IZLOG KNJIGE

Mihajlo Petrović
METAFORE I ALEGORIJE
Srpska književna zadruga, Društvo matematičara Srbije

O 150-godišnjici rođenja velikog naučnika – matematičara, moreplovca, književnika i legende Beograda, SKZ, zajedno sa Društvom matematičara Srbije, izdaje znamenito delo Mike Alasa Metafore i alegorije u divot-opremi. Kao što naslov kaže, u znanjima i radovima Mihaila Petrovića prožele su se filozofije i računice raznih oblasti kojima se bavio ovaj polifoni genije. Priredio, predgovor i bibliografiju napisao Dragan Trifunović, odličan poznavalac života i rada Mike Alasa.

Mihael Nurdberg
RENESANSNI ČOVEK
Čigoja

Period XIV veka je period zaokreta ka novim kulturnim vrednostima Evrope i sveta. Na tlu Italije niče jedna nova kultura koja ne podrazumeva samo redefiniciju umetnosti već i promenu načina poimanja sveta. Reč je o renesansnom čoveku koji stvara nove vrednosti i iz toga proizlaze radikalne promene u književnosti, slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi. Renesansa je nova epoha u istoriji Evrope. Nurdberg analizira i pokazuje šta je u XIV veku u Italiji bilo realno, tačno, šta je istorijska činjenica a šta je proizvod mitova i fatazmogorija.

Dragiša Vasić
IZABRANA DELA
Vulkan izdavaštvo

Dragiša Vasić je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca. U svim njegovim delima pronalazimo slike rata u čijem središtu je pojedinac – subjekat izmešten iz sopstvenog života i smešten u okvire neke druge stvarnosti – opustošene i dehumanizovane. Ratni vihor odneo je sa sobom mir, a doneo je prazninu koja će s vremenom ispuniti sve segmente čovekove egzistencije i postati nemir veka.
Na stranicama ove knjige čitaoci imaju priliku da se ponovo susretnu sa sledećim delima Dragiše Vasića: romanom „Crvene magle“ i pripovetkama „U gostima“ (Čovek priča posle rata), „Resimić dobošar“, „Rekonvalescenti“ i „Pogibija Jaćima Medenice“.
„Susret dve optike, afirmativne i negativne, kao plodova unutrašnjeg preslojavanja piščevog duha, razlistava dijapazon tragičnih motiva u pripovedanju Dragiše Vasića. Karakteristično je, međutim, da momenat idealizacije prošlosti opstaje kao neizmenjeni konstituent pripovedačkih prizora, pa se on, neočekivano, pošto se precizno nabrajaju zlodela arnautskih odmetničkih bandi, prostire na galeriju arnautskih likova“ – Milo Lompar.

Đorđe Sibinović
MANDAT
Dosije studio

Da li nas određuje nacionalni usud, ili politička realnost, ili je naša egzistencija samo neuspeo pokušaj bežanja od obadvoje? Nedovoljno hrabri da se otrgnemo od kukavičlukom preoblikovanih mitova, nedovoljno odlučni da krenemo u susret strahu i gorkim saznanjima, nedovoljno iskreni prema sebi i previše uplašeni od istine. To je definicija mislećeg čoveka u vrtlogu srpske istorijsko-političke realnosti, a istovremeno i sudbina likova u romanu „Mandat“ Đorđa Sibinovića. Samo o konačnim stvarima vredi pisati, govore mudraci. Ali kako pisati književno objektivizovanu biografiju kao najplastičniji sinonim konačnosti kada kod Srba ni biografije nisu konačne, dešavaju nam se kao karmički grehovi, kao opomena za iznuđeni zaborav, ne daju nam da živimo, kao što onima kojih se tiču ne daju da nađu posmrtni mir. Nikada ne možemo znati kada i gde će istorijske naplavine provaliti ustave racionalnog, niti gde će se naša vlastita realnost oglednuti u prethodnim vremenima i sudbinama. Ništa nije gotovo i konačno, nismo dosegnuli neophodan nivo istorijske zrelosti. Zato nam se istorija ponavlja kao farsa, opereta u kojoj glavne role falširaju najglasniji i najbezočniji. S takvim se suštinama, u neposrednoj realnosti vlastitih života, susreću Sibinovićevi junaci. Njihov životni mandat nije odluka političke moći, to je pravo koje dobijamo od predaka kao nasleđenu smrt i život koji treba tek da zaslužimo. Nad svima lebdi senka vojvode Petra Molera, u čijem su nadimku i sudbini naše istorijsko znamenje i prokletstvo. Hrabri vojvoda i intelektualac doživeo je tipičnu srpsku istorijsku sudbinu – duhovnost su mu osporavali, a junaštvo kažnjavali. To je usud koji traje. .

