Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Наговештај овог обећавајућег улагања капитала са истока није, међутим, разлог већ само повод нашем разматрању националне економске судбине, и пословног колико и животног амбијента нашег света који је истрајним утврђивањем „градива“ о доброј будућности што је доноси моћни међународни капитал одавно прихватио „истину“: среће нема уколико јој не кумују туђе име и воља, у пакету с богатством великог света.
Шта нам говори искуство? Шта су за грађане Србије учинили страни капитал и улагачи којима је држава на тацни понудила могућности чији квалитет превазилази добру пословну сарадњу? Да ли се у Србији данас „књижи“ висока (не)запосленост, помак у пословној способности и развијености друштва, виши животни стандард грађана, привлачан пословни амбијент? Око свих набројаних момената дакако би се ломила копља, а оштра спорења, уз преовлађујуће незадовољство и негативне оцене, не би била условљена тек политичким разликама, или пак супротстављеним интересима групација данас оштро одвојених социјалним и економским друштвеним положајем.
Пишући о политици домаћих подстицаја страним инвеститорима, а поводом чувеног случаја „Геокса“ (страна фирма отишла из Врања упркос незапамћеном „тетошењу“ државе), економски консултант Небојша Катић разбија митове о „инвестиционим бајкама“. „Зашто економска памет Србије упорно инсистира на институционалним, амбијенталним бајкама за одрасле? Разлог је једноставан – милозвучне фразе увек звуче учено и елегантно су покриће за безидејност. Поготово је угодно када се фразе уклапају у владајући идеолошки концепт по коме је свака врста планирања бесмислена, док је проактивна политика развоја јерес коју промовишу само инфериорни умови.“
Катић је категоричан: „По провереном моделу, уместо озбиљне расправе о индустријској политици и о месту страних инвестиција у њој, поново су у етру увек исте идеолошке подуке о значају пословног амбијента и владавини права у привлачењу страних инвестиција. У том фразеолошком наративу Србија је осуђена да странце привлачи субвенцијама јер једино тако може да компензује свој лош пословни и институционални амбијент.“
Ови редови написани су пре две године, августа 2021. Да ли је у међувремену нешто промењено? Или је на снази моћ „горког талога искуства“ које Катић наводи: „Међународни капитал јачи је и од најјачих држава, може да бира, може да уцењује и не либи се да то агресивно ради. Не само да субвенције морају давати убоге земље попут Србије већ то раде и развијене земље чинећи све врсте уступака – од субвенција (директних и индиректних), преко пореских подстицаја, па до прилагођавања законске регулативе интересима инвеститора. Овај процес је олакшан и корупцијом – о, да – и у најуређенијим државама раскошно цвета висока корупција коју њени блажени грађани веома ретко могу да наслуте.“
У анализи Би-Би-Сија на српском, објављеној почетком године, потврђује се: „Власти у Србији у последње две деценије определиле су се да капитал из иностранства привлаче и различитим субвенцијама и олакшицама за улагаче. Ипак, поједини пројекти привукли су пажњу лошим условима рада за запослене или брзим повлачењима власника са српског тржишта.“ Уз ова искуства бележи се да су „компаније и појединци из иностранства током 2022. уложили више од четири милијарде евра у Србију, што је највиша сума страног капитала у држави у последњих неколико година (податак НБС)“. Овај медиј напомиње: „Међу фирмама у страном власништву које су се отвориле у Србији током 2022. трећина је у руском власништву, 13 пута више у односу на 2021.“ Такође, цитира се председник Александар Вучић „поносан на податке о висини страних инвестиција у српској привреди“, али – „емотиван“ пред могућношћу да се „један од кључних стубова српске привредне политике уруши због питања односа Србије и Косова“.
