ИЗЛОГ КЊИГЕ

Видоје Голубовић, Новица Пешић, Предраг Павловић
ВОЈВОДА ВУК: РАТНИЧКА ЛЕГЕНДА
Прометеј

Биографија потпуковника српске војске Војина Поповића, познатијег као војвода Вук, испуњена је непрекидном борбом: за опстанак у суровим условима под турском окупацијом у Рашкој области, где је рођен; да преживи у немаштини на периферији Крагујевца, где су му се преселили родитељи, бежећи од турског зулума; за стицање војних и ратничких вештина у Нижој школи Војне ишла путем војне конфронтације фиксирајући се посебно на југоисточне суседе. Арчибалд Рајс, дошавши у Србију 1914. као неутрални посматрач рата, био је запрепашћен злочинима Аустроугара, и у свој дневник бележи злочине – стрељања, узимања талаца и депортације. („Београдске болнице су данас четири пута биле бомбардоване”, писао је Рајс додајући да Аустроугарска „жели да избрише читав српски народ”.) Ти злочини, како је указао бечки лист „Пресе“, нису били никада кажњени. За сучељавање са ратним злочинима није се нашао ниједан прави тренутак, те до тога никада није дошло, а изговори су били да Република, која је заменила Дунавску монархију, није могла да се криви за злочине аустроугарске  војске, а касније ни Друга Република није признала злочине, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе… академије Краљевине Србије; у четничкој акцији за слободу српског народа у Јужној и Старој Србији и Македонији; у јуришима предводећи ратне добровољце у балканским ратовима, борбама на Церу, Дрини, Колубари и за ослобођење Београда 1914. године; потом у борбама на Солунском фронту до јуначког освајања Кајмакчалана, где је, у 32. години живота, предводећи своје ратнике на Груништу код Црног камена, славно погинуо. Још за живота постао је ратничка легенда: строг, правичан и увек спреман да се стави у службу одбране своје отаџбине и поробљеног српског народа. 

Франсоа де Ларошфуко
ИСТИНЕ ОД КОЈИХ БЕЖИМО
Службени гласник

Хоћемо ли да знамо нешто од чега најрадије одвраћамо поглед? Да сазнамо ствари о себи, а да при томе не ласкамо? У том погледу нема бољег водича од Ларошфукоа, како некад, тако ни данас. С тим се слажу и Волтер, Фридрих Ниче, Марсел Пруст, генерал Де Гол, Артур Конан Дојл… У овој изврсној и драгоценој књизи наћи ћемо мисли о ауторовим омиљеним темама, о самољубљу, пороку и врлини, љубави и љубомори, пристрасности, пријатељству, страсти и поносу. У својој четрдесетој години, Франсоа, војвода од Ларошфукоа (1613–1680), напустио је политику и почео да пише своје максиме. Поетична, иронична и често хуморна, његова мудра запажања брутално су далекосежна и одличан су изворник за сваког ко је истинољубив и интелигентан. Превео Зоран Миндеровић.

Лукије Апулеј
СОКРАТОВ ДЕМОН ИЛИ БЕСЕДА О МАГИЈИ
Службени гласник

Лукије Апулеј, платоновски мислилац, рођен у Мадауру (данас у Алжиру), у римској колонији у Северној Африци, по свему судећи романизовани Бербер, у месту надомак Александрије био је оптужен да се служио магијом да би стекао пажњу (и благо) старије удовице којом се оженио. Његова одбрана пред судом, позната као Беседа о магији или Апологија, истовремено је сјајно и разиграно мало књижевно ремек-дело и изузетан правни документ. Она најављује Апулејев роман лутања „Златни магарац“ (оригинални наслов „Метаморфозе“), у којем је извесни Лукије, прометнут у магарца, забавна жртва свакојаких магијских чарања. Од Апулеја је сачувана и његова особена филозофска расправа, Сократов Демон, о боговима и демонима античког света. У овој књизи се Сократов демон и Беседа о магији први пут појављују на српском језику, у преводу са латинских изворника.

