Srbija i Kuba su na zajedničkom putu iskušenja

Dr LEJDE ERNESTO RODRIGEZ HERNANDEZ
AMBASADOR REPUBLIKE KUBE U BEOGRADU

Pitanja poput nacionalne nezavisnosti, teritorijalnog integriteta, kao i mogućnost da se sopstvenim glasom izraze jedinstveni, autentični stavovi o različitim temama, sve su to motivi, težnje i nacionalne karakteristike koje dele kubanski i srpski narod

Krajem prošle godine obeleženo je 120 godina diplomatskih odnosa Srbije i Kube, koji traju još iz vremena Kraljevine Srbije, kada je srpski kralj bio Aleksandar Obrenović. Za sve to vreme ova dva naroda dele isključivo prijateljstvo i podršku u međunarodnim forumima.
Iako na različitim krajevima sveta, naši narodi su svoju slobodu isklesali u borbi protiv različitih imperija. Danas su naše dve države, stvorene u krvi i na temeljima milionskih žrtava za slobodu, jedini garant opstanka naroda. Uprkos težnjama savremenih imperijalnih sila, Beograd i Havana sarađuju sve intenzivnije. Međutim, mnogi bilateralni sporazumi do sada nisu doživeli svoje praktično ostvarenje.

Da li je došlo vreme da se ovo promeni i da se sa reči pređe na konkretna dela? O tome smo razgovarali sa novim ambasadorom Republike Kube u Beogradu, Njegovom ekselencijom prof. dr Lejde Ernesto Rodrigez Hernandezom, doktorom istorijskih nauka, akademikom, politikologom i specijalistom za teoriju međunarodnih odnosa, objavljivanim autorom brojnih knjiga, diplomatom koji nakon Konga i Francuske dolazi u Srbiju s jasnim zadacima: osigurati realizaciju do sada potpisanih sporazuma i saradnju dva prijateljska naroda podići na kvalitativno viši nivo.

Vaša ekselencijo, pre svega dobro došli u Republiku Srbiju i hvala vam u ime naših čitalaca što ste pristali da svoj prvi intervju u Republici Srbiji date baš za magazin „Pečat“. Srbija i Kuba dele zajedničku istoriju, istoriju stradanja za slobodu, već duže od jednog veka. Kako ocenjujete aktuelnu saradnju naša dva naroda i dve države?
Srbija je država koja u regionu Balkana, kao i u Evropi i u svetu, ima naročit značaj i zauzima posebno mesto. S obzirom na sve promene koje su se u svetu dogodile u poslednjih trideset godina, Srbija je, nekako, u centru političkih zbivanja. Ova zemlja ima veoma interesantnu istoriju, sopstvenu kulturu, snažan identitet; ona štiti svoje legitimne interese u regionu, kao i svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Može se reći da Srbija i okolne zemlje, zajedno sa Rusijom, predstavljaju svojevrsnu civilizaciju. To je postalo izuzetno važno posle Hladnog rata, kada je ovaj civilizacijski aspekt u međunarodnim odnosima došao do izražaja. U tom smislu, odbrana jezika, kulture, nacionalnog identiteta postali su bitni elementi međunarodne politike, budući da velike sile pokušavaju da nametnu svoje običaje i svoj način života drugim manjim zemljama. Zbog toga su mnoge nacije u situaciji da moraju da se bore za svoj identitet i svoje postojanje, i kako ne bi izgubile svoju državu i svoju, narodnu vlast.
Želim da istaknem značaj koji Srbija ima u regionalnoj, ali i u globalnoj politici. Sve velike sile ili posmatraju ili se interesuju za Srbiju, i to važi kako za Zapadne sile, poput Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, čijem prijemu Srbija teži već duži niz godina, tako i za Rusku Federaciju, koja je bliska Srbiji zbog kulturnih i istorijskih veza, ali svakako i za Kinu. Dakle, postoji izraženo interesovanje za Srbiju među velikim silama i svi žele da stupe u saradnju sa Srbijom, ili već sarađuju s vašom zemljom.
Tačno je da su sankcije i nepravedni ratovi koji se vode protiv malih, neposlušnih naroda glavni instrumenti velikih sila za nametanje svoje volje širom sveta, ali to su, takođe, i tendenciozne medijske kampanje, koje stvaraju nesigurnost u narodu i ubijaju snagu naroda da se bori za svoje interese.
Međutim, slučaj sa Srbijom i Kubom je malo drugačiji. Naši narodi su se tokom čitavog niza vekova borili za svoje postojanje, kao i za svoje nacionalne interese, neretko protiv veoma moćnih imperija. Može se reći da su naši narodi, upravo u toj borbi protiv svetskih imperija, stvorili svoje države i svoje nacionalne identitete. Svojim otporom i konstantnom borbom za opstanak, mi smo, iako na različitim svetskim meridijanima, na sličan način izborili svoje pravo na nacionalni identitet i suverenitet naših naroda. Samim tim, naše dve države imaju značajno mesto u međunarodnoj politici. Dokaz za to su događaji koji su se odigrali u prošlom veku, ali i sve što se odigrava danas, u savremenom svetu.
Naše zemlje sarađuju na međunarodnom planu i međusobno se pomažu duže od sto godina, a ova saradnja je bila na najvišem nivou tokom prošlog veka, kada je nastao Pokret nesvrstanih, čiji je osnivač bila Jugoslavija. Tada je predsednik Republike Kube bio u zvaničnoj poseti Beogradu 1961. godine. Nedavno sam, prilikom predaje akreditivnih pisama u Palati Srbija, imao priliku da posetim te iste salone i podsetim se tih događaja. Osim ovih istorijskih veza, naše dve zemlje, takođe, sarađuju i u sadašnjem trenutku, i ta saradnja je sve bolja.
Pitanja poput nacionalne nezavisnosti, teritorijalnog integriteta, kao i mogućnost da se sopstvenim glasom izraze jedinstveni, autentični stavovi o različitim temama, sve su to motivi, težnje i nacionalne karakteristike koje dele kubanski i srpski narod. Naše dve zemlje su prešle veoma dugačak put i postigli smo mnogo toga.
Kada sam došao u Beograd, zatekao sam brojne stvari koje su već postignute u smislu saradnje dve države, a moj plan je da na efikasan način nastavim rad sa vašim Ministarstvom spoljnih poslova, drugim ministarstvima i svim ostalim institucijama u Srbiji. Veliki je uspeh to što, na gotovo svim poljima, postoje već postignuti rezultati, a ja ću doprineti daljem unapređenju naše bilateralne saradnje, koja je do sada uvek bila direktna, otvorena i prijateljska.
Naravno, uvek postoji prostor da se mnoge stvari unaprede, pre svega u smislu konkretizacije i praktične primene postignutih sporazuma. Smatram da bi naše dve zemlje trebalo da pređu iz domena formalnosti na mnogo konkretnija rešenja i aktivnosti. Mislim da bi upravo to bio novi kvalitativni pomak u našoj saradnji i to bi napravilo razliku između mojih prethodnika i mene kao ambasadora Republike Kube u Beogradu.
Šta su konkretni planovi i ciljevi vaše misije u našoj zemlji? Da li postoje specifični interesi Republike Kube za koje smatrate da ih je potrebno ostvariti u Srbiji?
Naša želja je da ostvarimo širu i sadržajniju aktivnost na planu investicionih ulaganja, kao i u oblasti trgovine i ekonomije obe zemlje. Tačno je da Sjedinjene Američke Države pokušavaju da putem ekstrateritorijalnih mera i sankcija spreče druge zemlje da s Kubom imaju razvijene ekonomske i trgovinske odnose, ali njihov imperijalizam nije totalni imperijalizam, kakav je, recimo, postojao u Rimskom carstvu. I pored pokušaja SAD da osujete napore našeg naroda da se ekonomski povezuje sa svetom, Republika Kuba razvija ekonomske veze s mnogim evropskim zemljama, poput Španije, Francuske, Italije, ali i s drugim državama, kao što su, na primer, Kanada, Rusija i Kina. Dakle, ove sankcije i blokada utiču na to da je investiciono ulaganje u Republici Kubi otežano, ali ono nije nemoguće.