Како би то „кључни стуб“ економије био угрожен одбраном не мање кључног питања заштите националних интереса? Једноставно, каже британски медиј: „Говорећи о француско-немачком предлогу за решавање косовског питања, Вучић је рекао да се Београд, уколико тај план одбије, може суочити са заустављањем, а затим и са повлачењем инвестиција из иностранства.“
Опоре речи Небојше Катића важе, међутим, независно од политичких уцена странаца, или бескрупулозне одбране њихових интереса: „Када је реч о земљама у развоју, не треба много експертског знања да би се разумело како су њихове предности везане за сиромаштво и ниске трошкове рада, за галантне субвенције и пореске подстицаје, као и за нуђење ресурса свих врста – или бесплатно, или нешто скупље – у бесцење. Додатна погодност је везана за чињеницу да у оваквим државама страни инвеститори функционишу ван домаћег правног система, ван закона и могу да раде што год пожеле. Домаћи економски и институционални простор не одбија стране инвеститоре, напротив, то је за њих амбијент снова. Наравно, и овде корупција игра велику улогу и инвеститори баш такве земље воле.“
Педантно описана ситуација има у Србији и једну транспарентну (да ли неизбежну?) последицу: забрињавајуће осиромашење грађана и – последично – топљење њиховог животног стандарда. Процене о урушавању куповне моћи у Србији крећу се од смирених – „реалан пад животног стандарда због инфлације“ (Бојан Станић), до стресних: „Суочавамо се с највећим падом животног стандарда грађана у историји земље“ (Синдикат Слога).
Ако Србија има разумљив и оправдан интерес да привуче страни капитал, извесно је да нема разумних и етичких оправдања да повлађује околностима које омогућавају да инвеститори из света доприносе растућим невољама њених грађана. Јер – реч је о систему на који се може утицати.
Протеклих недеља овде се иначе догађа „снажан излив“ енергије грађанске побуне „против стања у друштву“. За део проевропске опозиције која самозвано диригује шетњама „против насиља“ најбитнији егзистенцијални проблем – сиромаштво, као да не постоји! У захтевима чији је део, из перспективе најважнијих животних питања српског народа, бесмислен, ниједном речју се не спомиње овај вид економског системског „насиља“. Да ли је сиромаштво у реду? Да ли је за перјанице проевропског грађанског отпора сиромаштво национални и државни интерес? Где су захтеви који се тичу трагичне националне ситуације, пресудно важне за живот милиона, тачније већине грађана Србије?
Џек Ма је, наравно, добродошао. Његовим присуством у Србији неће, наиме, бити унапређена само електронска трговина, већ ће и укупан овдашњи пословни амбијент добити привлачно и колоритно појачање.
Постоји ли у овој земљи иједан човек који би осмислио дугорочну стратегију развоја Србије, али у светлу националних интереса? Можда неко из САНУ где се башкаре најумније главе ове наше сиротињске државе? Или је све препуштено безидејним, некомпетентним и корумпираним политичарима?
Докле ћемо да слушамо егзалтиране тираде о напретку Србије – док нам се скрива висока цена коју Србија плаћа за сваку нову фабрику – увек у грабежљивим шапама странаца који, итекако, имају разлога да дођу, покзупе јефтин кајмак и збришу? И цена коју ће Србија тек имати да плати, с непроцењивим последицама по стандард, суверенитет (већ дебело окрњен), национални понос, даље поништавање националне историје и културе, породичне и традиционалне духовние вредности… Докле ће распамећена опозиција, којој су на уму само и једино ВЛАСт и ФОТЕЉЕ – у Србији једини начин (поред криминала) да се дочепа делић колача – да управља оправданим незадовољством грађана и том енергијом која би могла чуда да постигне
Од планираног “пута у ЕУ” ми је већ мука! ЕУ је и сама у процепу и пред тоталним колапсом, полудела и самодеструктивна – зар то не виде СВИ?
Ми, обични грађани, све видимо. Па, опет питам: има ли у Србији паметног човека да усмери енергију маса у нешто паметно?
Vrlo poučan članak. Osvrnuo bih se na nekoliko pitanja.
Pitanje stranih investicija i krediti (zaduživanje) u srpskoj privredi za infrastrukturu, fabrike, puteve – osnovna ekonomska politika Vučića. Zašto Zapad i Sad daju silne kredite i investicije Srbiji, a mnogo malo daju drugima na Balkanu: Mislim da je Vučić pre neku godinu dao odgovor kada je postavio pitanje Evropskoj uniji: “Šta će da nam da EU za Kosovo”? To su te fabrike, putevi… za ekonomski prosperitet i modernizam Srbije. Ali zato se od Srbije otima teritorija Kosovo – predaje šiptarima Briselskim sporazumom (unutrašnja predaja), Francusko-nemačkim predlog-ultimatumom – nametnutim rešenjem da SRB preda Kosovo, i Ohridskim sporazumom – puta za implementaciju franc. nemač. sporazuma – za učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije (tumači se kao normalizacija odnosa?). Teritorija Kosovo (KiM) nema cenu, koristiće kao model za dalje rasparčavanje Srbije, putna mreža će koristiti Nato trupama protiv Rusije., Srbija će debelo vraćati strane kredite i investicije a ostaće brz teritorije KiM.