Лори Мур
ОКОРЕЛОСТ 
Агора

Кључно обележје кратких проза Лори Мур је хумор. То невесело место какво Америка у последње две-три деценије јесте, она представља без улепшавања, али зато језиком који тежину егзистенције разбија ироничним опаскама, запажањима о апсурдности васколиког постојања, смехом коме не могу одолети ни њени ликови, а ни читаоци. Тај смех није превише гласан, кратак и експлозиван, већ онај коме се враћамо као последњем уточишту, кад све остале паметне и велике пароле, веровања и принципи избледе.

Њени јунаци су махом високообразовани, средњекласни и невисоке емоционалне интелигенције, коју нису стигли да развију јер су се бавили дубоким мислима о спољашњој и унутрашњој политици своје земље, док су осмишљавали свој породични живот на Средњем западу јер им се чинило да је то исправно, и да има смисла. Све док нису схватили да смисла нема, да су разведени, у дуговима, насукани на властите снове о средовечности. Лори Мур их представља као немоћне да крену напред, превише гневне због честог освртања уназад, док прибегавају заклонима од нових веза, донаторских вечера, призивања духова и бивших сопствених величина. И како онда да им не преостане смех? И тајна радост зато што њихова малобројна деца ипак поседују мудрост, макар у заметку, какву они нису имали, да размрсе то клупко оданости контрапродуктивној традицији, и страсти коју ова гуши, али која упорно тиња. Америка ће поново бити велика, јер су јој деца верна? Записи о америчком животу Лори Мур тај део ипак остављају отвореним. Редактор превода са енглеског Ивана Ђурић Пауновић.

Илија Бакић
101 ЛИЦЕ ФАНТАСТИКЕ
Агора

Кратки огледи о делима више од стотину писаца превасходно научне фантастике, али и епске фантастике, односно фантастике натприродног – хорора или мрачне фантастике, како писаца који су одавно заузели своје место у аналима жанровских књижевности односно свеукупне литературе, тако и аутора који последњих деценија одређују правце актуелног развоја ових жанрова.

Писци се не третирају изоловано већ су позиционирани у општеисторијским токовима развоја жанровске литературе, прецизирани су помаци које донели односно њихов допринос развоју специфичне жанровске тематике и иконографије. Тако читалац бива упознат не само са опусом аутора као појединаца већ и са основним тенденцијама развоја ове гране литературе, од њеног настанка до данас.

Књига се може ишчитавати и као критички лексикон релевантних жанровских писаца, односно својеврсно жанровско хрестоматије из пера аутора који више од три деценије активно прати научнофантастична дела, те о њима даје свој критичарски суд. Овај критички увод у светове жанровске фантастике је јединствено дело на овдашњој књижевној и културној сцени.

Џорџ Орвел
1984
Вулкан издаваштво

Објављено неколико година након завршетка Другог светског рата, ово ремек-дело светске књижевности представља немилосрдно и пророчанско размишљање о моћи, о свим заблудама и апсурдима тоталитаризма – са његовим презиром према људском животу, употребом силе, култом вође уздигнутог до божанства. Радња се одвија у блиској будућности света, у којој је моћ концентрисана у три огромне супердржаве. На врхунцу политичке моћи у једној од тих држава налази се Велики Брат, свезнајући и непогрешиви, којег нико никада није видео лично, али чији су постери свуда. Главни јунак Смит ради у Министарству истине, и има задатак да цензурише књиге и новине које нису у складу са званичном политиком. Незадовољан послом и животом у којем му Полиција мисли надзире сваки покрет и сваку реч, он покушава да нешто предузме, иако је свестан да га то може довести у смртну опасност. Прекретница у енглеској књижевности, један од најпознатијих и можда најконтроверзнијих романа прошлог века, „1984“ је књига која ће вам узбуркати савест и навести вас да размислите: о прошлости и садашњости, али пре свега о будућности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *