Ruska zastava u Nigeru

Da li bi Afrika mogla da postane poprište jednog od frontova Trećeg svetskog rata?

Nama i šire nepoznata afrička zemlja postala je 26. jula jedno od središta svetske medijske pažnje, ne toliko zbog državnog udara u Africi, tj. u Nigeru (prvi u toj zemlji posle trinaest godina) nego zbog činjenice da su se u još jednoj zemlji zalepršale ruske zastave i da je vojna vlast odlučila da prekine sa izvozom uranijuma i zlata u EU članicu i bivšu kolonijalnu metropolu, Francusku. Posle 2002. godine ovo je drugi put da ova zemlja zauzme zapaženije mesto i u našim medijima.
Niger je zemlja sa najvećim fertilitetom na svetu sa oko 6,9 dece po ženi, po podacima iz 2020 (za kasnije godine postoje samo procene koje se često pokažu kao pogrešne) i više od 23 miliona stanovnika. Procenjeno je (Larus enciklopedija) da je 2019. godine 41,5 odsto Nigeraca živelo u teškom siromaštvu posle 23 godine saradnje sa Zapadom, UN i svetskim banksterima na iskorenjivanju istog.
Smeštena je najvećim delom u Sahari, bogata peskom, stenama, uranijumom i zlatom. Poslednja dva bogatstva su među ključnima za stalni boravak francuske vojske u toj zemlji više nego dvostruko većoj od evropske teritorije Francuske. Da li je i koliko Niger bitan u aktualnom Trećem svetskom ratu i kakva je uopšte važnost ove države u Zapadnoj Africi?

POD NALETOM SABLJE I BARUTA Sahara je najveća pustinja na svetu i zauzima blizu četiri petine od blizu 1,3 miliona kvadratnih kilometara (1286447 km2), kolika je površina najveće države u Zapadnoj Africi — Nigera. Reka po kojoj je dobio ime hrani većinu lokalnog stanovništva na jugozapadu, gde se nalazi i prestonica Niamej, blizu granice sa Malijem, Burkinom Faso i Beninom. Jug zemlje sve do manjeg dela jezera Čad na krajnjem jugoistoku (gde je tromeđa sa Čadom i Nigerijom) ima niz sezonskih reka (koje presuše tokom nekoliko meseci godišnje). Osim imena ove države, južni sused, koji je bio britanska kolonija od druge polovine 19. veka, takođe je nazvan po reci (Nigerija). Istovremeno ona je dala i pogrdni naziv za crnce u Americi. Veliki deo robova pristiglih u američke kolonije dolazio je sa teritorija oko ove velike reke. Ropski rad, nažalost ni do danas nije zamro i prema Izveštaju UN o trgovini ljudima, ogromnu većinu robova u ovom delu sveta čine deca, tj. mlađi od 18 godina.
Komfor koji je zavladao u Evropi i angloameričkom delu sveta poslednjih stotinak godina, sprečava poimanje načina života, preživljavanja, sjaja i bede u Zapadnoj i saharskoj Africi.
Na karavanskim putevima koje su kontrolisali Tuarezi i na severoistoku arapska plemena i još jedan nomadski narod Tubu, odvijala se i odvija trgovina ka Sredozemlju. Agadez, u Srednjem veku na važnom karavanskom putu, imao je oko 30 hiljada stanovnika sredinom 15. veka. Lokalna kraljevstva i plemena su često bila prva u lancu trgovine ljudima i zlatom ka jugu i severu. Ona su pala pod naletom baruta i sablje na samom kraju 19. veka (1895-1899). Trupe koje su nosile francuski trikolor — zastavu bratstva, jednakosti i slobode, pokorile su ovo parče Afrike.

EKSPOLATACIJA URANIJUMA Kada je osvajana, teritorija današnjeg Nigera bila je retko naseljena, procena je da je 1900, godinu po okončanju osvajanja, domorodačkog stanovništva bilo oko 1,7 miliona, dok je Francuska već početkom 19. veka imala oko 25 miliona stanovnika. U međuvremenu, fertilitet Francuza je drastično opao, a Nigerijci su postali svetski šampioni.
Sećam se jedne oduševljene levičarke, koja je iskreno verovala u levo-demokratske ideje, koja sa finansijama EU nije otišla put Nigera. Marta je radila na programu demokratizacije i decentralizacije jedne od najsiromašnijih država na svetu. Svakako programi demokratizacije, decentralizacije, liberalizacije tržišta, razoružavanja (pardon kontrole malokalibarskog oružja) nekako uvek vode izuzetnom porastu spoljnog duga, masnim zaradama stranih korporacija i vlasti po meri i ukusu demokratizatora, a ne naroda.
U slučaju Nigera, usrećivanje je olakšano i pospešeno zbog činjenice da im valutu štampa Pariz. Zauzvrat Niger omogućava eksploataciju uranijuma.
Posle zlata, uranijum je glavni artikal koji se izvozi iz zemlje. Francuski inžinjeri su još 1957. otkrili prvo nalazište uranijuma, a prvi rudnik otvoren je 1971. godine. U Nigeru se kopa oko 5 odsto svetske proizvodnje uranijuma i on omogućava 24 odsto ukupnog EU uvoza ove rude na godišnjem nivou, kako izveštava Svetska nuklearna asocijacija (World Nuclear Assosiation).