Jedan od imperativa mog mandata u Republici Srbiji biće, svakako, pokušaj da unapredim saradnju među preduzetnicima naše dve zemlje. To je, zapravo, naš način borbe protiv imperijalnih težnji SAD da onemoguće privrednu aktivnost u našoj zemlji i mi ćemo, sasvim sigurno, nastaviti da radimo upravo suprotno od onoga čemu teže SAD. Dakle, mi ćemo podsticati ekonomsku aktivnost, trgovinu i preduzetništvo, i to pre svega u saradnji sa zemljama s kojima imamo izraženo kvalitetne ukupne odnose, a među tim prijateljskim zemljama je i Republika Srbija.
Još dva aspekta potencijalne saradnje između naše dve zemlje, gde vidim prostor za unapređenje odnosa, jesu turizam i zdravstvo, proizvodnja lekova. Što se tiče turizma, mislim da možemo povećati broj srpskih turista koji putuju na Kubu. Taj broj je tradicionalno bio prilično visok, ali se usled pandemije kovida 19 drastično smanjio, i sada ponovo imamo blagi rast broja srpskih turista, što nas ohrabruje da nastavimo da stvaramo još bolje uslove za boravak zainteresovanih građana Republike Srbije u našoj zemlji. Takođe, s tim u vezi je i zdravstveni turizam i povezivanje kubanskih lekara sa srpskim kolegama, kao i proizvodnja lekova i drugih preparata iz farmaceutske industrije, koja je u Republici Kubi dosta razvijena.
Naime, na Kubi postoji veoma razvijen sistem za proizvodnju biofarmaceutskih sredstava i lekova, a kubanske firme u ovoj oblasti sarađuju s Kinom, Južnom Afrikom, Belorusijom, Rusijom, Iranom. Sa ovim zemljama imamo vrlo dobru razmenu na planu medicine, a kubanski naučnici rade u farmaceutskim fabrikama u tim zemljama.
Akutan problem savremenog doba, s kojim se i Srbija suočava, predstavlja odliv stručnog kadra u razvijenije države Zapadne Evrope, Amerike i Kanade. To je naročito vidljivo u pojedinim sferama društvenog života, među kojima je i zdravstvo, a poznato je da je kubanski zdravstveni sistem jedan od najboljih u svetu. Da li smatrate da ovde postoji prostor za konkretnu saradnju Srbije i Kube u prevazilaženju zajedničkih problema na planu relaksiranijeg angažovanja radne snage između dve zemlje?
Ukoliko bi Srbija poslala takav zahtev Kubi, zahtev za prisustvo kubanskih lekara koji bi radili u srpskim bolnicama, nema sumnje da bi Kuba to razmotrila i da bi poslala lekare u Republiku Srbiju. Naše ministarstvo zdravlja, kao i ministar zdravlja Kube, uvek su na raspolaganju za razgovor sa srpskim kolegama o potrebama dva zdravstvena sistema, kako u vezi s potencijalnim ulaganjima u oblasti farmacije, tako i u vezi s razmenom lekara, i to na naučnom i na praktičnom nivou.
Naravno, Srbija i Kuba imaju mnogo potpisanih memoranduma i sporazuma. Na primer, potpisan je sporazum u oblasti sporta, sporazum između diplomatskih akademija, između Radio-televizije Srbije i kubanskog medijskog javnog servisa.
Želim da istaknem da je za nas veoma značajna saradnja dve zemlje u oblasti poljoprivrede. Kada je reč o poljoprivredi, iskustvo koje Srbija ima u proizvodnji hrane i prehrambenih proizvoda je za nas veoma važno i kubanski interes je da usvojimo od Srbije makar deo tog znanja i iskustva, jer u poljoprivredi Kuba može mnogo toga da nauči od Srbije. Moj cilj je da učinim sve što mogu na planu realizacije svih tih sporazuma koji su bili potpisani za vreme mojih prethodnika, a takođe i da postignemo nove sporazume o saradnji u oblastima koje su za nas mnogo bitne, poput poljoprivrede.
Jedan od mojih snova je da privredne komore Srbije i Kube stupe u kontakt i da razrade plan zajedničkog delovanja na podsticanju uzajamne privredne aktivnosti u dve zemlje. Cilj je da svi ti sporazumi koje imamo ne ostanu samo birokratske formalnosti, već da se realizuju u punoj meri, kako bismo imali novi kvalitet naših bilateralnih odnosa, a mislim da su dve privredne komore prava adresa da se to i ostvari. Ubeđen sam da su potencijalne obostrane koristi od dublje saradnje naše dve privrede izuzetno velike i smatram da su te mogućnosti realne i da će se ostvariti u bliskoj budućnosti, jer za tako nešto ne postoje nikakve prepreke. Među našim zemljama ne postoje nikakvi problemi i treba samo da stupimo u zajedničku akciju. To je moj san, moj profesionalni cilj kao diplomate, a to je i želja kubanske vlade.
To je, upravo, zadatak diplomatije i političara: da razgovaramo i da otvaramo nove mogućnosti konkretne saradnje među našim ljudima. To je i smisao našeg posla, jer ako običan narod oseti benefite našeg boljeg povezivanja, onda možemo da kažemo da se naš trud isplatio i da je naš napor nešto vredeo.
Očekujem da ću uskoro otpočeti seriju sastanaka s vašim ministrima, gde ću predložiti sve moguće vidove saradnje. Takođe, nedavno sam obavešten da za podizanje kvaliteta saradnje i povezanosti naše dve privrede postoji interesovanje i srpske strane, što me veoma raduje. Tako da, ako za vreme mog mandata uspemo da realizujemo makar pedeset posto ovih stvari o kojima sam govorio, moja misija bi se mogla nazvati uspešnom.
Treba spomenuti i konkretan napredak koji je do sad postignut, a svetli primeri dosadašnje saradnje su uspešne firme koje pozitivno posluju u Srbiji, kao što su „Gvama“ i „Konsulta al Futuro“. Takođe, imamo jako živu kulturnu i sportsku razmenu između dve zemlje. Sve to treba održati u narednom periodu, ali imam utisak da dolaze neke nove stvari i da ćemo zajedno postići značajnije uspehe.
Želim da naglasim da su Srbija i Kuba dve nezavisne, suverene zemlje i nas niko ne može naterati da nešto radimo ili ne radimo. Pitanje naše dublje kooperacije je naša odluka, odluka naša dva naroda i, ubeđen sam, nijedna sila to ne može da spreči. Komunikacija između naše dve zemlje je uvek bila otvorena, iskrena, vođena zajedničkim interesima. A saradnja naših privreda je upravo to: naš zajednički interes.

