Dragan Radenović – Maske su pale

O čemu svedoči činjenica da će prvi spomenik Slobodanu Miloševiću, žrtvi i nepokolebivom borcu za prirodna prava čoveka, biti podignut baš u Moskvi?

Spomenik Slobodanu Miloševiću koji će biti otkriven u Moskvi kao svetionik u uskomešanom moru zapadnih poluistina i neistina, predstavlja orijentir i upozorenje malim i svim slobodoumnim narodima. Zločinci i zastupnici globalizma mogu biti pobeđeni jedino masovnim i jedinsvenim otporom naroda, koji vide budućnost u multipolarnoj planetarnoj zajednici, kaže u razgovoru za „Pečat“ Dragan Radenović, doktor filozofije, vajar i član Ruske akademije likovnih umetnosti.

Slobodan Milošević je „zakoračio“ u rusku prestonicu u trenutku kada su mu dramatična istorijska dešavanja kojima prisustvujemo dala za pravo, potvrdila njegove, nekad izrečene, bojazni i geopolitičke procene. Kakvo mesto on zauzima u ruskoj savremenoj istoriografiji, kako ga percipira ruski narod, a koji mu značaj daju analitičari savremenog trenutka?
Drama aktuelnih istorijskih događanja odvija se po zastrašujućem scenariju, koji je putem sredstava javnog saobraćanja, u nekoliko poslednjih govora, proročki saopštio našoj i svetskoj javnosti Slobodan Milošević, utamničeni sužanj tribunala nepravde u Hagu. Sada ceo svet vidi da je on, iako je bio žrtva izdaje svojih sunarodnika i nečuvenog postupka vlasti kolaboracionista i okupatora Srbije prodat sadistima Novog poretka, svesno prihvatio sudbinu zatočnika ljudske vrste i principa civilizacije. Ruska Federacija se u poslednjem momentu trgla pred najezdom kolektivnog zla globalista, predvođenih bezumljem terorista, iz sredine NATO plaćenih ubica. Ruski narod predvođen odlučnim i mudrim liderom V. V. Putinom ustao je protiv ideologije „kraja istorije“, užasa rodne ravnopravnosti i dehumanizma. Satanizam kao nova planetarna vera i jedina religija u projektovanoj budućnosti pokazao je svoje lice na primeru stradanja i mučeničke smrti predsednika Srbije. U Rusiji kao i Srbiji na lažnim obećanjima i nekritičkom materijalizmu virtuelnih vrednosti, u sferi tehnologija zablude i animalnih potreba, iznikao je veliki broj onih koji u beznađu perspektive u budućem vremenu traže smisao u umiranju i smrti, ili se pod uticajem opijata gube u svetu virtuelnih trenutka, daleko od realnosti. Grupacije kvaziupravljača u skoro svim državama sveta, korumpiranih od strane svetskih moćnika, koji su ih doveli na vlast sa namerom da upravljaju u njihovo ime primorani su da ispune jedinstveni cilj, da unište ljudsku vrstu. Ovaj sloj čovekolikih mentalnih bolesnika , ekstremno bogatih i njihovih bednih podanika na političkim pozicijama, koristi razna sofisticirana sredstva destrukcije za postizanje te namere. Taj monstruozni zločin koji se sveobuhvatnim metodama priprema protiv čovečanstva i protiv prirode prepoznali su obrazovani i mudri ljudi na čitavoj planeti.
Ruski analitičari društvenih zbivanja i politički tehnolozi dramatično su upozorili svoje državno rukovodstvo argumentujući činjenicama u kakvoj se opasnosti nalazi civilizacija. Njima su se priključili mnogi misleći ljudi iz čitavog sveta.

