Živimo ovog proleća teške i važne dane naše novije istorije. Teške (kada to nisu bili?!), tačnije sada posebno teške, jer ih je nedavno zacrnio udar majskih zločina, a važne zato što su nas okolnosti masovne učeničke pogibije opomenule da smo u prilikama u kojima nemamo pravo da budemo pasivni i nemi. Nemamo pravo da okrenemo glavu na drugu stranu, makar to činili s nešto malo stida. Kao što se potom pokazalo, ne pravimo se mrtvi, naprotiv. Srbija reaguje, pokreće se, živi, i – progovara. To čini pokazujući izvesnu zbunjenost, sluđenost i pometnju, ljutnju i strah, ali istovremeno, s upadljivim napredovanjem u osvešćivanju odlučnosti da kaže neko novo i neopozivo „ne“ stvarnosti koja joj oblikuje život u znaku nasilja, besmisla i duhovnog i materijalnog propadanja. Suočeni s brutalno jasnim nastupanjem zla, sa životom u kojem se gotovo sve humane vrednosti i moguće važni ciljevi bitisanja degradiraju i do mizerije urušavaju, građani – do juče mentalno „ukipljeni“ – javno prosuđuju, čine vrednosne izbore, zauzimaju stav. U kolektivnom nesvesnom naslućuje se sporo ali izvesno artikulisanje preloma i promena. Uzavrela Srbija najavljuje da će „preuzeti odgovornost“ za svoju budućnost, da će tek objaviti svoje kritičko prosuđivanje i njegove zaključke, i da njeno delovanje u fokusu neće imati samo političare, njihova (ne)dela i sudbine. Problem je nesvodiv na pojedinca ma kako moćan on bio, ali ni na jednu izdvojenu pojavu, ma koliko ona meru uzimala čitavoj društvenoj zajednici. Muka je kompleksnija: nacija je saterana u sistem koji je melje i satire, osuđena na nepremostivo teško siromaštvo, na beznađe i odumiranje u vulgarnoj i nasilničkoj „kulturi“ skockanoj prema mustri koja nema dodira s njenim identitetom i duhovnim nasleđem. Događa se situacija u kojoj se lom i rascep ne mogu tek tako „zakrpiti“ primenom uhodanih mehanizama društvene kontrole, otupljivanja energija i manipulativne igre sa zamenom teza.
Uznemirena Srbija i njena, od strane čitavog sveta pažljivo posmatrana prestonica, već nekoliko nedelja, dane vikenda provode na ulicama i trgovima. Prethodnog vikenda, poslednjeg u maju, zabeleženo je „burnih 48 sati na političkoj sceni Srbije“, a u znaku procena: „vlast nudi dijalog i izbore, opozicija kaže: prvo ispunjenje zahteva“.
Miting i kontramiting, „Srbija nade“ i „Srbija protiv nasilja“, a ciljevi – od uopštenih: „za demokratiju“ i „za mir i napredak smo uvek“ – floskula, pa do kompleksnih zahteva, ili detaljnih, prema liku i personalnim crtama pojedinaca, oblikovanih.
Upravo je nova građanska odlučnost, strast koja se iskazala u do juče ćutljivoj i prividno zombiranoj javnosti, predmet velikog „lova“, usredsređenog opserviranja i analize ne samo poslovičnih manipulatora društvenom voljom, već i svih onih čije su ambicije da kapitalizuju svoj dobitak – umrežavanjem u protest protiv sistemskog ludila u poretku stvarnosti. Događa se naime živ, ključajući trenutak fenomena imenovanog kao „borba za kontrolu otpora“, za vladanje narativom i idejama koje mobilišu masu. Učestvuju i vlast i opozicija, ali i oni koji odbijaju da se svrstaju, jer nisu, kažu, ni deo opozicije, čak i vanparlamentarne, već su „svoji, nezavisni, nekorumpirani i slobodni“.
