ИЗЛОГ КЊИГЕ

Уредник и приређивач Зе’ев Розенкранц
ПУТНИ ДНЕВНИЦИ АЛБЕРТА АЈНШТАЈНА
Академска књига

Заједно с тадашњом женом Елзом Ајнштајн, касне 1922. године, Алберт Ајнштајн кренуо је на путовање по Далеком и Блиском истоку које је трајало пет и по месеци; били су то делови света које славни физичар никад раније није посетио. Ајнштајнов згуснут распоред чиниле су посете Хонгконгу и Сингапуру, два кратка задржавања у Кини, шестонедељна тура предавања у Јапану, дванаестодневни обилазак Палестине и тронедељна посета Шпанији. У овом издању налази се комплетан дневник који је Ајнштајн водио током овог важног путовања. У дневничким белешкама телеграфског стила садржана су Ајнштајнова размишљања о науци, филозофији, уметности и политици, његови утисци и детаљније рефлексије о догађајима као што је наступно предавање на месту будућег Хебрејског универзитета у Јерусалиму, пријему у врту чија је домаћица била јапанска царица, аудијенцији код шпанског краља и сусретима с истакнутим колегама и државницима. Дневничке белешке садрже и места која разоткривају Ајнштајнове стереотипе о припадницима различитих нација, али и покрећу питања о његовом ставу према расама.

Платон
ПРОТАГОРА
Дерета

Истражујући питање шта тачно добре људе чини добрима, „Протагора“ је можда и најприступачнији од свих Платонових дијалога. У овој расправи о релативизму истине, смештеној у Периклово златно доба, наилазимо на младог Сократа супротстављеног уваженом софисти Протагори, једном од најзанимљивијих и најсимпатичнијих Сократових филозофских противника. Њих двојица истражују значење правде, образовања и храбрости. Суштинско размимоилажење између Сократа и софиста Платон вешто разоткрива скоро у драмском маниру, показујући колико су њихове паидеие суштински различите.
Наиме, по речима Михаила Ђурића, Сократ је, пошавши од неких заједничких претпоставки повезаних исто тако заједничким тежњама, „у исти мах укинуо и остварио њихов програм“. „Протагора“ је занимљиво штиво које читаоци и мислиоци хвале још од његовог објављивања пре више од 2.000 година. Са својим безвременским темама, овај текст нуди драгоцен увид у људску природу и идеје једног од највећих умова у историји. Превод са старогрчког: Мирјана Маскарели.

Радивој Радић
ОДЈЕЦИ ПРОШЛОСТИ
Академска књига

Домишљата мисао да је историја наука о ономе што се никад не догађа два пута може се употпунити и оснажити проницљивим и веродостојним објашњењем да се повесница никада не понавља, али уз напомену да се понављају само историјске околности, односно оквир појединих збивања. Закључак који проистиче из двеју претходних премиса истрајава на чињеници да су повесна дешавања по себи јединствена, замршена у својој унутрашњој архитектури, дакле, непоновљива. Управо у тој непоновљивости садржане су занимљивост, привлачност и величајност историјских догађаја.

Ото Фењвеши
АМЕРИЧКЕ ИМПРОВИЗАЦИЈЕ
Архипелаг

Стихови једног од водећих савремених мађарских песника о новом свету Северне Америке. Књига настала у Чикагу и Торонту током песниковог боравка у САД и Канади. Јединствен сусрет модерне поезије са свакодневицом и културом, друштвом и медијима, новим комуникацијама и супкултурном сценом Северне Америке.
Песме Ота Фењвешија као каква заокружена хроника сведоче о сусрету са светом у непрестаној промени, о узроцима тих промена и о томе како се тај свет може разумети.

Ајад Актар
ТУГОВАНКЕ ЗА ЗАВИЧАЈЕМ
Лагуна

У овом дубоко личном роману о идентитету и припадности приповеда нам јунак Ајад Актар, син пакистанског лекара, добитник Пулицерове награде за позоришни комад о искуствима муслимана у Америци. У тој земљи, којом владају богови финансија док дугови и кредити уништавају многе животе, имигранти живе у непрестаној неизвесности и страху, растрзани између своје нације и лојалности земљи у којој се налазе. Овај свет у хаосу и распаду посматрамо очима једне породице која нас води од урбане Америке, преко централне Европе до герилских видиковаца у планинама Авганистана. Дело у којем се преплићу чињенице и фикција је епска прича о чежњи, незалеченим ранама и бесрамном пустошењу људских живота; прича у којој аутор не штеди никог, а понајмање себе.

