ČOVEKOLJUBLJE I JEDINSTVO

Održana Skupština Fonda dijaspora za maticu i Fondacije za talente

Rad Fonda dijaspora za maticu je primer, podsticaj i obaveza – rekao je episkop bački g. Irinej Bulović u blagoslovu na 24. Skupštini ovog fonda

U parohijskom domu Hrama Svetog Save u Beogradu nedavno je održana 24. godišnja skupština humanitarne organizacije Fond dijaspora za maticu i Fondacije za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka „Sanja Milenković“. Uz učešće predstavnika srpskog rasejanja iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Švedske, Australije, Kanade, Severne Makedonije i drugih zemalja, u prisustvu predstavnika Narodne Skupštine Srbije, Vlade Srbije, naučnih i kulturnih institucija, verifikovani su rezultati volonterskog rada u protekloj godini i usvojen plan rada za predstojeći period.
Izveštaje o radu i poslovanju, kao i o poseti delegacije Fonda Pokrajini Kosovo i Metohija, podneli su dr Ljiljana Verner, predsednica Upravnog odbora (Nemačka), Slobodan Aćimović, predsednik Nadzornog odbora (Beograd) i Gojko Slijepčević, član UO (Švedska). Plan rada izložio je Živadin Jovanović, zamenik predsednika UO, a Izveštaj o radu Fondacije za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka „Sanja Milenković“ podneo je upravitelj Slavko Vejinović.
Rečeno je da je Fond, pored ostalog, finansirao izgradnju mostova „Varadinska duga“, preko Dunava kod Novog Sada, preko V. Morave kod Varvarina, preko Z. Morave kod Kruševca i Trstenika, izgradnju i rekonstrukciju oko 120 km puteva u Šumadiji i Pomoravlju, otklanjanje posledica zemljotresa u Kraljevu i Petrinji, otklanjanje posledica poplava u 10 opština u Srbiji i pet opština u RS, izgradnju ili obnovu pravoslavnih hramova i srednjovekovnih manastira u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Hrvatskoj.
U proteklih osam godina Fond svakog meseca obezbeđuje 100.000dinara za nabavku životnih namirnica za potrebe narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji. Skupština je odlučila da se ova pomoć u narednom periodu poveća na 150.000 dinara mesečno. Donela je odluke o novoj pomoći Obdaništu „Đurđevak“ u Brnjici kod Gračanice, čiju je izgradnju svojevremeno finansirao zajedno sa Ministarstvom za KiM. Pomoć u lekovima i opremi je dodeljena KBC-u Severna Kosovska Mitrovica, Domu zdravlja u Gnjilanu. Tokom rada Skupštine delegati Fonda iz rasejanja dali su značajne priloge namenjene za pomoć ugroženom narodu na Kosovu i Metohiji.
Fond, kao trajna humanitarna nacionalna organizacija, za rešavanje humanitarnih problema koristi samo prihode od oročenih sredstava deponovanih u bankama kao i nove donacije, čuvajući nesmanjenu vrednost glavnice. Svi članovi Fonda i članovi Uprave su volonteri bez ikakvih nagrada, honorara, ili naknada za svoj rad. I kada na sednice dolaze iz najudaljenijih zemalja i kontinenata samo pokrivaju troškove međunarodnog transporta i boravka u Srbiji.
Jedan od kriterijuma kojih se Fond pridržava u svom radu je pružanje pomoći siromašnim porodicama s troje ili više maloletne dece.
Skupština je potvrdila da je prioritet pružanje pomoći ugroženom narodu u Pokrajini Kosovo i Metohija u skladu sa izveštajem i predlozima delegacije koja je nedavno posetila srpske sredine i institucije na KiM i pozvala da i drugi slede primer Fonda i daju priloge za pomoć – direktno, preko Fonda, ili SPC. Nije bitno koliki su iznosi pojedinačnih priloga, već masovnost priložnika i osećanje solidarnosti – ocenjeno je na Skupštini Fonda.
Skupština je obnovila svoje inicijative da se u Beogradu izgradi Memorijal srpskih žrtava genocida u 20. veku kao i Srpski dom kao simboličko stecište matice i rasejanja. Srpski dom bi bio stalna adresa za dijasporu i izvor informacija za posetioce ili povratnike, mesto za priredbe, izložbe, seminare, prezentacije.
Rad Skupštine blagoslovio je vladika bački Njegovo preosveštenstvo gospodin Irinej Bulović, koji je jedan od 10 osnivača Fonda dijaspora za maticu. Objavljujemo integralni tekst njegovog blagoslova.