Kako će se odvijati nadgornjavanje oko „kontrole i vladanja energijom protesta naroda“, videće se u narednim nedeljama, ali jedan važan, čak presuđujući momenat u tom smislu već je jasan.
Premda još ne u prvom planu protestnih okupljanja, pojavljuje se i dubinski uznemirava situacija nesnosnog nacionalnog poniženja, kolektivne ovdašnje traume doživljavane povodom otimanja Kosova i Metohije. Međunarodnom, tačnije rečeno zapadnom podrškom pokriveno, nekakvim tobož respektabilnim pravnim aktima, a zapravo prevarnim radnjama opravdavano, upravo se događa ubrzavanje zločinačkog otimanja teritorije srpske države, uz teško fizičko i mentalno nasilje nad srpskim narodom.
Ocenjujući međunarodnu ujdurmu oko ovog legalizovanja pravnog i geopolitičkog nasilja, Slobodan Orlović, univerzitetski profesor, kaže: “Opštenarodna zbunjenost je prvi utisak koji stvaraju francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa „Kosova“ i Srbije (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. februar ‚23) i njegov ohridski nastavak (18. mart ‚23). Za valjanu pravnopolitičku ocenu ovih dokumenata, usmeno prihvaćenih (sic!), valja se vratiti neku deceniju unazad, što je dovoljno da se potvrdi neprebolno razočaranje u zapadni deo međunarodne zajednice i međunarodno pravo (ako uopšte tako šta još postoji).“
Orlović je kategoričan u tvrdnji da „za francusko-nemački sporazum ne sme biti nade niti ga može spasiti bilo šta – ni pretnja velikih sila, niti provereni spasitelj u licu Ustavnog suda, jer, u suprotnom, nema ni nade, ni spasa za Srbiju“.
Podsetimo, od davnih vremena, za Srbe se u političkoj i duhovnoj sferi sve sudbinski razrešavalo na pitanju Kosova: uzdizali su se i propadali političari, opstajale ili se urušavale karijere, pulsirao i trajao duhovni balans, raspoloženje i samorazumevanje čitavog naroda.
Predsednik Srbije i do skoro predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da se od Srbije sada očekuje da Kosovo i Metohiju preda „na tacni“, i da kaže da se pomirila i da su je 1999. godine bombardovali sa pravom. Razume se da se to neće i ne može dogoditi, nagoveštava predsednik.
Danas, usred agresije koja preti da bude ne samo sporadično, već i potpuno oružana, kažu nam iz EU i Vašingtona: Sve je to na svom mestu i kako treba da bude. Premijer tzv. republike Kosovo, Aljbin Kurti, istupajući u ime svoje državolike tvorevine, kao da podrazumeva da je baš on, srećković, taj koji raširenih ruku dočekuje onu pomenutu „tacnu“, pa progovara neverovatnim jezikom. Opisujući naime za Srbe potpuno stradalnu situaciju na Severu KiM, Kurti kaže: „Imamo podršku međunarodnu i posao ide dobro“.
Da, reče baš tako: posao dobro ide!
Dan uoči napada na Srbe na severu Kosova, kada su jake snage Kfora, koristeći suzavac i šok-bombe, razbile mirni skup građana okupljenih ispred opštine Zvečan, cilj udruženog zapada na čelu s NATO-om, prozreo je i zloslutno pojasnio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov: „Velika eksplozija se sprema u centru Evrope. Upravo na mestu gde je 1999. godine NATO izvršio agresiju na Jugoslaviju kršeći svaki zamislivi princip helsinškog Završnog akta i dokumenata OEBS“.
