ИЗЛОГ КЊИГЕ

Протојереј др Радомир Милошевић и протођакон Радомир Ракић
ЗЛАТНИ ПСАЛТИР
Младинска књига

Књига која има за циљ оживљавања српског верског, историјског и културног наслеђа уз представљање најзначајнијих примера српске средњовековне илуминације које прате прерађен Даничићев превод псалтира.
У сарадњи с Баварском државном библиотеком, из Минхена, „Златни псалтир“ илустрован је најважнијим примерцима средњовековне српске илуминације насталим крајем 14. века и овековеченим у Српском-Минхенском псалтиру.
Псалтир је, претпоставља се, написан или за кнеза Лазара, или његовог сина, деспота Стефана Лазаревића. Српски псалтир истиче се као један од најважнијих српских уметничких споменика из последњих година 14. века. Он је драгоцен и као најобимнији рукопис српског минијатурног сликарства и као дело које је у себи садржало много оних позитивних особина из којих се формирао последњи велики стил старе српске уметности, стил моравске школе. Ради очувања средњовековне аутентичности уз могућност читања и разумевања „Златног псалтира“ посебно су дизајнирана ћирилична слова којима су исписани Псалми, у приређеном Даничићевом преводу, по узору на српски-минхенски псалтир.

Александар Сергејевич Пушкин
ТАЈНИ ДНЕВНИК А. С. ПУШКИНА 1836–1837
Чигоја

Дневник се односи на последњу годину Пушкиновог живота кад су се збили догађаји који су за последицу имали фаталан исход. Поред Пушкина, његове супруге Наталије Николајевне Гончарове, дуеланта Жоржа Дантеса и Пушкинових свастика, Катарине и Александре, у њима је значајну улогу одиграо и цар Николај Први. То је несумњиво био један од примарних разлога због којег су, 45 минута после песникове смрти, агенти тајне полиције упали у песников кабинет, пописали све рукописе и однели их у злогласно одељење. Пушкинов пријатељ, двору близак песник В. Жуковски, добио је наређење да спали све што би могло да угрози репутацију националног великана. Прошло је петнаест година од првог појављивања „Тајног дневника А . С. Пушкина 1836 –1837“. Отад је ова књига доживела више издања на руском и преведена на десетине других језика, а 2001. је, после бројних, углавном негативних приказа и рецензија, објављена и у Русији.
Да ли се ради о мистификацији или о деловима оригиналних Пушкинових записа из изгубљеног „Дневника“, о којем се прича да има око хиљаду страница и да га негде у свету крију потомци великог песника, не желећи свету да открију породичну тајну својих предака? Несумњиво је да у овој књизи има нешто од „подводне“, мрачне Пушкинове стихије, без које не би било ни хармоније ни светла у његовој поезији.

Џулијан Барнс
ШИРОМ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ
Службени гласник

Збирку есеја отвара студија о Жерикоовој славној слици „Сплав Медузе“, која, свакако у другачијем контексту, чини део његовог романа/збирке прича „Историја света у 10 ½ поглавља“. Према речима Милете Продановића, стратешки смештен на почетак књиге овај текст поставља оквир за низ Барнсових студија о сликарима, које су првобитно објављиване у престижним часописима (Modern Painters, London Review of Books…). Говорећи о Жерикоу Барнс даје јасан преглед наративне потке, политичког контекста настанка његове најпознатије слике и поетичких стремљења самог творца овог ремек-дела. У сличном духу, у равнотежи поузданих података и књижевне инспирације, дати су и остали есеји у овој књизи. Темељно, динамично, књижевним стилом који плени, Барнс приближава личности и дела уметника XIX и XX века. Његово писмо одише „острвском елеганцијом“, високим степеном ненаметљиве духовитости и обиљем података. Усредсређен превасходно на француско, али и британско сликарство новије епохе, Барнс премошћује период бурних трансформација ликовног језика – од Жерикоа, Курбеа и Делакроа на почетку, преко Бонара и Сезана, све до мајстора који би се мање или више могли сматрати нашим савременицима – Олденбурга, Лусијана Фројда или Хоџкина. Барнсови текстови о ликовним уметницима, непорециво савремени, чувају и понешто од духа старовремских есеја: они одишу вером у мисију сликарства и читаоца који живи у епохи свеопште лакоће и површности, подсећајући да велика уметност настаје у пресеку радозналости, знања, интуиције и духа…

