ЦИЉЕВИ

Живимо овог пролећа тешке и важне дане наше новије историје. Тешке (када то нису били?!), тачније сада посебно тешке, јер их је недавно зацрнио удар мајских злочина, а важне зато што су нас околности масовне ученичке погибије опоменуле да смо у приликама у којима немамо право да будемо пасивни и неми. Немамо право да окренемо главу на другу страну, макар то чинили с нешто мало стида. Као што се потом показало, не правимо се мртви, напротив. Србија реагује, покреће се, живи, и – проговара. То чини показујући извесну збуњеност, слуђеност и пометњу, љутњу и страх, али истовремено, с упадљивим напредовањем у освешћивању одлучности да каже неко ново и неопозиво „не“ стварности која јој обликује живот у знаку насиља, бесмисла и духовног и материјалног пропадања. Суочени с брутално јасним наступањем зла, са животом у којем се готово све хумане вредности и могуће важни циљеви битисања деградирају и до мизерије урушавају, грађани – до јуче ментално „укипљени“ – јавно просуђују, чине вредносне изборе, заузимају став. У колективном несвесном наслућује се споро али извесно артикулисање прелома и промена. Узаврела Србија најављује да ће „преузети одговорност“ за своју будућност, да ће тек објавити своје критичко просуђивање и његове закључке, и да њено деловање у фокусу неће имати само политичаре, њихова (не)дела и судбине. Проблем је несводив на појединца ма како моћан он био, али ни на једну издвојену појаву, ма колико она меру узимала читавој друштвеној заједници. Мука је комплекснија: нација је сатерана у систем који је меље и сатире, осуђена на непремостиво тешко сиромаштво, на безнађе и одумирање у вулгарној и насилничкој „култури“ скоцканој према мустри која нема додира с њеним идентитетом и духовним наслеђем. Догађа се ситуација у којој се лом и расцеп не могу тек тако „закрпити“ применом уходаних механизама друштвене контроле, отупљивања енергија и манипулативне игре сa заменом теза.
Узнемирена Србија и њена, од стране читавог света пажљиво посматрана престоница, већ неколико недеља, дане викенда проводе на улицама и трговима. Претходног викенда, последњег у мају, забележено је „бурних 48 сати на политичкој сцени Србије“, а у знаку процена: „власт нуди дијалог и изборе, опозиција каже: прво испуњење захтева“.
Митинг и контрамитинг, „Србија наде“ и „Србија против насиља“, а циљеви – од уопштених: „за демократију“ и „за мир и напредак смо увек“ – флоскула, па до комплексних захтева, или детаљних, према лику и персоналним цртама појединаца, обликованих.
Управо је нова грађанска одлучност, страст која се исказала у до јуче ћутљивој и привидно зомбираној јавности, предмет великог „лова“, усредсређеног опсервирања и анализе не само пословичних манипулатора друштвеном вољом, већ и свих оних чије су амбиције да капитализују свој добитак – умрежавањем у протест против системског лудила у поретку стварности. Догађа се наиме жив, кључајући тренутак феномена именованог као „борба за контролу отпора“, за владање наративом и идејама које мобилишу масу. Учествују и власт и опозиција, али и они који одбијају да се сврстају, јер нису, кажу, ни део опозиције, чак и ванпарламентарне, већ су „своји, независни, некорумпирани и слободни“.
Како ће се одвијати надгорњавање око „контроле и владања енергијом протеста народа“, видеће се у наредним недељама, али један важан, чак пресуђујући моменат у том смислу већ је јасан.
Премда још не у првом плану протестних окупљања, појављује се и дубински узнемирава ситуација несносног националног понижења, колективне овдашње трауме доживљаване поводом отимања Косова и Метохије. Међународном, тачније речено западном подршком покривено, некаквим тобож респектабилним правним актима, а заправо преварним радњама оправдавано, управо се догађа убрзавање злочиначког отимања територије српске државе, уз тешко физичко и ментално насиље над српским народом.
Оцењујући међународну ујдурму око овог легализовања правног и геополитичког насиља, Слободан Орловић, универзитетски професор, каже: “Општенародна збуњеност је први утисак који стварају француско-немачки споразум о нормализацији односа „Косова“ и Србије (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. фебруар ‚23) и његов охридски наставак (18. март ‚23). За ваљану правнополитичку оцену ових докумената, усмено прихваћених (сиц!), ваља се вратити неку деценију уназад, што је довољно да се потврди непреболно разочарање у западни део међународне заједнице и међународно право (ако уопште тако шта још постоји).“
Орловић је категоричан у тврдњи да „за француско-немачки споразум не сме бити наде нити га може спасити било шта – ни претња великих сила, нити проверени спаситељ у лицу Уставног суда, јер, у супротном, нема ни наде, ни спаса за Србију“.
Подсетимо, од давних времена, за Србе се у политичкој и духовној сфери све судбински разрешавало на питању Косова: уздизали су се и пропадали политичари, опстајале или се урушавале каријере, пулсирао и трајао духовни баланс, расположење и саморазумевање читавог народа.
Председник Србије и до скоро председник Српске напредне странке (СНС) Александар Вучић изјавио је недавно да се од Србије сада очекује да Косово и Метохију преда „на тацни“, и да каже да се помирила и да су је 1999. године бомбардовали са правом. Разуме се да се то неће и не може догодити, наговештава председник.
Данас, усред агресије која прети да буде не само спорадично, већ и потпуно оружана, кажу нам из ЕУ и Вашингтона: Све је то на свом месту и како треба да буде. Премијер тзв. републике Косово, Аљбин Курти, иступајући у име своје државолике творевине, као да подразумева да је баш он, срећковић, тај који раширених руку дочекује ону поменуту „тацну“, па проговара невероватним језиком. Описујући наиме за Србе потпуно страдалну ситуацију на Северу КиМ, Курти каже: „Имамо подршку међународну и посао иде добро“.
Да, рече баш тако: посао добро иде!
Дан уочи напада на Србе на северу Косова, када су јаке снаге Кфора, користећи сузавац и шок-бомбе, разбиле мирни скуп грађана окупљених испред општине Звечан, циљ удруженог запада на челу с НАТО-ом, прозрео је и злослутно појаснио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров: „Велика експлозија се спрема у центру Европе. Управо на месту где је 1999. године НАТО извршио агресију на Југославију кршећи сваки замисливи принцип хелсиншког Завршног акта и докумената ОЕБС“.
Уочи закључења овог броја наше новине, „немири на КиМ су доведени до критичне тачке“ (Марија Захарова), а циљеви супротстављених снага су јасни. Куртијев циљ, неувијено подржан од НАТО снага, односно западних ментора, је да „посао“ отимања државне територије и злостављања Срба још боље крене (уколико је то могуће). Традиционално се потписујући на објективу камере, а на старту Ролан Гароса, циљеве апсолутне већине Срба јасно је именовао Новак Ђоковић: „Косово је срце Србије – стоп насиљу.“ Демонстранти у Београду почетком ове недеље као један од важних стратешких циљева навели су: „Прогласити окупацију Косова и Метохије.“
Којим редом и како ће циљеви бити остваривани није лако погодити, а изненађења су вероватна, колико и могућа.