Uoči zaključenja ovog broja naše novine, „nemiri na KiM su dovedeni do kritične tačke“ (Marija Zaharova), a ciljevi suprotstavljenih snaga su jasni. Kurtijev cilj, neuvijeno podržan od NATO snaga, odnosno zapadnih mentora, je da „posao“ otimanja državne teritorije i zlostavljanja Srba još bolje krene (ukoliko je to moguće). Tradicionalno se potpisujući na objektivu kamere, a na startu Rolan Garosa, ciljeve apsolutne većine Srba jasno je imenovao Novak Đoković: „Kosovo je srce Srbije – stop nasilju.“ Demonstranti u Beogradu početkom ove nedelje kao jedan od važnih strateških ciljeva naveli su: „Proglasiti okupaciju Kosova i Metohije.“
Kojim redom i kako će ciljevi biti ostvarivani nije lako pogoditi, a iznenađenja su verovatna, koliko i moguća.
Kao i uvek, odličan poučan članak Lj. Bogdanović. Nadovezaću se ukratko na temu.
Predsednik Alleksandar Vučić u poslednje vreme, kao i juče, stalno naglašava da Srbija sama vodi svoju politiku, da on nikada – apsolutno nikada neće priznati nezavisno Kosovo, da niko ne komanduje Srbiji šta da radi. To nije tako u praksi, na terenu. NA PRIMER:
Prvo, juče je Vučić bio na samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji (prihvatio je Evropsku političku zajednicu kao da je SRB član, kao što je prihvatio i francusko-nemački predlog-ultimatum kao agendu za dijalog i implementaciju).
Postavlja se pitanje da li je Evropska politička zajednica formulisala i nametnula francusko-nemački predlog-ultimatum (prihvaćen od EU) – da Srbija preda Kosovo (koncept od 11. tačaka), prećutno prihvati učlanjenje u UN, kao i Ohridski sporazum za agendu puta za implementaciju legalizacije nezavisnosti Kosova u UN. ZAŠTO EVROPSKA UNIJA NAMEĆE POLITIČKO REŠENJE STATUSA KOSOVA ako je Srbija nezavisna i sama vodi svoju politiku bez spoljnog uticaja, kako kaže Vučić?
DA SE POTSETIMO: Evropska unija je prošle godine formirala “Evropsku političku zajednicu-EPZ” na principima: Članovi EPZ (sve države iz okvira EU) donose “političke odluke”dvotrećinskom većinom. Novoprimljene države-članice sa naglašavanjem Srbije – ne mogu da učestvuju-utiču na promenu ODLUKE EPZ. Ja sam tada nakon toga pisao članke i komentare da će EPZ na taj način nametnuti status nezavisnog Kosova i članstvo u UN – da zaštiti Vučića od kritike za Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve statusne državne atribute sa granicom na Jarinje, Brnjak…! Što znači da Srbija ne bi trbala da prihvati članstvo u Evropsku političku zajednicu. “Vučić ne priznaje Kosovo” ali “Briselski sporazum predaje Kosovo”! Autor-formulator koncepta “Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom” je predsednik Vučić kako je nedavni izjavila premijerka Ana Brnabić koja je u superlativu hvalila ZSO (vidimo danas kako žive kosovski Srbi ogradjeni žicom i okruženi do zuba naoružane kosovske policije!?
KAO ŠTO VIDIMO, Evropska politička zajednica je nametnula francusko-nemački predlog-ultimatum i Ohridski sporazum – što se vidi i popularizacijom EPZ na SAMITU u Moldaviji (nastavak samita i u drugim državama verovatno u okruženju Rusije zbog geopolitičkih unteresa) na kom je ramnopravno učestvovao i naš predsednik Vučić. Moguć nastavak, hvala na razumevanju.
Inspirativan i dobar tekst. Ono što meni ostaje kao utisak svih dešavanja u poslednje vreme (ukupno i pojedinačno) jeste mogućnost instruktaže, koja može biti najrazličitija. Ta dešavanja bi teško pala i daleko organizovanijem društvu nego što je naše, pa otuda ne bi trebalo smetnuti je s uma (u smislu promptnog reagovanja). Ali u reagovanju, posebno istražnom, nema prećutnog “aboliranja” mogućih instruktora.