Mилoвaн Дaнojлић
ПРOПЛAМСAJИ ИЛИ УВOД У ЋУТAЊЕ
Српскa књижeвнa зaдругa

Гoдинe 1990. у Кoлу je oбjaвљeн први избoр пoeзиje aкaдeмикa Mилoвaнa Дaнojлићa. Избoр из нoвиjeг пeвaњa, oд 1990. дo крaja живoтa (2022), кojи je нaчиниo сaм aутoр, свojeврснo је лирскo зaвeштaњe вeликoг пeсникa. „Пeсник цeлoг дaнa и цeлoг живoтa“ у тридeсeт гoдинa oвoг избoрa пoстao je мajстoр, мудрaц, пeснички бaрд. Jeднa oд нajвeћих фигурa у 130-гoдишњoj истoриjи СКЗ.

Ђорђије Вуковић
СРПСКА ПОЕЗИЈА И ЧУЛНИ СВЕТ
Српска књижевна задруга

Изучавајући стилску фигуру синестезију код готово свих српских песника, од усмених и средњовековних до савремених, са добрим увидима у светско песништво, професор Ђорђије Вуковић је напоредо написао и својеврсну историју (или преглед) српске поезије, дајући велики прилог стилистици и теорији песништва. Откривање синестезије и њеног дејства у раскошном колориту поезије, аутор је открио и описао сложени чулни свет аналоган језичким и песничким сликама. Методолошки приступ тексту омогућио му је да створи грађу за антологију српске поезије и антологијска тумачења песама и песника.

Амин Малуф
ДЕЗОРИЈЕНТИСАНИ
Лагуна

Према речима аутора овог дела, он се у истом „веома слободно инспирише – својом младошћу коју је провео са пријатељима који су веровали у бољи свет“. „Иако ниједан лик из ове књиге не одговара некој стварној личности, ниједан није ни потпуно имагинаран. Црпео сам из својих снова, својих фантазама, своје гриже савести, колико и из успомена. Протагонисти романа су били нераздвојни у младости, затим су се расули, посвађали, изгубили из вида. Поново се окупљају поводом смрти једнога од њих. Неки никада нису хтели да напусте родну земљу, други су емигрирали у Сједињене Државе, Бразил или Француску. А путеви које су следили одвели су их у најразличитијим правцима. Шта још имају заједничко слободоумна хотелијерка, предузетник који је згрнуо богатство, и калуђер који се повукао из света да би се посветио медитацији? Неколико заједничких сећања, и неизлечиву носталгију за некадашњим светом“, каже прослављени француски писац о својој најновијој књизи.

Владимир Кривошејев
ЕПИДЕМИЈЕ У СРБИЈИ ТОКОМ РАТНИХ ГОДИНА 1912–1918
Прометеј

До сада непубликовани подаци о епидемијама у Србији током ратних година. По окончању епидемије тифуса, стање у Србији се у великој мери стабилизовало, што не значи да уобичајених, и раније уочаваних заразних болести, које су се шириле, доводећи до смртних исхода није било. Потом је уследио епидемијски изазов повлачења преко Албаније, који је имао велике последице како за српску војску тако и за цивилно становништво које се са њом повлачило. Док су крајем 1915. и почетком 1916. године изнемогли људи у албанским гудурама а потом и на албанској и грчкој обали масовно умирали од изнурености, додатно компликоване уобичајеним, и раније присутним заразним болестима, стање у окупираној Србији је било релативно мирно, али уз регистрацију краткотрајне појаве колере међу окупационим аустроугарским војницима, као и међу српским заробљеницима, са малим ширењем на цивилно становништво. У већој мери се смирила и здравствена ситуација међу српским војницима на
бојишту новоустановљеног Солунског фронта, с тим што се, док су друге заразне болести биле мање заступљене, пре свега захваљујући примени широког спектра превентивних мера, као нова претња појавила маларија. Општа ситуација је почела да се мења од лета 1918. године, када и војници на фронту али и цивилно становништво у окупираној Србији почиње да масовно страда у пандемији шпанске грознице. Реч је о болести која је у четири таласа захватила цео свет, са веома високим степеном смртности. Ова болест се по Србији ширила са две стране, од севера, из Аустроугарске, уобичајеним комуникацијама, а са југа са ослободиоцима који су у пробој Солунског фронта кренули већ заражени. Између два налета шпанске грознице, непосредно пре њеног главног морталног удара, а делом и током њега, у Србији се уочавају загонетне епидемије дизентерије; загонетне због тога што су се оне, и то са веома великом смртношћу, у појединим селима знатно већом него раније, појавиле истовремено на различитим, међусобно неповезаним територијама.