10 коментара

  1. direktive kao dijalog za normalizaciju

    Kao i uvek, odličan poučan članak Lj. Bogdanović. Nadovezaću se ukratko na temu.

    Predsednik Alleksandar Vučić u poslednje vreme, kao i juče, stalno naglašava da Srbija sama vodi svoju politiku, da on nikada – apsolutno nikada neće priznati nezavisno Kosovo, da niko ne komanduje Srbiji šta da radi. To nije tako u praksi, na terenu. NA PRIMER:

    Prvo, juče je Vučić bio na samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji (prihvatio je Evropsku političku zajednicu kao da je SRB član, kao što je prihvatio i francusko-nemački predlog-ultimatum kao agendu za dijalog i implementaciju).
    Postavlja se pitanje da li je Evropska politička zajednica formulisala i nametnula francusko-nemački predlog-ultimatum (prihvaćen od EU) – da Srbija preda Kosovo (koncept od 11. tačaka), prećutno prihvati učlanjenje u UN, kao i Ohridski sporazum za agendu puta za implementaciju legalizacije nezavisnosti Kosova u UN. ZAŠTO EVROPSKA UNIJA NAMEĆE POLITIČKO REŠENJE STATUSA KOSOVA ako je Srbija nezavisna i sama vodi svoju politiku bez spoljnog uticaja, kako kaže Vučić?