Drugo pitanje su – nedovoljne političke informacije: Da li Evropska Politička Zajednica – EPZ nameće rešenje za Kosovo? Na primer, Milomar Marić, voditelj u “Ćirilici” u razgovorima sa gostima za dogadjaje na Kosovu pitao je, citiram: “Šta je to, kakva je to Evropska Politička Zajednica – čemu služi”? Jedan od prisutnih gosta pokušao je da da odgovor… ali Milomir Marić ga je presekao sa nadovezivanjem na druge teme (po običaju dosta neozbiljan… stalno preseca i upada u reč gostima) skrenuo na druge teme.
Baš me zanimao odgovor na postavljeno pitanje iz više razloga. Prvo nema zvaničnog stava-odgovora da li je stupila na snagu inicijativa formiranja EPZ (kao što je Vučić sa Ramom inicirao Mini šengen – Otvoreni Balkan za normalizaciju…).? Da li se Srbija učlanila u EPZ? Zašto o tome nema medijskih i zvaničnih informacija?
Ja am pratio i znam da je pre godinuipol dana Evropa formirala “Evropsku Političku Zajednicu” koja će donositi “političke odluke” na principima dvotrećinske većine, ali da nove ćlanice-države sa akcentiranjem na Srbiju, koje se priključuju EPZ – nemaju pravo da utiču na promenu odluke EPZ?
Iz navedenih razloga nameće se odgovor da je EPZ nametnula rešenje za Kosovo od 11. tačaka koje apsolutno omogućavaju učlanjenje Kosova u UN preko francusko-nemačkog predlog-ultimatuma – a kasnije i preko Ohridskog sporazuma za put implementacije dogovorene agende za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova? Kakva je to normalizacija odnosa otimanje-predaja KiM? Zašto nije normalizacija da se omogući povratak na Kosovu 250.000 proteranih Srba: To pitanje Vučić nikada nije postavio na stolu dijaloga iako su briselski zvaničnici stalno govorili da su izmedju Beograda i Priština sva otvorena pitanja na stolu dijaloga.
NAKON OHRIDSKOG SPORAZUMA Evropska Politička Zajednica je imala SAMIT u Kišnjevu – Moldavija (sa najavom da će se samiti održavati i u drugim državama na jugoistoku da se pridobiiju države u zapadni-atlantistički blok, na kom je prisustvovao i predsednik Vučić. Nije jasno da li je Srbija dobila članstvo u EPZ, i da li je Vučić zvanično prisustvovao samitu u Moldaviji? Kakva je korist za Srbiju od toga ako nam EPZ nameće rešenja protivna nacionalnim interesima, a Srbija ne može da utiče na destruktivne odluke EPZ???
Treće pitanje: Najnovije demografske mere za finansijski podsticaj radjanja: (u nastavku)
Hvala na razumevanju!
Demografska politika: finansijski podsticaj radjanja protiv niskog nataliteta u Srbiji (bele kuge)
Najnovije mere za podsticaj radjanja koje su preduzete od strane Demografskog Saveta (formiranog 2018 godine, predsednik Saveta po informacijama AV) – nisu na ramnopravnoj osnovi za sve bračne parove bez obzira na nacionalnu pripadnost, jer kod srpskog naroda vlada izrazita bela kuga. Nisu nataliteti u svim nacionalnim zajednicama podjednakvi, u približnoj ramnoteži. Generalizuje se problem na sve i pravi paralela. A kriterijumi za nagradjivanje t.j. finansujski podsticaj radjanja daje se najviše nacionalnim, manjinskim zajednicama koje imaju veliki natalitet (Albanci, Romi, Bošnjaci).
