IZLOG KNJIGE

Urednik i priređivač Ze’ev Rozenkranc
PUTNI DNEVNICI ALBERTA AJNŠTAJNA
Akademska knjiga

Zajedno s tadašnjom ženom Elzom Ajnštajn, kasne 1922. godine, Albert Ajnštajn krenuo je na putovanje po Dalekom i Bliskom istoku koje je trajalo pet i po meseci; bili su to delovi sveta koje slavni fizičar nikad ranije nije posetio. Ajnštajnov zgusnut raspored činile su posete Hongkongu i Singapuru, dva kratka zadržavanja u Kini, šestonedeljna tura predavanja u Japanu, dvanaestodnevni obilazak Palestine i tronedeljna poseta Španiji. U ovom izdanju nalazi se kompletan dnevnik koji je Ajnštajn vodio tokom ovog važnog putovanja. U dnevničkim beleškama telegrafskog stila sadržana su Ajnštajnova razmišljanja o nauci, filozofiji, umetnosti i politici, njegovi utisci i detaljnije refleksije o događajima kao što je nastupno predavanje na mestu budućeg Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, prijemu u vrtu čija je domaćica bila japanska carica, audijenciji kod španskog kralja i susretima s istaknutim kolegama i državnicima. Dnevničke beleške sadrže i mesta koja razotkrivaju Ajnštajnove stereotipe o pripadnicima različitih nacija, ali i pokreću pitanja o njegovom stavu prema rasama.

Platon
PROTAGORA
Dereta

Istražujući pitanje šta tačno dobre ljude čini dobrima, „Protagora“ je možda i najpristupačniji od svih Platonovih dijaloga. U ovoj raspravi o relativizmu istine, smeštenoj u Periklovo zlatno doba, nailazimo na mladog Sokrata suprotstavljenog uvaženom sofisti Protagori, jednom od najzanimljivijih i najsimpatičnijih Sokratovih filozofskih protivnika. Njih dvojica istražuju značenje pravde, obrazovanja i hrabrosti. Suštinsko razmimoilaženje između Sokrata i sofista Platon vešto razotkriva skoro u dramskom maniru, pokazujući koliko su njihove paideie suštinski različite.
Naime, po rečima Mihaila Đurića, Sokrat je, pošavši od nekih zajedničkih pretpostavki povezanih isto tako zajedničkim težnjama, „u isti mah ukinuo i ostvario njihov program“. „Protagora“ je zanimljivo štivo koje čitaoci i mislioci hvale još od njegovog objavljivanja pre više od 2.000 godina. Sa svojim bezvremenskim temama, ovaj tekst nudi dragocen uvid u ljudsku prirodu i ideje jednog od najvećih umova u istoriji. Prevod sa starogrčkog: Mirjana Maskareli.

Radivoj Radić
ODJECI PROŠLOSTI
Akademska knjiga

Domišljata misao da je istorija nauka o onome što se nikad ne događa dva puta može se upotpuniti i osnažiti pronicljivim i verodostojnim objašnjenjem da se povesnica nikada ne ponavlja, ali uz napomenu da se ponavljaju samo istorijske okolnosti, odnosno okvir pojedinih zbivanja. Zaključak koji proističe iz dveju prethodnih premisa istrajava na činjenici da su povesna dešavanja po sebi jedinstvena, zamršena u svojoj unutrašnjoj arhitekturi, dakle, neponovljiva. Upravo u toj neponovljivosti sadržane su zanimljivost, privlačnost i veličajnost istorijskih događaja.

Oto Fenjveši
AMERIČKE IMPROVIZACIJE
Arhipelag

Stihovi jednog od vodećih savremenih mađarskih pesnika o novom svetu Severne Amerike. Knjiga nastala u Čikagu i Torontu tokom pesnikovog boravka u SAD i Kanadi. Jedinstven susret moderne poezije sa svakodnevicom i kulturom, društvom i medijima, novim komunikacijama i supkulturnom scenom Severne Amerike.
Pesme Ota Fenjvešija kao kakva zaokružena hronika svedoče o susretu sa svetom u neprestanoj promeni, o uzrocima tih promena i o tome kako se taj svet može razumeti.

Ajad Aktar
TUGOVANKE ZA ZAVIČAJEM
Laguna

U ovom duboko ličnom romanu o identitetu i pripadnosti pripoveda nam junak Ajad Aktar, sin pakistanskog lekara, dobitnik Pulicerove nagrade za pozorišni komad o iskustvima muslimana u Americi. U toj zemlji, kojom vladaju bogovi finansija dok dugovi i krediti uništavaju mnoge živote, imigranti žive u neprestanoj neizvesnosti i strahu, rastrzani između svoje nacije i lojalnosti zemlji u kojoj se nalaze. Ovaj svet u haosu i raspadu posmatramo očima jedne porodice koja nas vodi od urbane Amerike, preko centralne Evrope do gerilskih vidikovaca u planinama Avganistana. Delo u kojem se prepliću činjenice i fikcija je epska priča o čežnji, nezalečenim ranama i besramnom pustošenju ljudskih života; priča u kojoj autor ne štedi nikog, a ponajmanje sebe.