    DA SE POTSETIMO: Evropska unija je prošle godine formirala “Evropsku političku zajednicu-EPZ” na principima: Članovi EPZ (sve države iz okvira EU) donose “političke odluke”dvotrećinskom većinom. Novoprimljene države-članice sa naglašavanjem Srbije – ne mogu da učestvuju-utiču na promenu ODLUKE EPZ. Ja sam tada nakon toga pisao članke i komentare da će EPZ na taj način nametnuti status nezavisnog Kosova i članstvo u UN – da zaštiti Vučića od kritike za Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve statusne državne atribute sa granicom na Jarinje, Brnjak…! Što znači da Srbija ne bi trbala da prihvati članstvo u Evropsku političku zajednicu. “Vučić ne priznaje Kosovo” ali “Briselski sporazum predaje Kosovo”! Autor-formulator koncepta “Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom” je predsednik Vučić kako je nedavni izjavila premijerka Ana Brnabić koja je u superlativu hvalila ZSO (vidimo danas kako žive kosovski Srbi ogradjeni žicom i okruženi do zuba naoružane kosovske policije!?

    KAO ŠTO VIDIMO, Evropska politička zajednica je nametnula francusko-nemački predlog-ultimatum i Ohridski sporazum – što se vidi i popularizacijom EPZ na SAMITU u Moldaviji (nastavak samita i u drugim državama verovatno u okruženju Rusije zbog geopolitičkih unteresa) na kom je ramnopravno učestvovao i naš predsednik Vučić. Moguć nastavak, hvala na razumevanju.

  2. Inspirativan i dobar tekst. Ono što meni ostaje kao utisak svih dešavanja u poslednje vreme (ukupno i pojedinačno) jeste mogućnost instruktaže, koja može biti najrazličitija. Ta dešavanja bi teško pala i daleko organizovanijem društvu nego što je naše, pa otuda ne bi trebalo smetnuti je s uma (u smislu promptnog reagovanja). Ali u reagovanju, posebno istražnom, nema prećutnog “aboliranja” mogućih instruktora.

    • Izvinite meni je deo ovog teksta ispisan ” romanticarski”,. Србија реагује, покреће се, живи, и – проговара”, da kada bi bili toliko naivni pa obnevideli. Protesti su organizovani. Od Briselskog sporazuma do danas nije bilo ovakvih protesta protiv okupacije Kosova? Kako to tumaciti. Da ne idem dalje jer ne bi bilo fer prema autoru, mada licno mislim da je kritika pozeljan instrument dijaloga.

      • @Liv, u hibridnom ratu je veoma važno da se stanje maksimalno zatalasa, toliko da mnogima nije ni jasno šta se dešava šta je pozadina. A onda radi “iskra”. Bitno je da se naš vrh “opredeli”, odakle to dolazi.

        • Juce Marinka spomenu raspust, mesto slicno izjavi Cuta. Vec vidjena taktika kod protesta jedan od milion…kako vec bese. Pitanje je ko je ove iste odredio za organizatore? Otuda moja primedba o ” probudjenom narodu”. Da istina je da je empatija naroda iskoristena. Poz.

  3. Јелена

    Паметни људи каквих има и у Влади, схватају, ваљда, да никакво “но, но” Куртију од стране америчке администрације не значи ништа. И то је само кратко прављење магле на праволинијском путу који води независној држави Косово, у очекивању да наивни и захвални Срби начине тај корак сами – да предају КиМ “на тацни”. Та западњачка варка не сме да нас завара; доста су досад извукли од нас тим финтама, ово је крајње време:

    – Да објавимо окупацију Космета;
    – Затражимо враћање проблема наше јужне покрајине у оквире УН;
    – Суспендујемо Бриселски споразум и све даље разговоре са Приштином;
    – Наставимо УПОРНО да тражимо све оно што нам по Резолуцији 1244 припада!
    – Да се обратимо за помоћ јединој пријатељској земљи, тј. нашој словенској браћи.

    Иначе, нема нам опстанка! Не само на КиМ.
    Најважније је да коначно престане заваравање на највишем нивоу, грљење и тапшање по леђима наших историјски доказаних, вечитих непријатеља. Јер, ОНИ су нам НЕПРИЈАТЕЉИ, увек били и остали, и то се никад неће променити. Јер, газда – Америка – има материјалних и геостратешких интереса да се, попут крпеља, држи ту где се закрпељисала, и да плен не испушта, попут пса који зубима чврсто држи своју коску – знамо који свој давно пројектовани циљ.
    Посебно – зато што Украјина није признала Косово – Зеленском, из чисте захвалности за то, не учинити никакав уступак који би Србију скупо коштао.
    У недоумицама, увек се враћати Уставу Републике Србије, док и он није промењен…

