Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
ФЕНОМЕН дехришћанизације Француске заокупља многобројне аналитичаре, а овај процес углавном приписују савременим токовима, од седамдесетих година прошлог века наовамо, и то пре свега у контратежи с порастом муслиманске популације, у чему постоји реално упориште.
Заборавља се, међутим, да је тај поступак започео још током Француске револуције, борбом против спреге ројалистичко-клерикалних властодржаца.
У овој земљи дубоко укорењеног секуларизма, испитивања јавности по верској припадности су забрањена, али ту и тамо ураде се понека истраживања која пруже одређену слику у ком правцу се креће друштво. Према једној од последњих анкета из прошле године, у Француској живи 29 одсто католика, што представља прву религију. Протестаната и православаца има око 9 одсто. Муслимана је 10 одсто, а Јевреја 1 проценат. Највише је атеиста – 51 одсто. Пре десет година било их је 45.
За 54 одсто Јевреја, 30 одсто муслимана и 6 одсто католика, верска димензија чини саставни део идентитета.
– Само 8 одсто католика посећује редовно цркву. Протестанти и православци, 22 одсто. Чак 34 одсто Јевреја недељом иде у синагогу, док у верске објекте одлази свега 20 одсто муслимана и будиста. Али, ако не иду у богомоље, раде то код куће. Чак 58 одсто муслимана и 32 одсто будиста моле се бар једном недељно – стоји, поред осталог, у резултатима ове анкете.
Разлика је нарочито видљива када је у питању пост: рамазан практикује чак 75 одсто француских муслимана, док исхрану по верским узусима поштује три одсто католика и пет одсто осталих хришћана у Француској. Занимљиво је да чак 55 одсто афричких хришћана иде редовно на мисе.
На сваких петнаест дана у Француској се угаси по једна црква, и никне по једна џамија.
Разлог томе је наставак процеса дехришћанизације започет великом француском револуцијом, с једне стране, и долазак миграната, с друге. Друштво генерално еволуира изван верских закона, и ту придошлице проналазе вентил за предоминацију сопствене традиције. Зато посматрачу са стране изгледа да Француска губи религијски идентитет.
Али, хришћанство у Француској не бране само хришћани, већ, на први поглед нелогично, и атеисти. Не само због секуларизовања верских празника као што су Ускрс или Божић, већ и због свих других хришћанских навика које су чврсто уврежене у друштву. Крштено је 44 милиона Француза од укупно 67 милиона становника!
На делу је нека врста контрадикторног “атеистичког хришћанства” видљивог на сваком кораку. Јер, атеисти једнако не верују ни у ислам и не би му дозволили да се наметне, као што то не дозвољавају ни хришћанству. Однос је, дакле, сабирајући атеисте и хришћане с једне стране, и муслимане с друге, 90 према 10, у корист оних који су против доминације вере. Зато се и није остварила предикција Мишела Уелбека да ће 2022. године Француском владати “муслимански председник”. Муслимани евентуално успевају да буду каиди у сопственим гетима на која су усмерени.
Негативна слика о Француској ствара се углавном око великих градова, док су читава Прованса и унутрашњост друга прича. Не треба заборавити ни то да су многи муслимани емигрирали баш због оштрих верских закона у земљи порекла. Пуно је међу француским муслиманкама бораца за права жена. Домаће вође исламске заједнице такође су лојални, а проблем праве имами инфилтрирани са стране, којима пробуђена држава, сада, све чешће купује карту за повратак.
Када је реч о немирима у предграђима, у којима највише живе припадници досељеника, а међу којима, опет, има доста оних муслиманске вероисповести, медаља такође има две стране. Нереде нису правили из жеље за доминацијом, већ зато што су се осетили угроженим, верујући да крајње десничарска оријентација код неких од припадника снага реда, дефаворизује њихово равноправно прихватање у друштву.
Такође, они који су се бунили, инспирацију су нашли у вековном и традиционалном француском бунтовништву, па је и то нека врста потврде интегрисања. Много тога треба приписати и социјалном, а не верском раслојавању. У предграђима, где има највише досељеника муслиманске вероисповести, живе углавном они који обављају најтеже и најслабије плаћене послове, или њихови потомци. Они који успеју финансијски да се еманципују, живе на другим местима, и тамо не праве нереде. Зинедин Зидан је, као муслиман, био капитен француске фудбалске репрезентације, играо је за своју земљу пуним срцем, а уз њега су за “триколоре” навијали многобројни његови земљаци Алжирци. Таквих примера има много.