Na primer, do sada se izdvajalo … za treće dete 12.000 din., za četvrto 18.000 din. (predvidjeno i za peto dete). A sadašnjim najnovijim merama dobija i peto i šesto dete po 18.000 (nagoveštava se veći iznos). Ako Srbi za 30 godina povećaju natalitet za recimo 5%, ove druge zajednice sa izraženim natalitetom povećeće natalitet desetostruko više od Srba. Što znači da za 70-100 godina Srbi će biti manjina u svojoj državi, izgubiće državu. Tako su šiptari osvojili-oteli Kosovo (KiM), da ne navodim sve metode, zulume i pritisaka na Srbe da se proteraju sa KiM. Da navedem jedan običan primer: Nedžat Behljulji iz Bujanovca, poznat biznismen i društveno-politički aktivista, ima svoju televiziju, u TV emisiji “Posle ručka” (Tv Hepi) rekao je, citiram: “… Vi pričate o iseljavanju… i u Bujanovcu na periferiji srpsko naselje – sada je većinsko romsko naselje u koje ima osnovna škola: jedan broj srpskih roditelja je ispisao svoju decu iz škole i upisao ih u školu u centru Bujanova (da pešače daleko ili koriste autobus (a imaju školu u svom naselju ispred svojih kuća)? Takodje je Behljulji rekao da i u Leskovcu i u Nišu do skoro srpska naselja sada su većinski romska naselja? Čudno je da niko u emisiji od gostiju i voditelj nisu se raaspitali iz kojih razloga su roditelji ispisivali iz osnovne škole ispred svojih kuća -a upisivali ih daleko u centru grada? Milioni ljudi su gledali popularnu emisiju “Posle ručka” (nema reakcije). Tek nedavni slučajno sam čuo u jednom izveštaju ministarku za kulturu i manjinska prava, kaže, citiram: “… nedavno smo imali neki problem u jednoj osnovnoj školi u Bujanovcu … ali to smo lako rešili”? Kakva je to tajna da se krije od javnosti i da se ne kaže kakav je to bio problem, o čemu se radi? Mogu da pretpostavim, ali to je najgore da se problemi sakrivaju od javnost, da se rešavaju u četiri oka?
Kada se formirao Demografski savet za finansijski podsticaj 2018 – Vučić je godinu dana pre toga govorio da je bela kuga u Srbiji drugi najveći nacionalni problem države pored KiM, hvalio je i pozivao se da će primeniti Putinov model pozitivne demografske politike za Rusiju. Odmah se videlo da je to više ličilo na dodvoravanje Putinu. jer su nakon doga neki zvanični ruski izveštaji, i sam Putin, rekli da je ruski natalitet nezadovoljavajući, a objavljen je i članak najpoznatijeg ruskog demografa da je natalitet muslimana u mnogim državama dvostruko veći od nataliteta ruskog naroda, a u jednoj držsvi i trostruko veći!
ZAŠTO Vućić nije uzeo kinesku demografsku politiku koja je 30 godina imala model: jedno dete po bračnom paru, ko je imao više dece taj je plaćao porez državi. Od pre neku godinu Kina je povećala kriterijum na “dvoje dece” po bračnom paru – ko ima više dece plaća porez državi.
DEMOGRAFSKO REŠENJE:
1 ) — ZA SRBIJU je najbolje “sistemsko” demografsko rešenje za celu Srbiju, za svu decu bez obzira na nacionalnost (kineski model) – za finansijski podsticaj radjanja za 1-2 dece. Ko ima više dece neka ih sam izdržava – zašto država da mu pomaže. Srbija je pomagala-podsticala šiptarski natalitet na Kosovo po kriterijumu: Po broju dece a ne po bračnom paru (ko ima najviše dece – najviše dobija dečji dodatak), kao i preko ogromnih fondova za “zaostalo” Kosovo, koje je zaostalo zbog enormnog nataliteta i izvesnoj meri verske-islamske tradicije (nisu davali ženama da rade javne poslove niti da se udaju za drugu veru). Zašto su zbog šiptarske vere, tradicije i separatističke ideoligije Srbi krivi?
2) — SRPSKI NAROD sa izraženom belom kugom – uz pomoć Srpske Pravoslavne Crkve, dijaspore, pravnih lica i dobrovoljan prilog fizičkih lica – da formira dodatni INTERNI DEMOGRAFSKI FOND za podsticaj radjanja protiv bele kuge – da svako rodjeno srpsko dete dobije dodatni finansijski dodatak (pored državnog dečjeg dodatka) – kako bi se uspostavila izvesna ramnoteža u natalitetu sa zajednicama koje tradicionalno imaju veliki natalitet. Druge nacionalne-manjinske zajednice mogu da fosmiraju svoje privatne fondove, niko im ne brani. To je pravo i trajno – ramnopravno rešenje “na principima pariteta i reciprociteta! Da ne dužim, hvala na razumevanju.
PREDLAŽEM, ako nije problem, da naš nedeljni politički magazin “PEČAT” u naredne brojeve otvori temu: DEMOGRAFSKA REŠENJA u kojoj meri smanjuju izraženu belu kugu kod Srba: da li su na ramnopravnoj osnovi (imajući u obzir mešovite verske tradicije i kulture naroda)?