  4. direktive kao dijalog za normalizaciju

    Da zaokružim komentar u kratkim crtama o Evropskoj političkoj zajednici-EPZ koja poziva u članstvo i druge države van EU, sa naglašavanjem na Srbiju (po utvrdjenim principima – nove članice ne mogu imati uticaj na promenu “odluka” EPZ) . Pretpostavljam da je EPZ inicirala francusko-nemački predlog-ultimatum i Ohridski sporazum za rešenje Kosova (da zaštite Vučića od kritike za Briselski sporazum kojim se otima (predaje) KiM? Kao… eto, Zapad i Amerika nam otimaju Kosovo a ne Briselski sporazum. I “Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom” je delo-koncept predsednika Vučića – to je u superlativu izjavila prmijerka Ana Brnabić pre dva meseca (vidimo danas na Kosovu kako su Stbi srećni zbog ZSO – ugurani u geto bodljikavom žicom.
    Prvi SAMIT EPZ održan je pre neki dan u Moldaviji na kom je prisustvovao i naš predsednik Vučić. Nije poznato da li je i kada Srbija pristupila u članstvo EPZ da bi naš državni pretstavnik prisustvovao Samitu u Moldaviji (agenda EPZ je, očigledno, da širi politički uticaj na jugoistočne države prema ruskim granicama da se prihvati zapadna i atlantistička geo-politika zaokruživanja Rusije (Nato bazama). Evropska politička zajednica će verovatno da poveća-nametne oštar pritisak na Srbiju da uvede sankcije Ruskoj federaciji. Češće se naglašeno čuje od EU zvaničnika, i od nekih domaćih političara – da Srbija mora da prihvati Ohridski sporazum – normalizaciju odnosa (SRB i KS)? Napada se i srpska patriotska opozicija da se protivi “normalizaciji odnosa” sa Kosovom. Kakva je to “normalizacija” da se otme srpska teritorija KiM???

    DRUGI PROBLEM koji je naneo ogroman bol Srbiji su dva masovna ubistva. Jedan je masovno ubistvo školske dece, a drugi terorističko masovno ubistvo, pored čestih posebno maloletničkog nasilja, koja se dogadjaju u Srbiji.

    ZAŠTO SE DOGADJA MALOLETNIČKO NASILNE Kako se destruktivno indoktrinišu naša deca i omladina? Većeras ću napisati komentar: (hvala na objavi).

  5. direktive kao dijalog za normalizaciju

    Užasni masovni zločini učenika u školi, terorističko masovno ubijanje nevinih u Mladenovcu, i učestalo vršnjačko maloletničko nasilje, kriminal, opominju da je krajnje vreme da se iskoreni ta nakaradna indoktrinacija – destrrukcija u društvu. Prvenstveno pod uticaj zapadnog modela modernizma, današnjeg interneta, rijaliti programa, droge, ali i diskoteke za maloletničku omladinu koje imaju destruktivan karakter.

    DISKOTEKE za odraslu omladinu, na primer od 18 do 35 godina, skoro da ne postoje uglavnom u manjim gradovima i mestima, da se momci za ženidbu i devojke za udaju upoznavaju, druče, da se žene i udaju, da stvaraju porodice promovišu porodične vrednosti Ubela kuga opasno vlada u srpskom narodu!

    DISKOTEKE ZA MALOLETNIČKU OMLADINU od 12 do 17-18 godina svugde u svakom mestu ima. Kakav je rad i ambijent diskoteke? Uglavnom neprimereno (destruktivno): Rad diskoteka noćno vreme od 23,00 časova do 2-3-4 časova. Prostor uglavnom jako zamračen, a svetlosni efekti mnogo drečavi zaslepljuju da se ne vidi na dva metra (takva atmosfera pogodna mangupe destruktivnog ponašanja, korisnika droge koje navlače i mlade devojčice. Po podijumu za igranje razbacanje čaše od pića, ponegde mokri pod. Što je najgore nemaju nikakvu kontrolu za ponašanje, da čuvaju inventar, odgovornost? Ponegde ima pojedinac kao obezbedjenje koji kontroliše da nema tuče i drogiranja po WC-ima. Nije jasno, ponegde im se davaju elitni prostori, domovi Kulture? Da navedem dva primera destrukcije: Prvi primer: Na ot. bazenu gde sam pustao muziku i održavao postrojenja, u obilasku na travnjaku desetak maloletnika u grug puše drogu, kada su me videli zovu me po imenu… dodji brate da pušimo “lulu mira” ti si naš brat(!). Rekao sam im: kakva lula mira – bacite tu drogu da se ne trujete! Poznajem ih svi su oni stalni posetioci diskoteke za maloletnike. Drugi primer: Jedan maloletnik je bio užano problematičan (da ne obrazlažžem), poznajem mu roditelje, saradjivao u poslu sa ocem, sin je razbio porodicu, razveli se roditelji, njegov otac mi je pričao da je dizao pištolj na sina, stao je i napustio dom – otišao kod stare majke da živi (sada je preminuli “vrlo ugledni, imućna porodica. Isto je i njihov sin sa društvom posećivao maloletničku diskoteku. Zašto ministarstvo za obrazovanje, kulturu i porodične vrednosti ne kontroliše konkretne destrukcije da zauzme svoj stav, svoj program i uslove rada diskoteka za maloletnu omladinu, i daje odobrenje?
    ZAMISLITE… a odrasla omladina nema diskote za druženje, zabavu, ženidbu-udaju (protiv bele kuge).