Огроман број француских муслимана је одан земљи у којој живи и чији су, велики број њих, држављани. Треба се присетити не тако давне серије атентата, када је Исламска држава бацила фатву на Француску и тражила од муслимана који живе у овој земљи да се на сваки начин прикључе верском рату, да убијају, ако не могу другачије, гажењем људи на пешачким прелазима, а чак ако им и то не пође за руком, да бар пљуну Француза на улици. Осим неколико атентатора, од којих су многи стигли из иностранства, мада су почињени стравични масакри, у земљи са шест милиона муслимана, масовних убистава на сваком кораку и пљувања није било. Главу професору одсекао је Чечен.
Лука, Мохамед, Тома, Брајан…
– МЕЂУ ухапшенима током недавних нереда било је много оних за које би се могло рећи да потичу из имиграције, али исто тако и оних који се зову Кевин или Матео – поручио је министар унутрашњих послова Жералд Дарамен. – Првих 20 имена по бројности међу ухапшенима, по азбучном реду, јесу Адам, Алекси, Али, Брајан, Давид, Дилан, Енцо, Жордан, Иго, Јасин, Јанис, Лука, Максим, Мохамед, Насим, Натан, Никола, Рајан, Тео и Тома.
Горан Чворовић – Од сталног дописника Новости ПАРИЗ
Jesu li ateisti u Francuskoj “prva” religuja. Dehriscanizaciji zemlje… ko joj doprinosi, doseljenici ili nesto drugo?
Svetska tema na prvo mesto a nema komentara, t.j. osvrt-analiza od strane strukovnih-politickih kadrova. Jer takav problem dehriscanizacije-islamizacije imamo i na domacem terenu – Kosovu (KiM). To je zato sto o tom problemu vodi politiku politicka-centealisticka elita koja ne zivi u okruyenje problema, pasivno posmatra taj problem iz karijeristickih raloga: Nema odgovornosti za nacionalne i drzavne interese: konkretno ne postoji nacionalno jedinstvo autohtone-vodece nacije o nacionalnom i verskom-tradicionalnom identitetu i integritetu. A na to se nadovezuju i medjunarodne konvencije UN – “Principi pariteta i reciprociteta” u medjunacionalnim i medjudrzavnim odnosima).
KOSOVO I METOHIJA, MAKEDONIJA… su najbolji primeri nepostovanja principa pariteta i reciprociteta: kakva prava imaju srpske, makedonske (pravoslavne) manjine u Albaniji – takva prava da se daju i albanskoj-siptarskoj manjini na KiM i Makedoniji u svim drustveno-politickim domenima zivota. Pored toga Crkve i pravoslavni svestenici su odvojeni-blokirani da se mesaju u drzavnu politiku u borbi za nacionlne interese. / Da li su i na Kosovu i Metohiji muslimanske dzamije na isti nacin bile odvojene od uticaja na drzavnu politiku? Ko je decenijama sprovodio separatisticku indoktrinaciju na KiM i sire.
O PRUNCIPIMA “pariteta i reciprociteta” ucili smo i u skolama (opstedrustveo i politicko obrazovanje). O tome se mnogo ranije govorilo i na kosovopoljskim protestima, govorio je i Miroslav Solevic, lider kosovopoljskih protesta u emisiji “Posle rucka/Cirilica” na TV Hepi.
DEHRISCANIZACIJA/islamizacija u Francuskoj i sire u Evropi se povrsno analizira i donosi povrsan-neadekvatan politicki stav. U resavanje tog problema uopste se ne uzima u obzir adekvatna statistika, dijametralna razlika je u veri i tradiciji, a ta “razlika”, bez pariteta i reciprociteta, PROIVODI sve politicke, bezbednosne, teritorijalne, kkonfliktne probleme na etnickoj, verskoj, rasnoj osnovi. To dokazuju sledeci primeri:
Primer MESOVITIH BRAKOVA Na pitanje postavljeno nemackom parlamentarcu “kako su turski gastabajteri na (zakonski) privremenom radu ostali da yive u Nemackoj, parlamentarac svaba odgovoara: Ne mozemo da ih vratimo jer su polovina turaka “nemacki zetovi” (ozenili devojke/zene Nemice koje uglavnom slede versku pripadnost i tradiciju muza). Naprotiv turski gastarbajteri su jos doveli svoje porodice, rodjake, prijatelje u Nemackoj, odgovara nemacki parlamentarac. To je dovodilo do poturcavanje hriscanki i smanjivanje nataliteta Nemaca, i mirnodopsku ekspanziju turaka.
