ЧОВЕКОЉУБЉЕ И ЈЕДИНСТВО

Одржана Скупштина Фонда дијаспора за матицу и Фондације за таленте

Рад Фонда дијаспора за матицу је пример, подстицај и обавеза – рекао је епископ бачки г. Иринеј Буловић у благослову на 24. Скупштини овог фонда

У парохијском дому Храма Светог Саве у Београду недавно је одржана 24. годишња скупштина хуманитарне организације Фонд дијаспора за матицу и Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“. Уз учешће представника српског расејања из Немачке, Француске, Швајцарске, Шведске, Аустралије, Канаде, Северне Македоније и других земаља, у присуству представника Народне Скупштине Србије, Владе Србије, научних и културних институција, верификовани су резултати волонтерског рада у протеклој години и усвојен план рада за предстојећи период.
Извештаје о раду и пословању, као и о посети делегације Фонда Покрајини Косово и Метохија, поднели су др Љиљана Вернер, председница Управног одбора (Немачка), Слободан Аћимовић, председник Надзорног одбора (Београд) и Гојко Слијепчевић, члан УО (Шведска). План рада изложио је Живадин Јовановић, заменик председника УО, а Извештај о раду Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“ поднео је управитељ Славко Вејиновић.
Речено је да је Фонд, поред осталог, финансирао изградњу мостова „Варадинска дуга“, преко Дунава код Новог Сада, преко В. Мораве код Варварина, преко З. Мораве код Крушевца и Трстеника, изградњу и реконструкцију око 120 км путева у Шумадији и Поморављу, отклањање последица земљотреса у Краљеву и Петрињи, отклањање последица поплава у 10 општина у Србији и пет општина у РС, изградњу или обнову православних храмова и средњовековних манастира у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Хрватској.
У протеклих осам година Фонд сваког месеца обезбеђује 100.000динара за набавку животних намирница за потребе народних кухиња на Косову и Метохији. Скупштина је одлучила да се ова помоћ у наредном периоду повећа на 150.000 динара месечно. Донела је одлуке о новој помоћи Обданишту „Ђурђевак“ у Брњици код Грачанице, чију је изградњу својевремено финансирао заједно са Министарством за КиМ. Помоћ у лековима и опреми је додељена КБЦ-у Северна Косовска Митровица, Дому здравља у Гњилану. Током рада Скупштине делегати Фонда из расејања дали су значајне прилоге намењене за помоћ угроженом народу на Косову и Метохији.
Фонд, као трајна хуманитарна национална организација, за решавање хуманитарних проблема користи само приходе од орочених средстава депонованих у банкама као и нове донације, чувајући несмањену вредност главнице. Сви чланови Фонда и чланови Управе су волонтери без икаквих награда, хонорара, или накнада за свој рад. И када на седнице долазе из најудаљенијих земаља и континената само покривају трошкове међународног транспорта и боравка у Србији.
Један од критеријума којих се Фонд придржава у свом раду је пружање помоћи сиромашним породицама с троје или више малолетне деце.
Скупштина је потврдила да је приоритет пружање помоћи угроженом народу у Покрајини Косово и Метохија у складу са извештајем и предлозима делегације која је недавно посетила српске средине и институције на КиМ и позвала да и други следе пример Фонда и дају прилоге за помоћ – директно, преко Фонда, или СПЦ. Није битно колики су износи појединачних прилога, већ масовност приложника и осећање солидарности – оцењено је на Скупштини Фонда.
Скупштина је обновила своје иницијативе да се у Београду изгради Меморијал српских жртава геноцида у 20. веку као и Српски дом као симболичко стециште матице и расејања. Српски дом би био стална адреса за дијаспору и извор информација за посетиоце или повратнике, место за приредбе, изложбе, семинаре, презентације.
Рад Скупштине благословио је владика бачки Његово преосвештенство господин Иринеј Буловић, који је један од 10 оснивача Фонда дијаспора за матицу. Објављујемо интегрални текст његовог благослова.

ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ: НАДАХЊУЈУЋЕ ОСЕЋАЊЕ ЧИТАВОГ НАШЕГ НАРОДА Тешко је рећи ко је данас коме потребнији, да ли ми нашем расејању, широм света, широм свих континената, које се грчевито труди да духовно, национално и културно опстане, или расејање потребније матици Од првог дана постојања и делања овог часног удружења – Фонда дијаспора за матицу (основаног на Првом сабору матице и дијаспоре одржаном 5. августа 1999. у Београду) – имао сам част и свету обавезу да, по својим скромним могућностима, учествујем у његовом раду. Првих година некако сам, и поред мноштва других обавеза, стизао да непосредно учествујем у његовом раду. После је дошло узбуркано, понекад и веома тмурно, време. И сами знате која искушења и проблеми, споља и изнутра, оптерећују цели православни свет, каквих пометњи и искушења је било и у животу наше повесне Цркве, нарочито у нашој Црној Гори, али и другде, а има их и до данас, на пример, у Хрватској и другде. Зато нисам више стизао да често и редовно будем са вама и учествујем колико-толико у раду, али сам рад Фонда све време будно пратио. Хвала господину Јовановићу што је нагласио да сам у мислима и осећањима, у срцу, пре свега у својој скромној молитви, са вама увек и да увек можете рачунати на мене као на једног од ветерана међу вама, у сваком смислу – и по годинама живота и по, макар, пасивном, и понекад делимично активном – учешћу у вашем благословеном, богоугодном и родољубивом раду. То осећање јединства читавог нашег народа, тзв. дијаспоре и матице, јесте једно од најбитнијих ствари које би требало да надахњује све Србе, али и све друге наше пријатеље који не морају бити Срби. Бојим се да те свести још увек нема довољно, ни на нивоу наше државе, или наших држава, ако рачунамо Републику Српску, а нема је, бојим се, ни у јавној сфери, у нашем народу, такође. А искрено ћу рећи, ни међу свим члановима наше цркве, није то увек један од неупитних приоритета, а мислим да треба да буде. Тешко је рећи ко је данас коме потребнији, да ли ми нашем расејању, широм света, широм свих континената, које се грчевито труди да духовно, национално и културно опстане, или расејање потребније матици. Природно је што расејање рачуна на разумевање и подршку своје матице и што се, из много разлога који су јасни и које овде не треба образлагати, држи Српске православне цркве. Али исто тако и нама овде потребна је подршка и присуство српског расејања у свим нашим невољама и настојањима, а понекад, хвала Богу, и понеком успеху. Наши људи које је живот однео на разне стране, нису се духовно, морално ни културно удаљили од свог завичаја, од Цркве, од историјског памћења, од предака, од светиња и да не набрајам даље. Такав однос и осећања су богоугдни, треба их неговати и преносити младима. Ваш хуманитарни рад и резултати су не само пример за углед него и директни позив и подстицај свима да чине оно што ви, у најбољој савести и са најбољом вољом, чините од оснивања. На мене, са мојим скромним могућностима, и у оквиру мог времена, видите већ да сам ја мање-више из прошлог века, али колико могу и колико ми Бог да снаге, увек вам стојим на располагању и даље се осећам чланом овог племенитог Удружења. Нека Бог благослови укупни рад и данашњу Скупштину и данашњи рад овде, на овом Светом месту, на домаку Храма Светога Саве, који нас све сабира и окупља вековима и тако ће бити док траје историја, ако Бог да. Бог нека благослови све вас.