дораду оптужнице против председника РС и в. д. директора Службеног гласника РС, али је мало вероватно да ће поново достављене оптужнице одбацити и тако одустати од суђења „највећем проблему Босне“

Суд БиХ је, за многе неочекивано, вратио 18. августа Тужилаштву БиХ на дораду оптужнице против председника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника РС Милоша Лукића због неизвршавања одлука високог представника у БиХ. Оптужница је, према наводу суда, враћена зато што Тужилаштво БиХ „није прецизирало које је кривично дело почињено“, нити „каква је веза између онога за шта се терети Милорад Додик и онога за шта се терети Милош Лукић“.

КАД МЕДИЈИ ПОЖУРЕ „С обзиром на то да је осумњиченима стављен облик одговорности – саизвршилаштво, потребно је исто у чињеничном опису предметне оптужнице и навести, односно описати. Посебно у односу на другоосумјиченог у узрочнопоследичној вези са радњама првоосумњиченог“, наведено је, између осталог, у одлуци Суда БиХ.
За „дораду“ оптужница је био остављен рок од седам дана, а дан пре истека тог рока Тужилаштво БиХ је допуњене оптужнице против председника РС и директора Службеног гласника РС поново упутило Суду. Индикативно је да је вест о одлуци Суда БиХ о враћању на дораду оптужница, пре званичног објављивања, процурила у „добро обавештеним“ сарајевским медијима (најпре у „Дневном авазу“). Био је то повод главном тужиоцу БиХ Миленку Кајганићу да канцеларији Високог судског и тужилачког савета поднесе пријаву против „НН тужилаца и НН судија због неовлаштеног објављивања дописа Суда БиХ, у вези са оптужницом Тужилаштва БиХ против Додика и Лукића“. Наглашено је да се пријава односи „на достављање и омогућавање неовлаштеној особи увид у сам садржај дописа судије за претходно саслушање“.
Поставља се питање зашто се Суд БиХ одлучио да пошаље на поправни оптужнице подигнуте од стране Тужилаштва Босне и Херцеговине, односно да ли је тај његов корак само тактички потез који неће променити суштину планираног политичког процеса или се заправо ради о наговештају одустајања од процесуирања „главног проблема“ дејтонске творевине и директора Службеног гласника РС? Нема никакве сумње да су и у Суду и у Тужилаштву БиХ свесни чињенице да су конструисане политичке оптужнице против Додика и Лукића на танким правним ногама, као и да додатни проблем за ове институције, али и сценаристе читавог пројекта представља огромна подршка јавности мањег ентитета оптуженима. Њиховим плановима свакако не иде у прилог ни недавно на порталу Бањалука.нет објављено писмо анонимних судија Суда БиХ о наводно унапред режираном процесу који ће се, у складу са захтевом америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија, окончати изрицањем затворске пресуде председнику РС, а затим и његовим скидањем с дужности.

ДОДИК: ОСТАЋУ НА СВОМ МЕСТУ Да би показали да не суде ни по бабу (Марфију), ни по стричевима (Шмиту и његовим сарадницима из ОХР-а) већ у складу са својим професионално непристрасним схватањем судске правде, арбитри из Суда БиХ су решили да колегама из Тужилаштва БиХ пошаљу на дораду недовољно квалитетне оптужнице, како би их они стручно унапредили, а затим поново проследили „тамо где треба“. Мада бисмо волели да грешимо у процени, бојимо се да је тим потезом окончан покушај Суда БиХ да домаћој и међународној јавности покаже своју непристрасност и објективност у случају против Милорада Додика. Једноставно, не верујемо да ће они који одлучују у овом суду бити спремни да дефинитивно одбаце оптужнице као правно неосноване и тако стану на жуљ не само Марфију и Шмиту већ и њиховим далеко моћнијим наредбодавцима. Због тога нам се чини да ће Суд БиХ, након краћег застоја, из „другог покушаја“ одобрити захтев Тужилаштва БиХ и дати зелено светло за започињање процеса против Додика и Лукића.
И први политичар РС – иако је враћање оптужнице на дораду оценио као доказ „несређеног стања у Тужилаштву и Суду БиХ који захтева позивање тужиоца на одговорност“ – и те како је свестан опасности да против њега започне процес који ће се завршити осуђујућом пресудом и забраном даљег политичког рада. Додик, међутим, унапред поручује да се неће повиновати таквој пресуди Суда БиХ. „Шта ако ми забране политички рад? Да ли неко мисли да ћу отићи са места председника Републике Српске? Нећу отићи. Мене није изабрао ни Шмит, који је лажни високи представник, нити ме је изабрао Суд БиХ да ми може забранити политичко деловање“, нагласио је Додик.

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋ КОМПРОМИС СРБА И БОШЊАКА? После договора челника три владајућа национална блока на нивоу БиХ у парламенту Босне и Херцеговине су усвојена три „реформска европска закона“ (о Високом судском и тужилачком савету БиХ, о омбудсману за људска права, те Закон о слободи приступа информацијама) чиме је наводно омогућено деблокирање пута дејтонске творевине ка кандидатском статусу у ЕУ, али и уклоњена препрека да кандидат СНСД-а Срђан Амиџић буде изабран за новог министра финансија и трезора БиХ. Такође је договорено да предлог Закона о Уставном суду БиХ и престанку мандата страних судија, чији су текст министри из РС представили на седници Савета министара БиХ, буде послат стручној радној групи на усаглашавање.