SRAMOTNO NISKA RENTA Od ukupno šest nalazišta, aktivna su dva (Somair i Kominak), i u četiri francuske kompanije imaju većinski udeo, mahom je to direktno francuska državna energetska kompanija Areva (danas se zove Orano) ili posredničke firme. Prošle 2022. iskopano je 2020 metričkih tona ove rude. U većini nalazišta francuska kompanija poseduje između 63 i 66 odsto prava, dok u jednom kineske kompanije imaju većinski udeo i u jednom američka i kanadska. Manje interese ima i Korejska energetska kompanija Kepko. Rudnici, kako oni koji se eksploatišu, tako i oni koji se ne koriste, nalaze se mahom na severu zemlje, između Agadeza i Arlita (još severnije ka Alžiru). Nalazište Imuraren, među najbogatijima u svetu, ima potvrđenih 213700 tona sa 0,7% uranijuma i procenjeno je još oko 62000 tona, ali eksploatacija još uvek nije započela.
Vlada Nigera i njena državna kompanija SOPANIM (Société du patrimoine des mines du Niger — osnovana 2007. i obično ima oko 1/3 interesa u rudnicima, a rudna renta je do 2006. bila 5 odsto. Otada su vlade u Niameju tražile da se ova sramotno niska renta poveća na između 12 i 15 odsto. Konačno 2014. dogovoreno je da se renta poveća do 12 odsto (primenjivana je 11%), ali se francuska kompanija Orano obavezala na 117 miliona evra dodatnih ulaganja u izgradnju puteva i uređivanja dva nova sedišta u glavnom gradu Niameju. (Naši čitaoci ne treba da brinu, u Srbiji je rudna renta niža nego u Nigeru i iznosi 3-7 odsto, nema zahteva za dodatna ulaganja, mada se može pretpostaviti lična korist domaćih lica).
Nalazišta zlata su kako na samoj granici sa Burkinom Faso (jugozapad), tako i na severu zemlje i u središtu. Pored ove dve rude, Niger je bogat i nizom drugih minerala potrebnih za savremenu privredu, ali je i pored toga izuzetno siromašna država. Vojna hunta na čelu sa generalom Čijanijem suspendovala je izvoz uranijuma i zlata u Francusku i to je deo problema za Zapad. Drugi deo je dejstvo američke vojske na tlu ove države. Odakle to i šta se dešava sa američkim vojnim aerodromom u srcu Nigera?

OKUPACIJA MESOPOTAMIJE Tadašnji direktor italijanske vojne službe SISMI, Nikolo Polari je 2001. i 2002. slao izveštaje potrebne tadašnjim vlastima SAD da Irak namerava da kupi uranijum u Nigeru. Kolin Pauel, američki general koji je tada bio u ulozi ministra spoljnih poslova, iskoristio je sporne izveštaje da proturi priču o Iraku kao pretnji za „međunarodnu zajednicu“, što je sa izmišljanjem o postojanju nuklearnog programa, te hemijskog i biološkog oružja poslužilo kao opravdanje za drugo izdanje Pustinjske oluje (2003) i višegodišnju američku okupaciju Mesopotamije. Jeste da posle taj uranijum, kao ni drugo oružje za masovno ništenje (nuklearno, hemijsko i biološko) nije nađeno, ali je barem upotrebljen osiromašeni uranijum. Doduše, ne od strane iračke vojske i fedajina.
Niger je što se tiče naših i većine drugih medija otada utonuo u san. Međutim, za SAD je to bio samo deo dugogodišnjeg „rata protiv terorizma“. A terorista ima i u Sahari. Doduše ne samo terorista.
Kao što je napred rečeno, u polupustinjskim predelima ove zemlje žive Tuaregi (i Tubu), a oni su navikli da budu naoružani i slobodni ljudi, pa ponekad dižu ustanke (kod nas nema te opasnosti, ali su Srbi preventivno razoružani i kako je krenulo uskoro ćemo imati oružje u skladištima, ali ne i vojnike da upravljaju njime). Poslednji je bio 2007-2009. Dogovor s vlastima je poštovan 2012. kada su se plemena Tuarega u Maliju pobunila i pokrenula otcepljenje severa te zemlje zajedno sa islamistima. Tada je, ali i kasnije deo francuskih trupa koristio Niger za vojno-obaveštajne poslove. U Misijama Serval (2013-2014) i Barhane (2014-2022) Francuska je rasporedila trupe u Burkini Faso (specijalci), Nigeru (osmatranje i obaveštavanje), Maliju od 1000 trupa na više (motorizovano-oklopna pešadija i komandosi) i 1200 u glavnom gradu Čada, Ndžameni. Posle izbacivanja francuskih trupa iz Burkine Faso (februar 2023) i Malija (2022), oko 1500 francuskih vojnika je stacionirano u Niameju.

MIGRANTI, ZLATO I KOKAIN Niger je verno sarađivao sa Zapadom i čak pristao na plan EU da kod pomenutog gradića Agadeza, napravi istureni migrantski centar od kraja 2016. kako bi se smanjio priliv ilegalnih migranata u EU, a zahtevi za azil i vizu rešavali tu, u Sahari. Posle pada Gadafija, stari karavanski put ranije korišćen za zlato, so i robove, ponovo je otvoren, ovoga puta delimično i za robove, odnosno deo migranata koje čeka upravo takva sudbina. Ako je pre otvaranja migrantskog logora 100 hiljada migranata godišnje dolazilo u Agadez, 2017. ih je prošlo svega 20 hiljada, kada je lokalna policija konačno pohapsila niz trgovaca ljudima i zaplenila im imovinu. U međuvremenu tu su došli i razni nevladni službenici da pomognu migrantima da ipak bezbedno dođu u Evropu, a ako baš i ne žele, onda mogu i da ostanu u Nigeru i bave se šivenjem, učenjem IT veština…
Uz migrante (i zlato), nova roba se pojavila u Nigeru – kokain. Latinoamerički kokain se prenosi u Mali, ali i karavanskim putem preko Agadeza. Rekosmo kokain, ne heroin.
Tu su se našli naravno i Amerikanci, poznati filantropi i borci protiv svetskog zla. Kako bi pomogli francusku operaciju u Sahelu (južni obod Sahare), posebno u Maliju, Amerikanci su potpisali sporazum sa tadašnjim nigerijskim predsednikom Mamadu Isufuom 2013. godine. Broj vojnika je do 2017. narastao na oko 800. Američke vojne inženjerijske jedinice su 2016. započele izgradnju vojne baze kod Agadeza koja je završena 2019. Danas Sjedinjene Države imaju oko 1100 vojnika u toj zemlji, uglavnom u pomenutoj bazi Niger 201 (Niger Air Base 201). Ova baza je druga najveća američka vojna baza sa dronovima izvan SAD i jedina takva u Sahari. Pučisti su odmah zabranili američkoj vojsci da koristi dronove iz ove baze, tako da se postavlja pitanje daljeg ostanka istih. Nove vlasti su zatražile i povlačenje francuskih trupa početkom septembra, što Francuska zvanično smatra ‘neprihvatljivim’.

OKRETANJE RUSIJI KAO SIMBOLU OSLOBOĐENJA Puč u Nigeru kojim je smenjen predsednik Muhamed Bazum (2021-2023) sprovela je predsednička garda na čelu sa generalom Abdurahmanom Čijanijem. Uz podršku vojske, proglašen je Nacionalni savet za zaštitu domovine. Možda je tačno da je Bazum nameravao da ga smeni i da je general sa saradnicima predupredio odlazak u penziju. Kao i pučista u Burkini Faso Ibrahim Traore (januar i septembar 2022), ili pukovnik Mamadi Dumbuja koji je vodio puč u Gvineji septembra 2021, Čijani je karijerni vojnik. Za razliku od Traorea, Dumbuja i prelaznog predsednika Malija, pučiste pukovnika Asimi Goite, Čijani je pešadinac i stariji od prethodne trojice (rođen je 1960/61).
Ono što vezuju pučističke vlasti sve četiri zapadnoafričke zemlje, jeste težnja ka samostalnosti, okretanje Rusiji kao simbolu oslobođenja i suprotstavljanja Zapadu. Pored toga spaja ih zajedništvo pred najavljenim pretnjama EKOVAS-a, grupacije zapadnoafričkih zemalja u kojima Nigerija kao najmnogoljudnija afrička zemlja nastoji da se nametne kao regionalna sila koja zajedno sa SAD, Evropskom unijom i (belo)Svetskom bankom osuđuje i sankcioniše pučiste. Nije nemoguće da i Afrika postane poprište jednog od frontova Trećeg svetskog rata, dok se čeka otvaranje novog na obalama Tihog okeana.