Izvinite meni je deo ovog teksta ispisan ” romanticarski”,. Srbija reaguje, pokreće se, živi, i – progovara”, da kada bi bili toliko naivni pa obnevideli. Protesti su organizovani. Od Briselskog sporazuma do danas nije bilo ovakvih protesta protiv okupacije Kosova? Kako to tumaciti. Da ne idem dalje jer ne bi bilo fer prema autoru, mada licno mislim da je kritika pozeljan instrument dijaloga.
@Liv, u hibridnom ratu je veoma važno da se stanje maksimalno zatalasa, toliko da mnogima nije ni jasno šta se dešava šta je pozadina. A onda radi “iskra”. Bitno je da se naš vrh “opredeli”, odakle to dolazi.
Juce Marinka spomenu raspust, mesto slicno izjavi Cuta. Vec vidjena taktika kod protesta jedan od milion…kako vec bese. Pitanje je ko je ove iste odredio za organizatore? Otuda moja primedba o ” probudjenom narodu”. Da istina je da je empatija naroda iskoristena. Poz.
Pametni ljudi kakvih ima i u Vladi, shvataju, valjda, da nikakvo “no, no” Kurtiju od strane američke administracije ne znači ništa. I to je samo kratko pravljenje magle na pravolinijskom putu koji vodi nezavisnoj državi Kosovo, u očekivanju da naivni i zahvalni Srbi načine taj korak sami – da predaju KiM “na tacni”. Ta zapadnjačka varka ne sme da nas zavara; dosta su dosad izvukli od nas tim fintama, ovo je krajnje vreme:
– Da objavimo okupaciju Kosmeta;
– Zatražimo vraćanje problema naše južne pokrajine u okvire UN;
– Suspendujemo Briselski sporazum i sve dalje razgovore sa Prištinom;
– Nastavimo UPORNO da tražimo sve ono što nam po Rezoluciji 1244 pripada!
– Da se obratimo za pomoć jedinoj prijateljskoj zemlji, tj. našoj slovenskoj braći.
Inače, nema nam opstanka! Ne samo na KiM.
Najvažnije je da konačno prestane zavaravanje na najvišem nivou, grljenje i tapšanje po leđima naših istorijski dokazanih, večitih neprijatelja. Jer, ONI su nam NEPRIJATELJI, uvek bili i ostali, i to se nikad neće promeniti. Jer, gazda – Amerika – ima materijalnih i geostrateških interesa da se, poput krpelja, drži tu gde se zakrpeljisala, i da plen ne ispušta, poput psa koji zubima čvrsto drži svoju kosku – znamo koji svoj davno projektovani cilj.
Posebno – zato što Ukrajina nije priznala Kosovo – Zelenskom, iz čiste zahvalnosti za to, ne učiniti nikakav ustupak koji bi Srbiju skupo koštao.
U nedoumicama, uvek se vraćati Ustavu Republike Srbije, dok i on nije promenjen…
Da zaokružim komentar u kratkim crtama o Evropskoj političkoj zajednici-EPZ koja poziva u članstvo i druge države van EU, sa naglašavanjem na Srbiju (po utvrdjenim principima – nove članice ne mogu imati uticaj na promenu “odluka” EPZ) . Pretpostavljam da je EPZ inicirala francusko-nemački predlog-ultimatum i Ohridski sporazum za rešenje Kosova (da zaštite Vučića od kritike za Briselski sporazum kojim se otima (predaje) KiM? Kao… eto, Zapad i Amerika nam otimaju Kosovo a ne Briselski sporazum. I “Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom” je delo-koncept predsednika Vučića – to je u superlativu izjavila prmijerka Ana Brnabić pre dva meseca (vidimo danas na Kosovu kako su Stbi srećni zbog ZSO – ugurani u geto bodljikavom žicom.
