Блинкенов кинески рестарт

Док је политика Беле куће више каубојска, те у њој изостаје равноправно третирање једне старе цивилизације, Пекинг конфучијански сугерише да је време да САД домете других земаља разумеју као прилику, а не претњу

Недавни боравак америчког државног секретара Ентонија Блинкена у Пекингу у светској јавности доживљен је као нека врста рестарта или чак заокрета кинеско-америчких односа с најниже тачке на коју су ти односи доспели након све ратоборнијег америчког звецкања оружјем и озбиљних инцидената у Тајванском мореузу (чиме САД доводе у питање не само постојање једне Кине већ мир у читавом свету), те ранијег обарања фамозног балона изнад територије Сједињених Држава.
Иако смо током посете чули званична саопштења о неопходности одржавања дијалога, јасно је да односи САД и Кине неће бити мед и млеко, нарочито како се ближе избори у Америци.
У светској јавности било је присутно уверење да међу двема суперсилама није било контаката протеклих месеци, али није тако. Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан разговарао је с највишим кинеским дипломатом Ванг Јијем почетком маја у Бечу, а Данијел Критенбринк, највиши амерички дипломата за азијско-пацифички регион, раније је путовао у Кину.
Две земље су имале контакте и током дводневног састанка министара АПЕК-а. Кинески министар трговине Ванг Вентао састао се тада са америчком трговинском представницом Кетрин Таи, док су се министри одбране Кине и САД руковали на маргинама Шангри-ла самита.

КОМПАНИЈЕ НАСУПРОТ АДМИНИСТРАЦИЈИ Односи две земље додатно су нарушени сада већ једногодишњим покушајима америчке администрације да своје компаније, али и компаније савезника, нарочито оне из Европске уније, примора да смање присуство на кинеском тржишту или га напусте.
Неопходност напуштања профитабилних послова у Кини представљена је као прворазредно безбедносно питање. Тиме је администрација Џозефа Бајдена отишла барем три корака даље од раније критиковане политике царинског обуздавања коју је Доналд Трамп спроводио према Пекингу.
Таква новоблоковска политика одвајања Беле куће од Пекинга, коју треба разликовати од политике мултиполарности, довела је до низа реакција, најпре америчких компанија које послују у Кини. Оне су крајем маја и почетком јуна неуобичајено гласно саопштиле да нису вољне да напуштају профитабилно кинеско тржиште, о чему је „Печат“ писао.
Подсећања ради, вреди поменути да су се у том смислу огласили оснивачи, власници и водећи менаџери најзначајнијих америчких корпорација, попут „Тесле“, „Мајкрософта“ и „Џеј-Пи Моргана“, али и европских као што су „Мерцедес“, БАСФ или „Бе-Ем-Ве“.
Илона Маска је примио кинески премијер Ћин Ганг, а Била Гејтса сам Си Ђинпинг, што је сасвим извесно убрзало раније одлагану посету Блинкена Пекингу.

УПОЗОРЕЊЕ КИСИНЏЕРА Али одговор америчких и европских корпорација није био усамљени глас Запада који се успротивио заоштравању односа с Кином.
У недавним интервјуима часописима „Економист“ и „Волстрит џорнал“, поводом свог 100. рођендана, Хенри Кисинџер је рекао да је узнемирен због све интензивније конкуренције Кине и Америке за технолошко и економско преимућство.
Упозорио је да се свет налази у „ситуацији као уочи Првог светског рата у којој ниједна страна нема много простора за политичке уступке и у којој сваки поремећај равнотеже може довести до катастрофалних последица“.
Кисинџер је упозорио на погрешно тумачење кинеских амбиција, а није ни први пут да је указао на репризу грешака Великог рата. Још 19. децембра прошле године, у свом чланку објављеном у часопису „Спектејтор“, повукао је паралелу с непостојањем воље да се 1916. оконча Први светски рат и такође одсуством воље (на Западу) да се, узимајући у обзир сличне околности погибије и разарања, оконча конфликт у Украјини.
Али Кисинџерова оцена кинеске спољне политике, дата у интервјуу „Спектејтору“ који је пратио његов чланак, представља кључ за разумевање кинеске политике, у потпуном сагласју с погледом на Кину који је гајио Жак Жерне, један од најзначајнијих синолога.
Укратко, Кисинџер сматра да се руска спољна политика формирала током стотина година у условима физичке угрожености народа и земље и да је физичка снага, након што је Русија постала снажна, постала одлика руске спољне политике. Европски приступ, по Кисинџеру, креирале су релативно мале земље које су водиле рачуна о утицају држава у окружењу на њих и стога су захтевале стална прилагођавања односа снага. С треће стране, историја Кине је историја земље која доминира у свом региону по величини. Ово је створило стил спољне политике у којој Кинези траже свој утицај кроз обим својих достигнућа, величанственост свог понашања, ојачани тамо где је потребно војном силом, али њима не доминира.
„Дакле, за дугорочну политику с Кином потребна су два елемента: један је довољна снага, тако да се кинеска моћ упореди где год се појави на доминантан начин. Али у исто време, концепт у коме се Кина може третирати као равноправна и као учесник у систему“, сматра Кисинџер.
Кисинџер политику Кине разуме као конфучијанску, а не агресивну комунистичку. Такво нијансирано разумевање политике Пекинга и третирање старе цивилизације као равноправне је недостајућа компонента политике Беле куће која је на јавној сцени више каубојска.

РЕАЛИЗАМ УМЕСТО ИДЕОЛОГИЈЕ Извесно је да САД сада посежу за идеолошким кључевима у својој глобалној трци с Кином. У ту сврху Вашингтон је спреман да ангажује све званичне (самити Група седам и самит САД, Аустралије, Јапана и Индије) и незваничне механизме утицаја како би положај Пекинга био компликован и отежан.
У Пекингу су с много опреза дочекали изјаве о „одмрзавању“ односа и могућности да природа америчке политике према Кини буде радикално промењена на дужи рок. Кинески „Глобал тајмс“ је тим поводом објавио да америчке лидере и креаторе тамошње политике прогања самообмана која меша америчку себичност с глобалним интересима, што је, како је лист приметио, у оштрој супротности с Кисинџеровим предлогом о односима Кине и САД.
„Истицање реализма уместо идеологије и истицање еквилибријума су две најзначајније карактеристике Кисинџеровог дипломатског приступа, које су произашле из његовог животног искуства у Другом светском рату, најразорнијег и најнасилнијег периода у историји човечанства, и његовог схватања из периода да људи увек плаћају много више од онога што икада добију ратовима“, рекао је за „Глобал тајмс“ научни сарадник Кинеске академије друштвених наука Лу Сјанг.
Међутим, Лу је приметио и да бивши амерички председник Доналд Трамп и актуелни лидер САД Џо Бајден, ратник Хладног рата, то тешко могу да схвате, а Бела кућа је показала тенденцију да злоупотребљава концепт националне безбедности када је у питању пословно такмичење с Кином.
Лу је навео случај „Хуавеја“ и „Тик-тока“, који се суочавају с ограничењима или чак са сузбијањем у САД, рекавши да неке америчке компаније користе своје гласове у Конгресу да нападају кинеске конкуренте у име националне безбедности.
Кинески аналитичари су опрезни, па чак и песимистични у погледу тога да ли ће Бајденова администрација окренути свој претерани антагонизам према Кини или њен агресивни приступ Кини, упркос знацима све чешћих званичних интеракција.

ПОСЕТА НОВОГ КИНЕСКОГ АМБАСАДОРА КЉУЧНА ПОРУКА Током посете Кини Ентони Блинкен се састао с комплетним кинеским државним врхом: председником Си Ђинпингом, високим дипломатом Ванг Јијем и министром спољних послова Ћин Гангом. Састанци су описани као искрени и конструктивни, али ће њихов успех зависити од даљег понашања Бајденове администрације.
Кина у односима са САД негује активан приступ. Кинеска штампа навела је да је кинеско руководство поделило свеобухватну мапу пута за даље јачање односа између две земље која је окарактерисана као холистичка.
Кина је позвала САД да се не мешају у њене унутрашње послове и да поштују њене суштинске интересе и принципе, који би били од кључног значаја за међусобну сарадњу, координацију и сарадњу у различитим областима, укључујући економију, инвестиције, међуљудску размену и, на крају, али не и најмање важно, здравство и образовање.
Дословно је тако наведено у извештајима кинеских медија.
Си Ђинпинг рекао је Блинкену да САД треба да усвоје рационалан и прагматичан став, како би била избегнута конкуренција великих земаља и да треба да се поштују легитимна права и интереси Кине у мирном суживоту, јер се цео свет радује стабилном развоју односа између две највеће светске економије.
Убедљиво је пренето, баш тако извештавају кинески медији, да би САД требало да престану да пропагирају наратив „кинеске претње“, да поштују суверенитет Кине над острвом Тајван, да би речи требало да се поклапају с делима и укину једностране санкције Кини.
Враћање нарушених билатералних односа у смеру сарадње, а не конкуренције, повољно је за народе обеју земаља и за остатак света, сматрају у Пекингу.
Сагласно својој традицији, Кина је, иако је очигледно да гаји извесну резерву, одмах упутила више сигнала да је отворена за побољшање односа. Није само посреди мапа пута коју је кинески државни врх спремно представио већ и снажан сигнал упућен слањем новог амбасадора Сје Фенга у Вашингтон, иначе познатог стручњака за америчка питања.
Фенг се одмах по ступању на дужност састао с Кисинџером, честитајући му стоти рођендан. Снажнија порука Пекинга Вашингтону ове године није упућена.