Takva slika na drugaciji nacin se decenijama sprovodila na KiM, Zapadnoj Makedoniji… Siptari su se iz Albanije neograniceno naseljavali na Kosovu (KiM) i sirili dalje. Zbog njihove verske-islamske/tradicionalne razlike, separatisticke ideologije i zuluma nad pravoslavcima – mnogo naseg naroda se iseljavao van KiM.
Primeri su takodje i POUKE IZ PROSLOSTI i Vucicev “Mini Sengen/Otvoreni Balkan”. Titiv period je bio univerzalni Otvoreni Balkan: Pored republickih granica izmedju sest (6) republika postojale su administrativne linije ya promet ljudi, usluga, robe i kapitala (evropski principi). Mogao je svaki gradjanin Jugoslavije da ide gde hoce u drugim republikama da radi i da se nastani da zivi. Ya taj Titov period preko 400. hiljada siptara sa KiM se naselilo da radi i yivi u Beogradu, Centralnoj Srbiji, otvarali radnje, lokale, firme, mnogi se ozenili srpkinjama. Nema ni jedan primer da je neki Srbin sa porodicom otisao na Kosovu mrdju siptare da radi, da se nastani da zivi, da ozeni devojku albanku/siptarku?
GDE JE TU, Na KiM, PARITET I RECIPROCITET, da se i Srbi u identicnoj ramnotezi zaposljavaju, naseljavaju i zene sa albankama-siptarkama? Albanke iz Albanije (pravoslavke, katolkinje, nisu prave muslimanke) sto se udaju za Srbe u Srbijii – svaka im cast, svima nam je drago i podryavamo, ali ne treba sa njima da maskiramo separatisticko-sovinisticku sliku sa Kosova da zamajavano srpski narod kako se u stilu “zamene teza” da zvuci kako se albanke-siptarke sa Kosova udaju za Srbe kada to nije istina.
OTVORENI BALKAN Inicijativa predsednika Vucica, Edija Rame… je “Nova Jugoslavija”, samo sto umesto Slovenija i Hrvatska / Prikljucije se i Albanija i ocigledno Kosovo, ali se to prikriva,ocekije se “ubryano” prikljucenje Kosova u UN. I premijer Crne Gore Dritan Abayovic je u emisiji TV-1 “OKO” rekao da ‘e biti Otvoreni Balkan od sest (6) Republika. Cudno da ga voditelj nije pitao koja je to sesta Republika (naravno Kosovo, samo se precutkuje).
OTVORENI BALKAN uopste se ne bazira na “pouke” iz nedavne proslosti i politiku “pariteta i reciprociteta”, i kontinuiranu separatisticku politiku “islamizacije” nakon 1950/te godine – da se otcepi Kosovo za Veliku Albaniju. Vucic “zakonski” omogucava zaposljavanje i naseljavanje Albanaca iz Albanje i sa Kosova u Beogradu i Centralnoj Srbiji sa priznatim dokumentima i diplomama(!).
Pored gore navedenog, Otvoreni Balkan sa Srbijom, Makedonijom, Albanijom, Kosovom, Crnom Gorom i BIH je vrlo nepredvidiv (rizican) kako ce funkcionisati na duge staze – jer ce muslimani u Otvorenom Balkanu imati ubedljivu vecinu nad pravoslavcima/Srbima (po kosovskom modelu). To takodje ne ide u prilog geopoliti;kih interesa Nato Amerike i EU: “sto manje Srba – to cvrsce prisustvo Nato Amerike i EU na Balkan da se blokira saradnja sa bratskom Ruskom federacijom. Mnogo duzim, da skratim. Hvala na razumevanju!