U kojoj meri je primer Jugoslavije prepoznat kao ogledni u namerama krojača novog poretka?
Kao osnovno iskustvo poslužila je sudbina Jugoslavije i slobodarske Srbije. Predsednik obe države, u periodima sakaćenja svakog oblika integriteta tih razbijanih punopravnih članica međunarodne zajednice, uključujući i lični, a tragični primer Slobodana Miloševića, pokrenuo je duh slobodoumnih pojedinaca i nepokorne nacije Ruske Federacije. Srbi i njihov predsednik postali su simbol otpora jednopolarnom globalizmu i ropstvu, koje se kao usud nadvilo nad planetom. Odatle je potekla ideja da se podigne spomenik prvoj žrtvi i nepokolebivom borcu za prirodna prava čoveka, kao upozorenje onima koji se kolebaju i još ne vide šta nas je sve snašlo, a istovremeno i prkos savremenim okupatorima, koji u ime Satane žele da nas sve porobe. Na pozivnom konkursu za spomenik ja sam priložio rad pod nazivom KRIK, pobedio sam i stekao pravo na realizaciju. U Moskvi glavnom gradu i prestonici nikada pokorene, a tokom čitave poznate istorije uvek pobedničke, slavne Velike Rusije, na granitnom postamentu stajaće ovaj spomenik odliven u bronzi.
Reč je o impozantnom delu koje nosi duboke i otrežnjujuće poruke. Najintrigantniji detalj je maska, motiv Munkovog Krika koju Milošević drži u ispruženoj desnoj ruci… Šta ona zapravo u ovom kontekstu simboliše?
Skulptura KRIK je delo nastalo u duhu autentične likovne poetike, koju sam definisao ekspresivnim i po mišljenju autoritativnih svetskih kritičara, eruptivnim načinom modelovanja u glini, kao osnovnom i tradicionalnom vajarskom materijalu. Moja je namera da tragovi ruku, prstiju ili pomoćnog alata koji nastaju tokom modelovanja, ostanu trajno zabeleženi u bronzi, materijalu koji je mom temperamentu najbliži. Poruka umetničkog dela iz domena vizuelnih komunikacija je uvek sadržana u osnovnoj ideji, koja je istovremeno pravi i istinski razlog obraćanja autora gledaocima, koji pored halo efekta imaju mogućnost i da pogledom analiziraju ostvarenje. Skulptura ima posebnu osobenost da stoji u realnom višedimenzionalnom prostoru i u zavisnosti od njenih nedvosmislenih vrednosti kao dela prostorne umetnosti, predstavlja pravi mamac za oči. Ideja lica čoveka koji vrišti u stanju užasa, a koju je velemajstorski predstavio Eduard Munk na svojoj slici, remek delu, bila je moj izabrani motiv da u integralnom delu stojeće figure skrenem pažnju na detalj. Prepoznatljivi lik Slobodana Miloševića i njegov karakterističan stav, pun prkosa bez patetike njegove strašne sudbine, koju mu je politički život temeljnog suprotstavljanja zlu moćnika sveta doneo. Maska je personifikacija svekolikog straha savremenog čoveka i upozorenje na moguću sveopštu katastrofu. Ova maska kao segment skulpture, odnosno spomenika, dramatično pokazuje da su sve maske pale, a sam spomenik potvrđuje da se pred sudom celokupnog stanovništva planete Zemlje sudi svim lažima i bezočnim manipulacijama licemernog Zapada. Isturena maska koju u ruci drži Slobodan Milošević je segment vizuelne i filozofske ravnoteže kompozicije ovog dela, dok snažni pokret ruke govori jezikom vizuelnih komunikacija, o unutrašnjoj buri u duši čoveka.
Kakva se, na simboličkom nivou, šalje poruka izborom datuma za otkrivanje spomenika, ali i odabirom mesta gde će biti postavljen?
Mesto i datum otkrivanja spomenika su se u protekla dva meseca menjali. Bilo je raznih ideja od malog trga preko puta glavnog ulaza u američku ambasadu u Moskvi i još nekih lokacija. Najverovatnije mesto na kojem bi spomenik mogao biti nekako se nametnuo Trg Nezavisnosti, koji se do skora zvao Trg Evrope, a ranije je bio Kijevski vagzal. Datum je sa puno pijeteta prema Danu Nezavisnosti RF, određen da bude dan uoči ovog praznika, 11 juni. Istini za volju, pošto se mora uraditi i arhitektonski deo okruženja ovom likovnom delu, izvestan mini urbanizam, nije isključeno da će se datum pomeriti. Razvijajući misao o poruci koju nose spomenik i mesto na kojem će on biti postavljen, bivši Trg Evrope, koji asocira na sada Rusiji neprijateljsku zajednicu naroda, je realno moguće mesto za postavljanje. Poznato je koliko je Evropska unija bila i sada je dvolična i nepravedna prema Srbiji, tako da i spomenik Miloševiću na trgu sa konkretnim bivšim nazivom, nosi otrežnjujući karakter za Ruse i druge.
Kako objašnjavate činjenicu da je pre Beograda, Moskva dobila ovaj spomenik?
Za nas koji smo žitelji našeg lepog Beograda, činjenica da Moskva prva podiže ovaj spomenik, po mom mišljenju, svedoči o ograničenom stepenu slobode onih koji u politici i društvenom životu odlučuju u našoj zemlji i samom glavnom gradu. Rusi su veliki i jaki, moćni, a najvažnije trezveno gledaju na realnost opasnosti koja im se primakla do praga i odlučni su da hrabro i beskompromisno brane svoje. Rusi vole Rusiju. Nezavisno kojeg su porekla ili vere ili društvenog statusa, za njih je RODINA MAT (otadžbina = majka rođena) vrhovna i najviša vrednost. Ne treba zaboraviti da su i oni bili poklekli pred kapitalizmom i parazitskim vrednostima Zapada, ali rat koji sada protiv njih na Ukrajini vodi celokupan anglosaksonski licemerni polusvet, ujedinio je patriotski korpus nacije. Upravo je inicijativa od pre nekoliko godina, da se ovaj spomenik realizuje u Podmoskovlju, pokazatelj upornosti, ali i provere ispravnosti, do konačne odluke i današnjeg statusa ostvarenja ovog kulturnog, društvenog i političkog događaja.