    JA SAM NA TOM PLANU POKUŠAO DA POMOGNEM – da otvorim diskoteku za odraslu omladinu od 18 do 35 godina, Rad diskoteke bi bio svakog petka i subote od 19,00-20,00 časova do 23,00-24,00časova. Mene je poznavao ogroban broj omladinaca. Pustao sam im muziku sa razglasa na otv. bazenu, u sp. centru na pauze i zagrevanje igrača pred utakmice (održavao i postrijenja). Imao sam pismenu saglasnost od svih sportskih klubova i omladinske organizacije grada. dva puta sam pozivan od nadležnog centra za korišćenje prostorije koja je bila pogodna i neiskorištena. Isprobao sam i ozvučenje. Treći put kada su me pozvali glavni medju njima nije dao odobrenje, pod izgovorom navodno sakupljaće se drogiraši, kao nije prostorija za to(!). Čuva svoju funkciju, kao za njegovu vladavinu sve je bilo u redu bez problema(!). Da su mi dali dozvolu barem jednu godinu da radi diskoteka za odraslu omladinu (momci za ženidbu, devojke za udaju – besplatan ulaz) – možda bi se to proširilo-aktuelizovalo širom Srbije, da se pomogne u borbi protiv bele kuge – za porodične vrednosti.

    KAO ŠTO SAM REKAO, rad diskoteke bi bio najdalje do ponoći 23-24,oo časova (da ima vreme omladina da se naspava do sutrašnjih poslovnih obaveza). Na kartama-ulaznicama pisalo bi: “Za devojke za udaju besplatan ulaz. Za momke za čenidbu minimalna cena ulaznica”. Taj slogan bi se reklamirao preko preko dve lokalne TV stanice. Da ponovim: Meni su se mnogi omladinci žalili da nemaju gde da izlaze, da upoznaju devojke, da se druže, kafići su neprikladni za zabavu i druženje, a glupo je da idu u diskoteke za maloletnike da se gaze i gurajusa njima. Ja ih razumen jer sam išao dosta po diskotekama, a i porodičan sam, imam više dece što će i njima koristiti.
    AMBIJENT diskoteke: MUZIKA će biti adekvatna, isključivo za igranje-djuskanje 70% strane numere, 30% domaće numere. Prostor u velikoj meri osvetljen da se vidi ko je ko, da omladina sa strane uživa u pogledu na igrače i podijumu za igranje i obratno. SVETLOSNI EFEKTI minimalni da ne smetaju nikome. Da skratim obrazloženje.
    Po diskotekama sam dosta bio u BGD. NAJBOLJA DISKOTEKA za primer, u ranije vreme, je bila diskoteka “BUS” na Tašmajdanu, za odraslu omladinu od 18 godina naviše. Mnogi koji pročitaju ovo potsetiće se. Muzika je bila izvrsna kombinovana, hitovi, čisto ritmička za igranje. Svetlosni efekti umereni. Čisti podijumi za igranje, Uvek odlična poseta (mnogo devojaka i momaka). Disciplina i kulturno ponašanje. Otvorena za ulaz bez propusnica. Nikada je neću zaboraviti. Da ne dužim dalje, hvala na razumevanju!

  6. Малолетничко, породично и уопште насиље _ узроци:
    1. Момци не служе обавезан војни рок.
    2. Ноћни рад кафића.
    3. Нема омладинских радних акција које су имале и запдне земље (нпр. Француска и међународне).
    3. Грађанско (а сељачко?), уместо домаћинско васпитање. … итд.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *