Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
FENOMEN dehrišćanizacije Francuske zaokuplja mnogobrojne analitičare, a ovaj proces uglavnom pripisuju savremenim tokovima, od sedamdesetih godina prošlog veka naovamo, i to pre svega u kontrateži s porastom muslimanske populacije, u čemu postoji realno uporište.
Zaboravlja se, međutim, da je taj postupak započeo još tokom Francuske revolucije, borbom protiv sprege rojalističko-klerikalnih vlastodržaca.
U ovoj zemlji duboko ukorenjenog sekularizma, ispitivanja javnosti po verskoj pripadnosti su zabranjena, ali tu i tamo urade se poneka istraživanja koja pruže određenu sliku u kom pravcu se kreće društvo. Prema jednoj od poslednjih anketa iz prošle godine, u Francuskoj živi 29 odsto katolika, što predstavlja prvu religiju. Protestanata i pravoslavaca ima oko 9 odsto. Muslimana je 10 odsto, a Jevreja 1 procenat. Najviše je ateista – 51 odsto. Pre deset godina bilo ih je 45.
Za 54 odsto Jevreja, 30 odsto muslimana i 6 odsto katolika, verska dimenzija čini sastavni deo identiteta.
– Samo 8 odsto katolika posećuje redovno crkvu. Protestanti i pravoslavci, 22 odsto. Čak 34 odsto Jevreja nedeljom ide u sinagogu, dok u verske objekte odlazi svega 20 odsto muslimana i budista. Ali, ako ne idu u bogomolje, rade to kod kuće. Čak 58 odsto muslimana i 32 odsto budista mole se bar jednom nedeljno – stoji, pored ostalog, u rezultatima ove ankete.
Razlika je naročito vidljiva kada je u pitanju post: ramazan praktikuje čak 75 odsto francuskih muslimana, dok ishranu po verskim uzusima poštuje tri odsto katolika i pet odsto ostalih hrišćana u Francuskoj. Zanimljivo je da čak 55 odsto afričkih hrišćana ide redovno na mise.
Na svakih petnaest dana u Francuskoj se ugasi po jedna crkva, i nikne po jedna džamija.
Razlog tome je nastavak procesa dehrišćanizacije započet velikom francuskom revolucijom, s jedne strane, i dolazak migranata, s druge. Društvo generalno evoluira izvan verskih zakona, i tu pridošlice pronalaze ventil za predominaciju sopstvene tradicije. Zato posmatraču sa strane izgleda da Francuska gubi religijski identitet.
Ali, hrišćanstvo u Francuskoj ne brane samo hrišćani, već, na prvi pogled nelogično, i ateisti. Ne samo zbog sekularizovanja verskih praznika kao što su Uskrs ili Božić, već i zbog svih drugih hrišćanskih navika koje su čvrsto uvrežene u društvu. Kršteno je 44 miliona Francuza od ukupno 67 miliona stanovnika!
Na delu je neka vrsta kontradiktornog “ateističkog hrišćanstva” vidljivog na svakom koraku. Jer, ateisti jednako ne veruju ni u islam i ne bi mu dozvolili da se nametne, kao što to ne dozvoljavaju ni hrišćanstvu. Odnos je, dakle, sabirajući ateiste i hrišćane s jedne strane, i muslimane s druge, 90 prema 10, u korist onih koji su protiv dominacije vere. Zato se i nije ostvarila predikcija Mišela Uelbeka da će 2022. godine Francuskom vladati “muslimanski predsednik”. Muslimani eventualno uspevaju da budu kaidi u sopstvenim getima na koja su usmereni.
Negativna slika o Francuskoj stvara se uglavnom oko velikih gradova, dok su čitava Provansa i unutrašnjost druga priča. Ne treba zaboraviti ni to da su mnogi muslimani emigrirali baš zbog oštrih verskih zakona u zemlji porekla. Puno je među francuskim muslimankama boraca za prava žena. Domaće vođe islamske zajednice takođe su lojalni, a problem prave imami infiltrirani sa strane, kojima probuđena država, sada, sve češće kupuje kartu za povratak.
Kada je reč o nemirima u predgrađima, u kojima najviše žive pripadnici doseljenika, a među kojima, opet, ima dosta onih muslimanske veroispovesti, medalja takođe ima dve strane. Nerede nisu pravili iz želje za dominacijom, već zato što su se osetili ugroženim, verujući da krajnje desničarska orijentacija kod nekih od pripadnika snaga reda, defavorizuje njihovo ravnopravno prihvatanje u društvu.
Takođe, oni koji su se bunili, inspiraciju su našli u vekovnom i tradicionalnom francuskom buntovništvu, pa je i to neka vrsta potvrde integrisanja. Mnogo toga treba pripisati i socijalnom, a ne verskom raslojavanju. U predgrađima, gde ima najviše doseljenika muslimanske veroispovesti, žive uglavnom oni koji obavljaju najteže i najslabije plaćene poslove, ili njihovi potomci. Oni koji uspeju finansijski da se emancipuju, žive na drugim mestima, i tamo ne prave nerede. Zinedin Zidan je, kao musliman, bio kapiten francuske fudbalske reprezentacije, igrao je za svoju zemlju punim srcem, a uz njega su za “trikolore” navijali mnogobrojni njegovi zemljaci Alžirci. Takvih primera ima mnogo.
Ogroman broj francuskih muslimana je odan zemlji u kojoj živi i čiji su, veliki broj njih, državljani. Treba se prisetiti ne tako davne serije atentata, kada je Islamska država bacila fatvu na Francusku i tražila od muslimana koji žive u ovoj zemlji da se na svaki način priključe verskom ratu, da ubijaju, ako ne mogu drugačije, gaženjem ljudi na pešačkim prelazima, a čak ako im i to ne pođe za rukom, da bar pljunu Francuza na ulici. Osim nekoliko atentatora, od kojih su mnogi stigli iz inostranstva, mada su počinjeni stravični masakri, u zemlji sa šest miliona muslimana, masovnih ubistava na svakom koraku i pljuvanja nije bilo. Glavu profesoru odsekao je Čečen.
Luka, Mohamed, Toma, Brajan…
– MEĐU uhapšenima tokom nedavnih nereda bilo je mnogo onih za koje bi se moglo reći da potiču iz imigracije, ali isto tako i onih koji se zovu Kevin ili Mateo – poručio je ministar unutrašnjih poslova Žerald Daramen. – Prvih 20 imena po brojnosti među uhapšenima, po azbučnom redu, jesu Adam, Aleksi, Ali, Brajan, David, Dilan, Enco, Žordan, Igo, Jasin, Janis, Luka, Maksim, Mohamed, Nasim, Natan, Nikola, Rajan, Teo i Toma.
Goran Čvorović – Od stalnog dopisnika Novosti PARIZ
Jesu li ateisti u Francuskoj “prva” religuja. Dehriscanizaciji zemlje… ko joj doprinosi, doseljenici ili nesto drugo?
Svetska tema na prvo mesto a nema komentara, t.j. osvrt-analiza od strane strukovnih-politickih kadrova. Jer takav problem dehriscanizacije-islamizacije imamo i na domacem terenu – Kosovu (KiM). To je zato sto o tom problemu vodi politiku politicka-centealisticka elita koja ne zivi u okruyenje problema, pasivno posmatra taj problem iz karijeristickih raloga: Nema odgovornosti za nacionalne i drzavne interese: konkretno ne postoji nacionalno jedinstvo autohtone-vodece nacije o nacionalnom i verskom-tradicionalnom identitetu i integritetu. A na to se nadovezuju i medjunarodne konvencije UN – “Principi pariteta i reciprociteta” u medjunacionalnim i medjudrzavnim odnosima).
KOSOVO I METOHIJA, MAKEDONIJA… su najbolji primeri nepostovanja principa pariteta i reciprociteta: kakva prava imaju srpske, makedonske (pravoslavne) manjine u Albaniji – takva prava da se daju i albanskoj-siptarskoj manjini na KiM i Makedoniji u svim drustveno-politickim domenima zivota. Pored toga Crkve i pravoslavni svestenici su odvojeni-blokirani da se mesaju u drzavnu politiku u borbi za nacionlne interese. / Da li su i na Kosovu i Metohiji muslimanske dzamije na isti nacin bile odvojene od uticaja na drzavnu politiku? Ko je decenijama sprovodio separatisticku indoktrinaciju na KiM i sire.
O PRUNCIPIMA “pariteta i reciprociteta” ucili smo i u skolama (opstedrustveo i politicko obrazovanje). O tome se mnogo ranije govorilo i na kosovopoljskim protestima, govorio je i Miroslav Solevic, lider kosovopoljskih protesta u emisiji “Posle rucka/Cirilica” na TV Hepi.