АДВОКАТ ЗАТРАЖИО ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ ДЕДОВИЋ Бранилац Милорада Додика, адвокат Горан Бубић је Суду БиХ упутио предлог за изузеће судије Јасмине Ћосић Дедовић у случају да поступа у предмету против председника Републике Српске. Објаснио је да је предлог за изузеће упутио на захтев Додика због тога што је он као члан Председништва БиХ био изричито против тога да се Јасмина Ћосић Дедовић у име БиХ кандидује за судију Међународног кривичног суда у Хагу. Бубић је, уз предлог за изузеће, Суду БиХ доставио и доказ – Додиково писмо у својству тадашњег члана Председништва БиХ.

Остаје, наравно, да се види да ли је у погледу предлога овог закона могуће постићи компромис између српске и бошњачке стране које имају потпуно различите погледе на будућност Уставног суда БиХ. Није никаква тајна да политички представници најбројнијег народа некадашње централне југословенске републике желе останак страних арбитара у овом трибуналу, али би се, макар тешка срца, одрекли ове помоћи уколико би им нова решења омогућила (о чему је говорио министар одбране Зукан Хелез) да у „чисто домаћем“ Уставном суду БиХ имају – у складу с резултатима пописа становништва из 1991. и 2013. године – највише судија бошњачке националности.
Опозиционе партије из Српске су затражиле одржавање седнице парламента мањег ентитета БиХ са образложењем да је Додикова владајућа коалиција гласањем за споменуте „европске законе“ прекршила закључке Народне скупштине РС да представници из Републике Српске „не учествују у разговорима о решавању било којег од осталих приоритета ЕУ док се питања Уставног суда БиХ и ОХР-а не реше“. Из владајућег блока су поновили да „одлуке Народне скупштине РС остају на снази“, али су истовремено кроз изјаву председника парламента Ненада Стевандића покушали објаснити због чега су макар формално одступили од закључака изгласавајући европске законе.
„У процесу нисмо сами и треба бити довољно мудар и опрезан истовремено да убудуће не бисмо довели снагу РС у питање. Јер њена снага почива на стабилности за коју треба понешто и истрпети. Српска без министра финансија није у добром положају да се брани, као ни да спроводи одлуке народне скупштине РС. Жао ми је ако неко из опозиције не види геополитички моменат у коме се налазимо и не види потребу да се заједно морамо бранити“, рекао је Стевандић.

ДОДИК И ЦВИЈАНОВИЋЕВА СА ОРБАНОМ, ЕРДОГАНОМ И АЛИЈЕВОМ Милорад Додик и Жељка Цвијановић су током посете Мађарској имали врло корисне састанке са премијером ове земље Виктором Орбаном, председницима Турске и Азербејџана Реџепом Тајипом Ердоганом и Илханом Алијевом, као и са првим човеком руске републике Татарстан Рустамом Минихановом. На састанку са Орбаном договорено је да се формира заједнички Савет за праћење пројеката којим ће руководити председник РС и премијер Мађарске. Разговори са Алијевом су показали заинтересованост Азербејџана да у Српској улаже у енергетске пројекте, док је Ердоган најавио да ће приликом наредног доласка у БиХ посетити и Бањалуку. Додик је, након састанка са Минихановом, саопштио да би уговор о сарадњи РС и Татарстана могао бити потписан у октобру приликом његове посете Руској Федерацији. Председник РС је у Мађарској разговарао и са епископом будимским Лукијаном коме је уручио Орден Републике Српске на ленти „за знатан допринос у ширењу православне религије, учвршћивању духовности и пружању несебичне подршке своме народу где год се налазио“.

КОМШИЋЕВ БАНДЕРОВСКИ ПОЗДРАВ „Босанске патриоте“ из Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић су, без усаглашеног става овог органа, боравили у посети Украјини, где су на састанку са Владимиром Зеленским и учешћем на Самиту Кримске платформе пружили подршку „жртви руске агресије“. То су, по старом добром обичају, учинили у име државе Босне и Херцеговине, а Комшић је, у својству председавајућег Председништву БиХ, приликом обраћања учесницима Самита изнео бесрамну лаж „како је Украјина, баш као и некада његова Босна, жртва агресије далеко јаче и веће војне силе, којој је претходила политичка, медијска, економска и културолошка агресија“. Хрват Комшић је свој говор у Кијеву завршио бандеровским поздравом „Слава Украјини“, а оба „висока госта“ из Сарајева су током посете на мајицама носили ратне симболе Армије БиХ.
После оваквих порука оних који су – како је објаснио Комшић – позвали „да се са онима који крше суверенитет независних држава не смеју правити компромиси“, уследила је оштра реакција Амбасаде Руске Федерације у БиХ. Указано је да се „присуство појединих чланова Председништва БиХ на Самиту Кримске платформе доживљава као отворено непријатељски чин према Руској Федерацији“.
„Крим и град Севастопољ су поново уједињени са Русијом у потпуном складу са међународним правом, пре свега правом народа на самоопредељење предвиђеним Повељом УН. Одлука народа Крима је коначна и неопозива, те је статус Републике Крим и града Севастопоља као субјеката Руске Федерације гарантован Уставом РФ и не подлеже ревизији. Стога присуство оваквим скуповима доживљавамо као отворено непријатељски чин. Сваки облик придруживања поменутој иницијативи сматрамо нападом на територијални интегритет Руске Федерације. Задржавамо право да одговоримо на непријатељске акције“, поручено је из Амбасаде РФ. Порука је више него јасна, а босанском „патриотском двојцу“, али и осталима који су се придружили Кримској платформи остаје само да размишљају о томе какав би могао бити одговор Москве на оно што наследница Совјетског Савеза сматра „непријатељским нападом на територијални интегритет РФ“.