Prvi SAMIT EPZ održan je pre neki dan u Moldaviji na kom je prisustvovao i naš predsednik Vučić. Nije poznato da li je i kada Srbija pristupila u članstvo EPZ da bi naš državni pretstavnik prisustvovao Samitu u Moldaviji (agenda EPZ je, očigledno, da širi politički uticaj na jugoistočne države prema ruskim granicama da se prihvati zapadna i atlantistička geo-politika zaokruživanja Rusije (Nato bazama). Evropska politička zajednica će verovatno da poveća-nametne oštar pritisak na Srbiju da uvede sankcije Ruskoj federaciji. Češće se naglašeno čuje od EU zvaničnika, i od nekih domaćih političara – da Srbija mora da prihvati Ohridski sporazum – normalizaciju odnosa (SRB i KS)? Napada se i srpska patriotska opozicija da se protivi “normalizaciji odnosa” sa Kosovom. Kakva je to “normalizacija” da se otme srpska teritorija KiM???
DRUGI PROBLEM koji je naneo ogroman bol Srbiji su dva masovna ubistva. Jedan je masovno ubistvo školske dece, a drugi terorističko masovno ubistvo, pored čestih posebno maloletničkog nasilja, koja se dogadjaju u Srbiji.
ZAŠTO SE DOGADJA MALOLETNIČKO NASILNE Kako se destruktivno indoktrinišu naša deca i omladina? Većeras ću napisati komentar: (hvala na objavi).
Užasni masovni zločini učenika u školi, terorističko masovno ubijanje nevinih u Mladenovcu, i učestalo vršnjačko maloletničko nasilje, kriminal, opominju da je krajnje vreme da se iskoreni ta nakaradna indoktrinacija – destrrukcija u društvu. Prvenstveno pod uticaj zapadnog modela modernizma, današnjeg interneta, rijaliti programa, droge, ali i diskoteke za maloletničku omladinu koje imaju destruktivan karakter.
DISKOTEKE za odraslu omladinu, na primer od 18 do 35 godina, skoro da ne postoje uglavnom u manjim gradovima i mestima, da se momci za ženidbu i devojke za udaju upoznavaju, druče, da se žene i udaju, da stvaraju porodice promovišu porodične vrednosti Ubela kuga opasno vlada u srpskom narodu!
DISKOTEKE ZA MALOLETNIČKU OMLADINU od 12 do 17-18 godina svugde u svakom mestu ima. Kakav je rad i ambijent diskoteke? Uglavnom neprimereno (destruktivno): Rad diskoteka noćno vreme od 23,00 časova do 2-3-4 časova. Prostor uglavnom jako zamračen, a svetlosni efekti mnogo drečavi zaslepljuju da se ne vidi na dva metra (takva atmosfera pogodna mangupe destruktivnog ponašanja, korisnika droge koje navlače i mlade devojčice. Po podijumu za igranje razbacanje čaše od pića, ponegde mokri pod. Što je najgore nemaju nikakvu kontrolu za ponašanje, da čuvaju inventar, odgovornost? Ponegde ima pojedinac kao obezbedjenje koji kontroliše da nema tuče i drogiranja po WC-ima. Nije jasno, ponegde im se davaju elitni prostori, domovi Kulture? Da navedem dva primera destrukcije: Prvi primer: Na ot. bazenu gde sam pustao muziku i održavao postrojenja, u obilasku na travnjaku desetak maloletnika u grug puše drogu, kada su me videli zovu me po imenu… dodji brate da pušimo “lulu mira” ti si naš brat(!). Rekao sam im: kakva lula mira – bacite tu drogu da se ne trujete! Poznajem ih svi su oni stalni posetioci diskoteke za maloletnike. Drugi primer: Jedan maloletnik je bio užano problematičan (da ne obrazlažžem), poznajem mu roditelje, saradjivao u poslu sa ocem, sin je razbio porodicu, razveli se roditelji, njegov otac mi je pričao da je dizao pištolj na sina, stao je i napustio dom – otišao kod stare majke da živi (sada je preminuli “vrlo ugledni, imućna porodica. Isto je i njihov sin sa društvom posećivao maloletničku diskoteku. Zašto ministarstvo za obrazovanje, kulturu i porodične vrednosti ne kontroliše konkretne destrukcije da zauzme svoj stav, svoj program i uslove rada diskoteka za maloletnu omladinu, i daje odobrenje?