Вилијам Клингер и Денис Куљиш
Титов тајни империј
Службени гласник

Титов лик каквим га је Куљиш према речима Радивоја Цветичанина направио има према речима Радивоја Цветичанина историјске габарите споља, и све црте једног ингениозног мрачног владара изнутра. Овај Тито овде у Куљишовој лабораторији – сурвајвер, човек акције, авантурист, џентлмен, вођа ганга терориста и револуционара, менаџер фирме, Москвин дисидент, војсковођа, државник, диктатор, светски човек, пре свега и после свега Стаљинов агент – приказао се давних осамдесетих у Звездара театру, у лику Воје Брајовића, и у комаду Жака Поповића „Пазарни дан“, као скица која ће једнога дана бити разрађена. Тај је дан, ево, дошао. Окретан, интелигентан, нешто између пробисвета, пустолова, револуционара и месије, са златним прстењем на рукама, то је био лик са којим је – уз садејство Дедијерових Прилога за биографију – почела демонтажа мита. Тито је своју „тајну империју“ освајао далеко лакше него Цезар своју – једним јединим бродом, легендарним „Галебом“ – са мање жртава него Наполеон, са мање напора него Ханибал, са више лукавства него што га је показивао Александар Македонски! Куљиш наводи једног западног аутора који је Тита прикључио овим великим мајсторима историје, верујем зато да покаже сву патологију Титовог подухвата, којему није било лека.

Драган Павловић
Амерички поход на Русију
Чигоја

Аутор сматра да су „САД, нарочито после 1945, себи ставиле за циљ уништење Русије“, те да је лозинка „Русија се мора уништити“ , током времена постала политичка фикс идеја америчке елите, „апсолутно луда преокупација САД и њихов опсесивни нагон“ „параноидна, потпуно луда опсесија“, наткриливши све друге политичке вредности. Тако је у САД настао владајући „кориговани модел фашизма“, који Павловић назива и „милитаристички и економски интегративни тоталитаризам“. Управо тоталитаризам, генерисан из ове фикс идеје, успео је да до наших дана готово сасвим уништи америчку демократију. Фиксација САД на Русију, која постоји више од пола века, дошла је не само због нуклеарне моћи СССР/Русије, већ и због големих ресурса ове земље. У расправама из шездесетих и седамдесетих година вођеним у САД, на које се Павловић позива, „централна идеја је била да је Русија заузела огромну територију и да нафта и други вредни минерали, гас итд. испод те територије треба да припадну свима (а посебно САД)“.

Матија Бећковић
Наћертаније
Српска књижевна задруга

Песничка шифра „Ћераћемо се још“ постала је формула универзалне „борбе непрестане“ између супротних и истоветних светова – слоган моралног и менталног (не)разумевања. Хуморна имагинација великог песника свеколику „ћеранију“ сада ставља у историјско-политички контекст и свој појам Наћертанија повезује са славним Начертанијем из 19. века, а Ћерорандум са славним Меморандумом из 20. века – списима који имају своје историје ћерања. Непрекидна свежина језика краси и ову књигу која је својеврсна пародија статута ћерања – сва у актуелним појмовима и траумама савременог живота.

Џонатан Димблби
Барбароса – Како је Хитлер изгубио рат
Лагунa

Циљеви Операције Барбароса, Хитлеровог напада на Русију јуна 1941, били су: уништење совјетског комунизма, ликвидација Јевреја и стварање животног простора за вишу немачку расу. Међутим, овај амбициозни подухват довео је напослетку до уништења Трећег рајха и имао је катастрофалне последице по Немачку, чији су милиони војника погинули, рањени и нестали у борбама. Била је то колосална грешка – и главни разлог Хитлеровог пораза у Другом светском рату.
Користећи необјављиване архивске материјале, као и непревођене руске изворе, Џонатан Димблби први пут ставља Операцију Барбароса на одговарајуће место у историји. Од њених корена у пепелу Првог светског рата до њеног утицаја на послератну Европу, описује њене војне, политичке и дипломатске аспекте из свих углова и даје пуну и живу слику те дивовске борбе чија природа и последице до сада нису овако темељно истражене.