IRINEJ BULOVIĆ: NADAHNJUJUĆE OSEĆANJE ČITAVOG NAŠEG NARODA Teško je reći ko je danas kome potrebniji, da li mi našem rasejanju, širom sveta, širom svih kontinenata, koje se grčevito trudi da duhovno, nacionalno i kulturno opstane, ili rasejanje potrebnije matici Od prvog dana postojanja i delanja ovog časnog udruženja – Fonda dijaspora za maticu (osnovanog na Prvom saboru matice i dijaspore održanom 5. avgusta 1999. u Beogradu) – imao sam čast i svetu obavezu da, po svojim skromnim mogućnostima, učestvujem u njegovom radu. Prvih godina nekako sam, i pored mnoštva drugih obaveza, stizao da neposredno učestvujem u njegovom radu. Posle je došlo uzburkano, ponekad i veoma tmurno, vreme. I sami znate koja iskušenja i problemi, spolja i iznutra, opterećuju celi pravoslavni svet, kakvih pometnji i iskušenja je bilo i u životu naše povesne Crkve, naročito u našoj Crnoj Gori, ali i drugde, a ima ih i do danas, na primer, u Hrvatskoj i drugde. Zato nisam više stizao da često i redovno budem sa vama i učestvujem koliko-toliko u radu, ali sam rad Fonda sve vreme budno pratio. Hvala gospodinu Jovanoviću što je naglasio da sam u mislima i osećanjima, u srcu, pre svega u svojoj skromnoj molitvi, sa vama uvek i da uvek možete računati na mene kao na jednog od veterana među vama, u svakom smislu – i po godinama života i po, makar, pasivnom, i ponekad delimično aktivnom – učešću u vašem blagoslovenom, bogougodnom i rodoljubivom radu. To osećanje jedinstva čitavog našeg naroda, tzv. dijaspore i matice, jeste jedno od najbitnijih stvari koje bi trebalo da nadahnjuje sve Srbe, ali i sve druge naše prijatelje koji ne moraju biti Srbi. Bojim se da te svesti još uvek nema dovoljno, ni na nivou naše države, ili naših država, ako računamo Republiku Srpsku, a nema je, bojim se, ni u javnoj sferi, u našem narodu, takođe. A iskreno ću reći, ni među svim članovima naše crkve, nije to uvek jedan od neupitnih prioriteta, a mislim da treba da bude. Teško je reći ko je danas kome potrebniji, da li mi našem rasejanju, širom sveta, širom svih kontinenata, koje se grčevito trudi da duhovno, nacionalno i kulturno opstane, ili rasejanje potrebnije matici. Prirodno je što rasejanje računa na razumevanje i podršku svoje matice i što se, iz mnogo razloga koji su jasni i koje ovde ne treba obrazlagati, drži Srpske pravoslavne crkve. Ali isto tako i nama ovde potrebna je podrška i prisustvo srpskog rasejanja u svim našim nevoljama i nastojanjima, a ponekad, hvala Bogu, i ponekom uspehu. Naši ljudi koje je život odneo na razne strane, nisu se duhovno, moralno ni kulturno udaljili od svog zavičaja, od Crkve, od istorijskog pamćenja, od predaka, od svetinja i da ne nabrajam dalje. Takav odnos i osećanja su bogougdni, treba ih negovati i prenositi mladima. Vaš humanitarni rad i rezultati su ne samo primer za ugled nego i direktni poziv i podsticaj svima da čine ono što vi, u najboljoj savesti i sa najboljom voljom, činite od osnivanja. Na mene, sa mojim skromnim mogućnostima, i u okviru mog vremena, vidite već da sam ja manje-više iz prošlog veka, ali koliko mogu i koliko mi Bog da snage, uvek vam stojim na raspolaganju i dalje se osećam članom ovog plemenitog Udruženja. Neka Bog blagoslovi ukupni rad i današnju Skupštinu i današnji rad ovde, na ovom Svetom mestu, na domaku Hrama Svetoga Save, koji nas sve sabira i okuplja vekovima i tako će biti dok traje istorija, ako Bog da. Bog neka blagoslovi sve vas.