Vilijam Klinger i Denis Kuljiš
Titov tajni imperij
Službeni glasnik

Titov lik kakvim ga je Kuljiš prema rečima Radivoja Cvetičanina napravio ima prema rečima Radivoja Cvetičanina istorijske gabarite spolja, i sve crte jednog ingenioznog mračnog vladara iznutra. Ovaj Tito ovde u Kuljišovoj laboratoriji – survajver, čovek akcije, avanturist, džentlmen, vođa ganga terorista i revolucionara, menadžer firme, Moskvin disident, vojskovođa, državnik, diktator, svetski čovek, pre svega i posle svega Staljinov agent – prikazao se davnih osamdesetih u Zvezdara teatru, u liku Voje Brajovića, i u komadu Žaka Popovića „Pazarni dan“, kao skica koja će jednoga dana biti razrađena. Taj je dan, evo, došao. Okretan, inteligentan, nešto između probisveta, pustolova, revolucionara i mesije, sa zlatnim prstenjem na rukama, to je bio lik sa kojim je – uz sadejstvo Dedijerovih Priloga za biografiju – počela demontaža mita. Tito je svoju „tajnu imperiju“ osvajao daleko lakše nego Cezar svoju – jednim jedinim brodom, legendarnim „Galebom“ – sa manje žrtava nego Napoleon, sa manje napora nego Hanibal, sa više lukavstva nego što ga je pokazivao Aleksandar Makedonski! Kuljiš navodi jednog zapadnog autora koji je Tita priključio ovim velikim majstorima istorije, verujem zato da pokaže svu patologiju Titovog poduhvata, kojemu nije bilo leka.

Dragan Pavlović
Američki pohod na Rusiju
Čigoja

Autor smatra da su „SAD, naročito posle 1945, sebi stavile za cilj uništenje Rusije“, te da je lozinka „Rusija se mora uništiti“ , tokom vremena postala politička fiks ideja američke elite, „apsolutno luda preokupacija SAD i njihov opsesivni nagon“ „paranoidna, potpuno luda opsesija“, natkrilivši sve druge političke vrednosti. Tako je u SAD nastao vladajući „korigovani model fašizma“, koji Pavlović naziva i „militaristički i ekonomski integrativni totalitarizam“. Upravo totalitarizam, generisan iz ove fiks ideje, uspeo je da do naših dana gotovo sasvim uništi američku demokratiju. Fiksacija SAD na Rusiju, koja postoji više od pola veka, došla je ne samo zbog nuklearne moći SSSR/Rusije, već i zbog golemih resursa ove zemlje. U raspravama iz šezdesetih i sedamdesetih godina vođenim u SAD, na koje se Pavlović poziva, „centralna ideja je bila da je Rusija zauzela ogromnu teritoriju i da nafta i drugi vredni minerali, gas itd. ispod te teritorije treba da pripadnu svima (a posebno SAD)“.

Matija Bećković
Naćertanije
Srpska književna zadruga

Pesnička šifra „Ćeraćemo se još“ postala je formula univerzalne „borbe neprestane“ između suprotnih i istovetnih svetova – slogan moralnog i mentalnog (ne)razumevanja. Humorna imaginacija velikog pesnika svekoliku „ćeraniju“ sada stavlja u istorijsko-politički kontekst i svoj pojam Naćertanija povezuje sa slavnim Načertanijem iz 19. veka, a Ćerorandum sa slavnim Memorandumom iz 20. veka – spisima koji imaju svoje istorije ćeranja. Neprekidna svežina jezika krasi i ovu knjigu koja je svojevrsna parodija statuta ćeranja – sva u aktuelnim pojmovima i traumama savremenog života.

Džonatan Dimblbi
Barbarosa – Kako je Hitler izgubio rat
Laguna

Ciljevi Operacije Barbarosa, Hitlerovog napada na Rusiju juna 1941, bili su: uništenje sovjetskog komunizma, likvidacija Jevreja i stvaranje životnog prostora za višu nemačku rasu. Međutim, ovaj ambiciozni poduhvat doveo je naposletku do uništenja Trećeg rajha i imao je katastrofalne posledice po Nemačku, čiji su milioni vojnika poginuli, ranjeni i nestali u borbama. Bila je to kolosalna greška – i glavni razlog Hitlerovog poraza u Drugom svetskom ratu.
Koristeći neobjavljivane arhivske materijale, kao i neprevođene ruske izvore, Džonatan Dimblbi prvi put stavlja Operaciju Barbarosa na odgovarajuće mesto u istoriji. Od njenih korena u pepelu Prvog svetskog rata do njenog uticaja na posleratnu Evropu, opisuje njene vojne, političke i diplomatske aspekte iz svih uglova i daje punu i živu sliku te divovske borbe čija priroda i posledice do sada nisu ovako temeljno istražene.