Noćni Vukovi su ponudili svu logistiku za prenošenje spomenika iz Srbije i njegovo postavljanje u Moskvi. Kakav je njihov odnos prema liku Slobodana Miloševića?
Noćni Vukovi su kolektiv ljubitelja izazova putovanja po svim poznatim drumovima kontinentalnog dela zemlje. Primetio sam da imaju poseban kodeks ponašanja i drugarstva. Zajednička im je ljubav ka domovini i odnos prema patriji, koji je gotovo kristalno čist, sličan onom iz vremena antičkog Rima. Noćni Vukovi Rusije tesno su povezani sa analognim organizacijama u Srbiji i Republici Srpskoj. Za nekoliko dana, 31. maja je rođendan Noćnih Vukova i ja im od srca iskreno čestitam taj značajan jubilej! Inače oni su pratili suđenje Slobodanu Miloševiću u Hagu i sa dužnim poštovanjem se odnose prema njegovom držanju pred tim, prema Srbima, nepravednim sudilištem. Njegovi govori i njegovo obraćanje sudu, kada je sa jasnim argumentima branio Srbiju impresionirali su mnoge objektivne ljude. Udruženje Noćnih Vukova je još jedna aktivna i čvrsta sprega Rusa i Srba.
Milorad Ekmečić je svojevremeno primetio da samo jedan palac pod ruskom kontrolom na desnoj obali Dunava na Balkanu za Zapad znači isto što i rusko zauzimanje Bosfora i Dardanelija. Koju je ulogu istorija namenila Srbima?
Istoričar Milorad Ekmečić je svojevremeno veoma plastično opisao situaciju u kojoj se upravo sada, za vreme trajanja ratnih operacija na Ukrajini, nalaze Rusi. Primorani da oružjem brane svoje postojanje, oni kreću da zauzmu desnu stranu delte Dunava i tako Evropi i zemljama dalekog zapada zatvore puteve doturanja ratne tehnike svojim neprijateljima. U očekivanju ovakvog razvoja događaja Srbi su pred sudbinskom odlukom da svojoj braći Rusima budu neposredni oslonac na teritoriji Balkana i tog dela Evrope. Ovo je za nas Srbe istorijska prilika da pomognemo pobedi ruskog oružja i pokažemo zahvalnost za sve što su tokom istorije narod i država Rusija učinili za nas.
Dojče vele je inicijativu o podizanju spomenika ocenio kao „ludi plan“ kojim se slavi ratni zločinac i diktator. Da li ova opaska govori o teškom mirenju političkog Zapada sa činjenicom da radikalna revizija istorije koju su nametnuli, više ne pije vodu?
Zlonamerne i maliciozne primedbe i komentare sredstava javnog informisanja zapada treba ignorisati. Oni proglašavaju za ratnog zločinca čoveka koga su nepravedno sudili, mada ga nisu pravosnažno osudili, već su ga podlo i kukavički ubili u kazamatima njihove pravde. Taj surogat istini i legitimni organ fašističke diktature svetskih moćnika ima samo jednu funkciju i služi za zastrašivanje nepokornih naroda i pojedinaca, a formiran je kao sredstvo osvete prema nepokornim srpskim patriotama i braniteljima elementarnog prava na život.
U kojoj meri će ishod rata koji se vodi u Ukrajini odrediti sudbinu sveta?
Ishod rata u Ukrajini će neminovno biti organizacija međunarodnog susreta predstavnika svih naroda, malih i velikih i ta „nova Jalta „opisaće novi geopolitički izgled planete, koja će stremiti kosmosu i progresu na svim poljima nauke, umetnosti, filozofije i privatnosti kulture duha svakog Čoveka.