Чији је краљ?

Да ли ће краљ Чарлс, један од главних свештеника проглашене Четврте индустријске револуције, са својим новим ингеренцијама подржати агенде светске владе у сенци или ће у новом краљу проговорити мудрост акумулирана током владавине шездесетак монарха?

Неко је приметио да је крунисање краља Чарлса Tрећег заказано тачно шест месеци, шест недеља и шест дана после сахране његове мајке, краљице Елизабете Друге. Занимљива математика која асоцира на ђавољи знак – три шестице и читав други низ разноразних теорија од тога да су Виндзори Немци (јесу Гота–Кокбург порекла) до тога да су гуштери. Но да се за ову прилику концентришемо на озбиљнија питања и теме.

РЕВОЛУЦИЈА У ЕНГЛЕСКОМ СТИЛУ Чарлс Трећи је најстарији син покојне Елизабете Друге и сада има већ 74 године. Нешто је млађи од америчког председника Бајдена, који се управо кандидовао за још један мандат, те се на основу тог критеријума може закључити да је у напону физичке снаге и зениту интелектуалне форме. Чарлс је 62. краљ ако се рачунају саксонски краљеви Енглеске, од којих је први био Егберт још у 9. веку (владао 827–839). Први нормански (Француз) је био, наравно, Вилијам Освајач, који је 1066. освојио Енглеску и изградио Лондонску тврђаву не би ли се бранио од домаћих. Потом је дошла династија Плантагенета (Хенри Други, 1154) а први владар Енглеске и Велса је био Едвард Први (1272–1307). Онда су дошле куће Ланкастер па Јорк па Тјудори. Први краљ Енглеске, Велса и Северне Ирске био је Хенри Осми у првој половини 16. века. Први британски монарх је био Џејмс Први (шести по шкотском тумачењу, 1603–1625), уједно први у историји који је владао истовремено и Енглеском и Шкотском. Комонвелт је настао 1649. године а његов први намесник је био Оливер Кромвел. Онда је у 18. веку дошла немачка династија Хановера, па Сакс-Кобург и Гота, који су 1917. променили име у Виндзор.
Чарлс Први је осуђен на смрт због издаје и погубљен 1649. године. Власт је тада преузео Кромвел, кога је наследио син монарха Чарлс Други. Била је то револуција у енглеском стилу – краља су погубили тиме доказавши да није богом дан, али су монархију сачували. Тако стижемо и до Чарлса Трећег (Чарлс Филип Артур Џорџ Виндзор), рођеног 1948. године у Бакингемској палати у Лондону.

ЧАРЛС ОД ЖАБЕ С ДРВЕТА Наследник британске круне има брата и две сестре. Студирао је на Кембриџу, у Тринити колеџу који је основао још Хенри Осми. Почео је да студира антропологију и археологију а онда прешао на историју. Док је био на универзитету, свирао је клавир, трубу и чело.
Постао је војни падобранац у чину пуковника. Племе Масаи у Танзанији му је доделило титулу „чувара крава“ за коју се каже да је врло угледна. Пацифичко острво и држава Вануату су му уделили титулу Великог поглавице. Нова врста жабе је названа по њему – Hyloscirtus princecherlesi или Величанствени принц Чарлс од жабе с дрвета. Активно се бави заштитом човекове средине и ратарством (власник је земље). Новембра 1970. године је купио спортска кола „астон мартин ДБ6 марк 2 воланте“ која још вози и која је дао да се прераде како би трошила Е85 био-етанол који се добија од нуспроизвода од вина и сира. Нови краљ често сади дрвеће и са сваким посађеним дрветом се рукује – с граном, то јест. Тренутно је глава неких осамсто добротворних друштава.
Камила је Чарлсова друга супруга. Прва је, наравно, била Дајана Спенсер, мајка Вилијама и Харија, која је по разводу настрадала у саобраћајној несрећи. Прича се да су Чарлс и Камила били љубавници још у време Дајане а коначно су озваничили своју везу браком 2011. године. Краљица Елизабета је оставила у аманет да када Чарлс постане краљ, Камила буде призната као „супружница краља“ (queen consort). Из за сада још нејасних разлога, Камила је на церемонији крунисана као „краљица“. „Супружница краља“ је радно место а „краљица“ је титула. Коментатори лојални монархији уверавају да је то све исто, историчари лојални монархији се не слажу. Да је исто, мисле промућурни сељаци, радници и народне масе, остало би како је Елизабета заповедила.

ЗЛАТНА КОЧИЈА У СУМОРНО ЈУТРО Свечаност крунисања је одржана у суботу, 6. маја, у Вестминстерској катедрали. Златне кочије су кренуле од Бакингемске палате и прешле тих неколико километара кроз шпалир раздрагане масе која је махала британским заставицама. Свих хиљаду и петсто хотела у Лондону је било попуњено а вероватно и многи други у околини престонице. Људи из читаве земље и света су похрлили да виде спектакл. Локалне медијске куће овакве прилике третирају као могућност да се поправи гледаност. Присутне вероватно није много занимала ни историја ни будућност монархије. Протестне пароле, „није мој краљ“ (not my king) су заплењене и полиција је најавила да неће дозволити протесте. Парадоксално, наравно. Имати право да протестујеш осим током манифестације феномена против ког протестујеш. Но зато су неки протестовали у Ливерпулу и Манчестеру, на пример. Треба, међутим, рећи и да су на фудбалском стадиону у Манчестеру певали химну „God save the king“. Олд Трафорд је други највећи стадион у земљи (75 хиљада), после лондонског Вемблија.
Златне кочије су стигле до Вестминстерке катедрале, где је будућег краља и краљицу дочекао бискуп Енглеске англиканске цркве Џастин Велби. У катедрали специјалне званице у најсвечанијим одорама, сјај и богатство које се за овакве прилике и прибавља. Хор и оркестар изводе Хендлов комад „Свештеник Задок“, који је немачки композитор, следећи библијске мотиве, написао 1727. за церемонију крунисања Џорџа Другог: „Свештеник Задок и пророк Натан, посветили су краља Соломона и сав је народ радостан, радостан, нека бог чува краља, нека нам дуго поживи…“
Бискуп Велби је посветио краља Чарлса Трећег, који је затим са тек крунисаном краљицом Камилом сео у златне кочије и одвезао се назад до Бакингемске палате, где су се појавили на чувеном балкону у кругу породице. Махали су раздраганим грађанима и туристима. Небо је тог дана у Лондону било сиво и спорадично је падала киша. Енглески декорум.

БАЛКОН – ПРЕВИШЕ БЕО Телевизијски програми су били достојанствени и умерени, како већ приличи. Коментатори су располагали толиком количином неважних и тривијалних информацијама да су могли да испуне годину дана преноса. На огромно незадовољство овог дописника нису нас обавестили колики је пречник задњих точкова на златним кочијама. Све друго су рекли…
Клавир је свирао кинески виртуоз Ланг Ланг, Ромеа и Јулију из Шекспировог комада су играли црни глумац (Ромео) и кинеска глумица (Јулија). Певали су амерички и британски певачи. Било их је буцмастих, мршавих, високих и ниских, у различитим бојама и нијансама. Па Чарлс Трећи је краљ у 14 земаља света (нпр. Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Јамајка…) и треба сву ту разноврсност представити. Но у свој тој различитости и инклузивности се може отићи и мало предалеко, тако да је позната црна глумица Аџоа Андо у емисији уживо приметила да је краљевски балкон у Бакингемској палати (породица) превише „бео“. Занимљива констатација (жалопојка?) која није остала непримећена на друштвеним мрежама – па рекла је то на енглеском, на језику предака тих истих људи који су сви били одавде, значи беле пути под сивим, облачним небом. Ако је судити по овако свеобухватном програму, контуре политичке глобалистичке агенде су већ овде јасно назначене. Можда је бискуп Енглеске англиканске цркве крунисао Чарлса, али краљ себе види као краља свих религија и свих народа који красе некадашњу империју.
Додајмо још да је цена церемоније процењена на 250 милиона фунти и да је то платио народ ове земље, порески обвезници. Краљ прима апанажу, а не плаћа порез. Неки кажу да је то добра привредна инвестиција. Други кажу да краљ није савршен. Пореде са холивудским глумцима, ваљда. Више би волели Бред Пита за краља, Мадону за краљицу… ко ће га знати. Ројалисти кажу да краљ није човек, то је институција вредна поштовања јер је гарант опстанка нације. Но то ћемо видети. Треба још истаћи, трачева ради, да је старији син Вилијам с породицом био на церемонији и на балкону. Млађи син, несташни Хари је присуствовао церемонији сам, без жене и деце. Седео је у неком трећем реду јер није више „радни“ члан породице. Није ту више запослен. Меган је остала у Калифорнији да слави детету рођендан. Није добродошла. Она каже да је то због тога што је црна (није), они кажу да је (прича се) тајно снимала аудио и видео записе породице да би то продавала холивудским продуцентима. Ах, тај шоу бизнис!