DEHRISCANIZACIJA/islamizacija u Francuskoj i sire u Evropi se povrsno analizira i donosi povrsan-neadekvatan politicki stav. U resavanje tog problema uopste se ne uzima u obzir adekvatna statistika, dijametralna razlika je u veri i tradiciji, a ta “razlika”, bez pariteta i reciprociteta, PROIVODI sve politicke, bezbednosne, teritorijalne, kkonfliktne probleme na etnickoj, verskoj, rasnoj osnovi. To dokazuju sledeci primeri:
Primer MESOVITIH BRAKOVA Na pitanje postavljeno nemackom parlamentarcu “kako su turski gastabajteri na (zakonski) privremenom radu ostali da yive u Nemackoj, parlamentarac svaba odgovoara: Ne mozemo da ih vratimo jer su polovina turaka “nemacki zetovi” (ozenili devojke/zene Nemice koje uglavnom slede versku pripadnost i tradiciju muza). Naprotiv turski gastarbajteri su jos doveli svoje porodice, rodjake, prijatelje u Nemackoj, odgovara nemacki parlamentarac. To je dovodilo do poturcavanje hriscanki i smanjivanje nataliteta Nemaca, i mirnodopsku ekspanziju turaka.
Takva slika na drugaciji nacin se decenijama sprovodila na KiM, Zapadnoj Makedoniji… Siptari su se iz Albanije neograniceno naseljavali na Kosovu (KiM) i sirili dalje. Zbog njihove verske-islamske/tradicionalne razlike, separatisticke ideologije i zuluma nad pravoslavcima – mnogo naseg naroda se iseljavao van KiM.
Primeri su takodje i POUKE IZ PROSLOSTI i Vucicev “Mini Sengen/Otvoreni Balkan”. Titiv period je bio univerzalni Otvoreni Balkan: Pored republickih granica izmedju sest (6) republika postojale su administrativne linije ya promet ljudi, usluga, robe i kapitala (evropski principi). Mogao je svaki gradjanin Jugoslavije da ide gde hoce u drugim republikama da radi i da se nastani da zivi. Ya taj Titov period preko 400. hiljada siptara sa KiM se naselilo da radi i yivi u Beogradu, Centralnoj Srbiji, otvarali radnje, lokale, firme, mnogi se ozenili srpkinjama. Nema ni jedan primer da je neki Srbin sa porodicom otisao na Kosovu mrdju siptare da radi, da se nastani da zivi, da ozeni devojku albanku/siptarku?
GDE JE TU, Na KiM, PARITET I RECIPROCITET, da se i Srbi u identicnoj ramnotezi zaposljavaju, naseljavaju i zene sa albankama-siptarkama? Albanke iz Albanije (pravoslavke, katolkinje, nisu prave muslimanke) sto se udaju za Srbe u Srbijii – svaka im cast, svima nam je drago i podryavamo, ali ne treba sa njima da maskiramo separatisticko-sovinisticku sliku sa Kosova da zamajavano srpski narod kako se u stilu “zamene teza” da zvuci kako se albanke-siptarke sa Kosova udaju za Srbe kada to nije istina.
OTVORENI BALKAN Inicijativa predsednika Vucica, Edija Rame… je “Nova Jugoslavija”, samo sto umesto Slovenija i Hrvatska / Prikljucije se i Albanija i ocigledno Kosovo, ali se to prikriva,ocekije se “ubryano” prikljucenje Kosova u UN. I premijer Crne Gore Dritan Abayovic je u emisiji TV-1 “OKO” rekao da ‘e biti Otvoreni Balkan od sest (6) Republika. Cudno da ga voditelj nije pitao koja je to sesta Republika (naravno Kosovo, samo se precutkuje).
OTVORENI BALKAN uopste se ne bazira na “pouke” iz nedavne proslosti i politiku “pariteta i reciprociteta”, i kontinuiranu separatisticku politiku “islamizacije” nakon 1950/te godine – da se otcepi Kosovo za Veliku Albaniju. Vucic “zakonski” omogucava zaposljavanje i naseljavanje Albanaca iz Albanje i sa Kosova u Beogradu i Centralnoj Srbiji sa priznatim dokumentima i diplomama(!).
Pored gore navedenog, Otvoreni Balkan sa Srbijom, Makedonijom, Albanijom, Kosovom, Crnom Gorom i BIH je vrlo nepredvidiv (rizican) kako ce funkcionisati na duge staze – jer ce muslimani u Otvorenom Balkanu imati ubedljivu vecinu nad pravoslavcima/Srbima (po kosovskom modelu). To takodje ne ide u prilog geopoliti;kih interesa Nato Amerike i EU: “sto manje Srba – to cvrsce prisustvo Nato Amerike i EU na Balkan da se blokira saradnja sa bratskom Ruskom federacijom. Mnogo duzim, da skratim. Hvala na razumevanju!