Miša Đurković
RAZARANJE I OTPOR
Katena mundi, Institut za Evropske studije

U prvoj polovini knjige, autor se bavi obrađuje antiporodičnim ideologijama: obrađuje ustavne borbe oko definisanja porodice, sukobe oko ratifikacije Istanbulske konvencije, borbu za prava verujućih ljudi, zatim džendermejnstriming i transhumanizam. Drugi deo je više posvećen pitanjima međunarodnih odnosa i dijalektici spoljašnjeg „bušenja“ i razaranja, te našeg prepoznavanja mehanizama kojima se to radi i sazrevanja svesti o potrebi otpora. Tu su poglavlja o transformaciji međunarodnih odnosa, gde npr. digitalizacija i migracije postaju geopolitička oruđa (oružja), zatim pokušaji Orbana i Kačinjskog da grade savezništva na Zapadu, pa analiza uticaja spoljašnjeg faktora u procesu razbijanja Jugoslavije.
Knjigu zatvaraju dva ilustrativna poglavlja o sudbini Srbije. Jedno je vezano za bilans Petog oktobra urađen posle trideset godina od uvođenja pluralizma i dvadeset godina od petooktobarskih promena. A drugo i završno pokazuje kako je upravo Brisel direktno najodgovorniji za suzbijanje političkog pluralizma, vladavine prava, liberalne demokratije i svih onih istinski zapadnih ili evropskih vrednosti u koje smo nekada kao žrtve komunizma verovali. Dakle pokazujemo kako je Brisel zapravo na vrednosnom i praktičnom nivou direktno uništavao svaki pokušaj izgradnje liberalno-demokratskog društva izgrađenog na vladavini prava, slobodnom preduzetništvu i antimonopolskom sistemu.”

Mihajlo Petrović
MARŠALKA
Službeni glasnik

Reč je o živopisnom, porodičnom romanu o jednoj snažnoj ženi, Slovenki Zori Del Buono, koja na kraju Prvog svetskog rata upoznaje budućeg supruga, profesora radiologije Pjetra Del Buona. Odlazi s njim u Bari, na jug Italije, gde dvoje ubeđenih komunista žive kao buržuji, ali se i politički angažuju u pokretu otpora Musolinijevom fašizmu. Zora je upečatljiva, temperamentna i sposobna žena, sklona zapovedanju. Divi se Josipu Brozu Titu, kojem pokušava da dostavi oružje i kojem njen suprug spasava život. Ona želi da ima veću ulogu nego što je to moguće, ali i da bitno utiče na sudbine ljudi u svom neposrednom okruženju. Njen život i životi njenih članova porodice, dece i unuka, odvijaju se u doba ratova i nasilja, ogorčenih teritorijalnih i ideoloških borbi koji su do danas ostavili traga u svetu. U grandioznom završnom monologu stara Zora Del Buono ispričaće svoju priču do kraja: priču o ljubavi, strasti, borbama, mržnji, izdaji i jednom kobnom događaju koji je živote njenih najbližih izbacio iz koloseka.