ЈЕДИНИ БЕЛИ БИЛИ СУ – НА БАЛКОНУ Но важнији од церемоније, шљокица, обичаја и медијске помпе јесте сигурно политички смисао одласка Елизабете и доласка Чарлса. Елизабета је била на престолу 70 година и самим тим је испунила своју улогу, доносила је стабилност друштву на много нивоа. Није се мешала у политику или бар нас нико није још обавестио да јесте. Успела је, она сама и људи око ње, да сачува слику о себи као достојанственој мајци и баки која је могла да буде омиљена широм Британије и света. Међутим, то је сада прошлост. Чарлс је провео читав свој живот чекајући на престо. Сада га се домогао, па је самим тим у жижу јавности доспело и његово политичко ангажовање.
Док је био принц, Чарлс је друговао са данас осведоченим педофилом и насилником сада покојним ТВ водитељем Џимијем Савилом. Брат Ендру је био повезан са такође покојним америчким трговцем белим робљем и ко зна све чим још – Џефријем Епстајном. Чарлс се већ дуго година јавно залаже за зелену агенду, Четврту индустријску револуција Клауса Шваба с којим је одличан пријатељ, а и сарадник. О томе шта нам свима Светска трговинска организација са Швабом на челу спрема (голи, боси, гладни и срећни) то пратимо из дана у дан. Но сада се поставља питање да ли ће и како краљ Чарлс са својим новим ингеренцијама подржати агенде светске владе у сенци.
Британија је уставна монархија, што практично треба да значи да је краљ само први међу државним службеницима и да суверенитет почива на народној вољи. Шкотски коментатор, археолог Нил Оливер каже да ни Парламент не може да буде суверен исто као што не може да додирне лице Божје! Народ је једини суверени идентитет. У сваком случају, лепо звучи у земљи у којој су класни шавови свуда видљиви и опипљиви.
Телевизијски пренос церемоније крунисања Чарлса Трећег и читав догађај имали су, наравно, јак симболички значај и слике ће остати урезане у сећање многима који су то пратили. Они који нису пратили примиће вибрације из друге руке. Контуре расне, полне и енергетске политичке агенде су јасно исцртане. Церемонија није била усмерена на беле Енглезе, Велшане, Ирце или Шкоте. Једини бели су били они на балкону док су сви други изгледали као су искочили из блендера. Идеолошка матрица је на делу а њен модус операнди је пропаганда, медијска делатност која се не бави нијансама већ оперише на квантитативним премисама. Планине, таласи, реке пропаганде у одсуству критичког размишљања.

НЕКИ СУ БИЛИ ГЛАСНИЈИ Биће ово прилика, рекао је церемонијал-мајстор Универзитета Кембриџ на свечаној вечери пред крунисање, када ће један наш дипломац, бискуп Велби, крунисати другог нашег дипломца, краља Чарлса Трећег. Онда је поглавар (master) колеџа подигао чашу и узвикнуо „нека нам дуго поживи краљ Чарлс!“. Све званице, одевене у дугачке црне тоге са јарко црвеним, плавим и наранџастим апликацијама, те накитом за свечане прилике су подигле чаше увис. Лево од вашег дописника је био Јапанац историчар Хладног рата а десно украјински музиколог. Сви су подигли чаше и узвратили „нека нам дуго поживи краљ!“. Неки су у томе били гласнији од неких других.

СТИСНУТА ШАКА РЕВОЛУЦИЈЕ У чувеном енглеском филму „Џони Инглиш“ главни негативац, француски милијардер Паскал Саваж (Џон Малкович) на превару постаје краљ и планира да претвори Британију у велики затвор. Неспретни Џони Инглиш га у томе спречава. Ко ће спречити Чарлса Трећег уколико крене странпутицом. Чарлс Први је тако изгубио главу, што овом трећем никако не желимо. Но ипак знамо да апсолутна моћ апсолутно квари а да британски монарх нема и не треба да има апсолутну моћ и желимо му да се окане лошег друштва из Давоса и сличних скијашких центара. Нека се мане скијања уопште и нека настави да игра поло. То је она игра на коњима, с дугим штапом и лоптицом.
Што се тиче расне политичке карте и догми различитости и инклузивности, сетимо се наше социјалистичке праксе позитивне дискриминације на основу народности и класне припадности. А друго, бели људи су на Западу средња класа, лекари и адвокати, инжењери и професори, администрација.
Зашто их третирати као грађане друге класе? Присетимо се само Москве из 1917. или Београда 1945. Када се стиснута шака револуције једном подигне, она пада уз тресак. Претходним револуцијама није био потребан идеолошки неподобан грађански средњи слој. Нити су им били потребни непослушни, самодовољни сељаци. Чарлс, један од главних свештеника проглашене Четврте индустријске револуције, постао је краљ. Хоће ли то убрзати догађаје или ће у новом краљу проговорити мудрост акумулирана током владавине свих горе наведених шездесетак монарха, па се одлучи за лагани краљевски додир. Видећемо и то убрзо.