ИЗЛОГ КЊИГЕ

Михајло Петровић
МЕТАФОРЕ И АЛЕГОРИЈЕ
Српска књижевна задруга, Друштво математичара Србије

О 150-годишњици рођења великог научника – математичара, морепловца, књижевника и легенде Београда, СКЗ, заједно са Друштвом математичара Србије, издаје знаменито дело Мике Аласа Метафоре и алегорије у дивот-опреми. Као што наслов каже, у знањима и радовима Михаила Петровића прожеле су се филозофије и рачунице разних области којима се бавио овај полифони геније. Приредио, предговор и библиографију написао Драган Трифуновић, одличан познавалац живота и рада Мике Аласа.

Михаел Нурдберг
РЕНЕСАНСНИ ЧОВЕК
Чигоја

Период XIV века је период заокрета ка новим културним вредностима Европе и света. На тлу Италије ниче једна нова култура која не подразумева само редефиницију уметности већ и промену начина поимања света. Реч је о ренесансном човеку који ствара нове вредности и из тога произлазе радикалне промене у књижевности, сликарству, вајарству и архитектури. Ренесанса је нова епоха у историји Европе. Нурдберг анализира и показује шта је у XIV веку у Италији било реално, тачно, шта је историјска чињеница а шта је производ митова и фатазмогорија.

Драгиша Васић
ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вулкан издаваштво

Драгиша Васић је један од најзначајнијих српских писаца. У свим његовим делима проналазимо слике рата у чијем средишту је појединац – субјекат измештен из сопственог живота и смештен у оквире неке друге стварности – опустошене и дехуманизоване. Ратни вихор однео је са собом мир, а донео је празнину која ће с временом испунити све сегменте човекове егзистенције и постати немир века.
На страницама ове књиге читаоци имају прилику да се поново сусретну са следећим делима Драгише Васића: романом „Црвене магле“ и приповеткама „У гостима“ (Човек прича после рата), „Ресимић добошар“, „Реконвалесценти“ и „Погибија Јаћима Меденице“.
„Сусрет две оптике, афирмативне и негативне, као плодова унутрашњег преслојавања пишчевог духа, разлистава дијапазон трагичних мотива у приповедању Драгише Васића. Карактеристично је, међутим, да моменат идеализације прошлости опстаје као неизмењени конституент приповедачких призора, па се он, неочекивано, пошто се прецизно набрајају злодела арнаутских одметничких банди, простире на галерију арнаутских ликова“ – Мило Ломпар.

Ђорђе Сибиновић
МАНДАТ
Досије студио

Да ли нас одређује национални усуд, или политичка реалност, или је наша егзистенција само неуспео покушај бежања од обадвоје? Недовољно храбри да се отргнемо од кукавичлуком преобликованих митова, недовољно одлучни да кренемо у сусрет страху и горким сазнањима, недовољно искрени према себи и превише уплашени од истине. То је дефиниција мислећег човека у вртлогу српске историјско-политичке реалности, а истовремено и судбина ликова у роману „Мандат“ Ђорђа Сибиновића. Само о коначним стварима вреди писати, говоре мудраци. Али како писати књижевно објективизовану биографију као најпластичнији синоним коначности када код Срба ни биографије нису коначне, дешавају нам се као кармички грехови, као опомена за изнуђени заборав, не дају нам да живимо, као што онима којих се тичу не дају да нађу посмртни мир. Никада не можемо знати када и где ће историјске наплавине провалити уставе рационалног, нити где ће се наша властита реалност огледнути у претходним временима и судбинама. Ништа није готово и коначно, нисмо досегнули неопходан ниво историјске зрелости. Зато нам се историја понавља као фарса, оперета у којој главне роле фалширају најгласнији и најбезочнији. С таквим се суштинама, у непосредној реалности властитих живота, сусрећу Сибиновићеви јунаци. Њихов животни мандат није одлука политичке моћи, то је право које добијамо од предака као наслеђену смрт и живот који треба тек да заслужимо. Над свима лебди сенка војводе Петра Молера, у чијем су надимку и судбини наше историјско знамење и проклетство. Храбри војвода и интелектуалац доживео је типичну српску историјску судбину – духовност су му оспоравали, а јунаштво кажњавали. То је усуд који траје. .

Миша Ђурковић
РАЗАРАЊЕ И ОТПОР
Катена мунди, Институт за Европске студије

У првој половини књиге, аутор се бави обрађује антипородичним идеологијама: обрађује уставне борбе око дефинисања породице, сукобе око ратификације Истанбулске конвенције, борбу за права верујућих људи, затим џендермејнстриминг и трансхуманизам. Други део је више посвећен питањима међународних односа и дијалектици спољашњег „бушења“ и разарања, те нашег препознавања механизама којима се то ради и сазревања свести о потреби отпора. Ту су поглавља о трансформацији међународних односа, где нпр. дигитализација и миграције постају геополитичка оруђа (оружја), затим покушаји Орбана и Качињског да граде савезништва на Западу, па анализа утицаја спољашњег фактора у процесу разбијања Југославије.
Књигу затварају два илустративна поглавља о судбини Србије. Једно је везано за биланс Петог октобра урађен после тридесет година од увођења плурализма и двадесет година од петооктобарских промена. А друго и завршно показује како је управо Брисел директно најодговорнији за сузбијање политичког плурализма, владавине права, либералне демократије и свих оних истински западних или европских вредности у које смо некада као жртве комунизма веровали. Дакле показујемо како је Брисел заправо на вредносном и практичном нивоу директно уништавао сваки покушај изградње либерално-демократског друштва изграђеног на владавини права, слободном предузетништву и антимонополском систему.”

Михајло Петровић
МАРШАЛКА
Службени гласник

Реч је о живописном, породичном роману о једној снажној жени, Словенки Зори Дел Буоно, која на крају Првог светског рата упознаје будућег супруга, професора радиологије Пјетра Дел Буона. Одлази с њим у Бари, на југ Италије, где двоје убеђених комуниста живе као буржуји, али се и политички ангажују у покрету отпора Мусолинијевом фашизму. Зора је упечатљива, темпераментна и способна жена, склона заповедању. Диви се Јосипу Брозу Титу, којем покушава да достави оружје и којем њен супруг спасава живот. Она жели да има већу улогу него што је то могуће, али и да битно утиче на судбине људи у свом непосредном окружењу. Њен живот и животи њених чланова породице, деце и унука, одвијају се у доба ратова и насиља, огорчених територијалних и идеолошких борби који су до данас оставили трага у свету. У грандиозном завршном монологу стара Зора Дел Буоно испричаће своју причу до краја: причу о љубави, страсти, борбама, мржњи, издаји и једном кобном догађају који је животе њених најближих избацио из колосека.