ИЗЛОГ КЊИГЕ

Александар Солжењицин
НЕ ЖИВЕТИ У ЛАЖИ
Катена мунди

У књизи су сабрани најзначајнији есеји Александра Солжењицина. Велики руски писац проговара о својој поетици, критици тоталитарних режима совјетског комунизма, али и западног посткапиталистичког глобализма. Проницљиви читалац ће врло лако овде пронаћи и личне културолошке и друштвено-политичке ставове аутора. Солжењицин је у својим есејима отворио темељене проблеме друге половине 20. века. Писао је о односу комунизма и Запада, али и одговорности православне цркве у доба транзиције, односно смутње, како ју је он назвао. Аутор „Архипелага Гулаг“ није штедео ни Запад и посткомунистичку Русију, коју је доживљавао као своју отаџбину. Као што је у „Нобеловској“ и „Харвардској беседи“ размишљао о моралним задацима слободног света у Хладном рату, тако је у низу текстова написаних на руске теме позивао на морални препород Русије као предуслов националног. Дијапазон тема којима се бави Солжењицин доста је широк. Он се суверено креће кроз области филма, историје, политике и религије, потврдивши тиме улогу водећег националног интелектуалца. Аутор књиге и есеја „Не живети у лажи“ без зазора иде против духа времена и заступа конзервативне вредности, за које сматра да су изгубљене и на Западу. Једино оне, напуштене у Октобарској револуцији и вредносној револуцији шездесетих, могу повратити човечанство из опште кризе.

Никола Илић
ЦРКВЕНА ПОЛИТИКА СРПСКОГ КНЕЗА ЛАЗАРА (1371–1389)
Чигоја

Дело се бави црквеном политиком првог владара тзв. Моравске Србије, великог кнеза Стефана Лазара. Након пропасти Српског царства и смрти цара Стефана Уроша V (1371), кнез Лазар, управитељ области са језгром у Западном Поморављу, тежи да се постави за легитимног српског владара и наследника Немањића. С обзиром на то да је Српска црква потврђивала легитимитет српских владара, кнез Лазар посвећује велику пажњу решавању црквених проблема – уз Лазарево залагање се решава црквени спор са Цариградом (1375), учествовао је у постављању Јефрема за патријарха (1375), а следећег патријарха, Спиридона, поставио је самостално (1379/80). По постављању Спиридона за патријарха кнез Лазар је дефинитивно признат као једини легитимни владар Србије од стране Српске цркве. Уз решавање црквених проблема, Лазар ојачава свој легитимитет и задужбинарством. Изгледа да је кнез Лазар сукоб са Турцима Османлијама осамдесетих година XIV века представљао као свети рат, као борбу за одбрану хришћанства. Лазарева погибија у боју против Турака на Косову (1389) послужиће његовим наследницима за канонизацију кнеза Лазара и развијање његовог светачког култа.

Владимир Умељић
ОКЦИДЕНТАЛНО-ЕВРОПСКА КУЛТУРОЛОШКА ТРАДИЦИЈА, ВЕЛИКИ ГЕНОЦИДИ У ЕВРОПИ СРЕДИНОМ И БАЛКАНСКИ РАТОВИ КРАЈЕМ 20. ВЕКА
Прометеј

Први део ове студије бави се односом окцидентално-европске културолошке традиције према свим великим геноцидима у европском XX веку, са тежиштем на Србоциду хрватске државе 1941–1945. и жели да се превасходно приближи одговору на питање – зашто починитељи свих великих геноцида у европском XX веку примарно припадају геополитичкој целини и, пре свега, културолошкој традицији Западне и Средње Европе, док жртве свих великих геноцида у европском XX веку примарно не припадају геополитичкој традицији Западне и Средње Европе?
Други део тематизује однос исте традиције према ратовима у европском XX веку, са тежиштем на последњим балканским ратовима при насилном распаду друге Југославије. Неминовно је дакле да она одговарајуће третира и „Српску хронику на светским веригама“, како је то назвао велики православни филозоф Предраг Р. Драгић Кијук у свом капиталном издавачком делу „Catena Mundi“.