ZAMISLITE… a odrasla omladina nema diskote za druženje, zabavu, ženidbu-udaju (protiv bele kuge).
JA SAM NA TOM PLANU POKUŠAO DA POMOGNEM – da otvorim diskoteku za odraslu omladinu od 18 do 35 godina, Rad diskoteke bi bio svakog petka i subote od 19,00-20,00 časova do 23,00-24,00časova. Mene je poznavao ogroban broj omladinaca. Pustao sam im muziku sa razglasa na otv. bazenu, u sp. centru na pauze i zagrevanje igrača pred utakmice (održavao i postrijenja). Imao sam pismenu saglasnost od svih sportskih klubova i omladinske organizacije grada. dva puta sam pozivan od nadležnog centra za korišćenje prostorije koja je bila pogodna i neiskorištena. Isprobao sam i ozvučenje. Treći put kada su me pozvali glavni medju njima nije dao odobrenje, pod izgovorom navodno sakupljaće se drogiraši, kao nije prostorija za to(!). Čuva svoju funkciju, kao za njegovu vladavinu sve je bilo u redu bez problema(!). Da su mi dali dozvolu barem jednu godinu da radi diskoteka za odraslu omladinu (momci za ženidbu, devojke za udaju – besplatan ulaz) – možda bi se to proširilo-aktuelizovalo širom Srbije, da se pomogne u borbi protiv bele kuge – za porodične vrednosti.
KAO ŠTO SAM REKAO, rad diskoteke bi bio najdalje do ponoći 23-24,oo časova (da ima vreme omladina da se naspava do sutrašnjih poslovnih obaveza). Na kartama-ulaznicama pisalo bi: “Za devojke za udaju besplatan ulaz. Za momke za čenidbu minimalna cena ulaznica”. Taj slogan bi se reklamirao preko preko dve lokalne TV stanice. Da ponovim: Meni su se mnogi omladinci žalili da nemaju gde da izlaze, da upoznaju devojke, da se druže, kafići su neprikladni za zabavu i druženje, a glupo je da idu u diskoteke za maloletnike da se gaze i gurajusa njima. Ja ih razumen jer sam išao dosta po diskotekama, a i porodičan sam, imam više dece što će i njima koristiti.
AMBIJENT diskoteke: MUZIKA će biti adekvatna, isključivo za igranje-djuskanje 70% strane numere, 30% domaće numere. Prostor u velikoj meri osvetljen da se vidi ko je ko, da omladina sa strane uživa u pogledu na igrače i podijumu za igranje i obratno. SVETLOSNI EFEKTI minimalni da ne smetaju nikome. Da skratim obrazloženje.
Po diskotekama sam dosta bio u BGD. NAJBOLJA DISKOTEKA za primer, u ranije vreme, je bila diskoteka “BUS” na Tašmajdanu, za odraslu omladinu od 18 godina naviše. Mnogi koji pročitaju ovo potsetiće se. Muzika je bila izvrsna kombinovana, hitovi, čisto ritmička za igranje. Svetlosni efekti umereni. Čisti podijumi za igranje, Uvek odlična poseta (mnogo devojaka i momaka). Disciplina i kulturno ponašanje. Otvorena za ulaz bez propusnica. Nikada je neću zaboraviti. Da ne dužim dalje, hvala na razumevanju!
Ispravka: pogrešio sam naslov. Treba da glasi:
Neprihvatljiva tolerancija
Maloletničko, porodično i uopšte nasilje _ uzroci:
1. Momci ne služe obavezan vojni rok.
2. Noćni rad kafića.
3. Nema omladinskih radnih akcija koje su imale i zapdne zemlje (npr. Francuska i međunarodne).
3. Građansko (a seljačko?), umesto domaćinsko vaspitanje. … itd.