DRUŠTVO SRPSKO-KUBANSKOG PRIJATELJSTVA – DECENIJE BORBE ZA SLOBODU I NEZAVISNOST KUBE Predsednik Društva srpsko-kubanskog prijateljstva Sveto Dobrijević za „Pečat“ kaže da su programski ciljevi ovog društva usklađeni sa aktuelnom političkom situacijom u svetu i pre svega su fokusirani na odbacivanje imperijalističke politike vlade SAD koja po svojoj brutalnosti odavno predstavlja oblik državnog terorizma i genocida nad slobodarskim narodom Kube. „Naša je dužnost i moralna obaveza, kao što bi i čitav svet trebalo to da čini, da stanemo u odbranu kubanskog naroda i njegovog prava na samostalan izbor društva u kojem će živeti i graditi bolju budućnost. Zato smo svih ovih godina i decenija snažno podržavali kubanski narod u borbi za ukidanje Blokade. U tim aktivnostima smo „umreženi“ sa veb-kanalom „Evropa por Kuba“, sa sedištem u Sevilji i Moskvi, zajedno sa udruženjima prijateljstva sa Kubom iz gotovo svih evropskih zemalja“, rekao je Dobrijević.

Kako vidite aktivnosti Društva srpsko-kubanskog prijateljstva u našoj zemlji? Koliko je ono bitno za Republiku Kubu?
Kada je reč o Društvu srpsko-kubanskog prijateljstva i njegovoj ulozi u negovanju dobrih odnosa među našim narodima, želim da kažem da to društvo karakteriše višedecenijski napor da se u Srbiji afirmišu rezultati naše borbe za slobodu i naše revolucije, kao i da se osnaži solidarnost s kubanskim narodom u teškim vremenima koja su za nas nastala usled nepravedne blokade naše zemlje od strane Sjedinjenih Američkih Država i stavljanja naše zemlje na arbitrarnu listu država koje sponzorišu terorizam, što je apsolutno neprihvatljivo i što za cilj ima dalju destabilizaciju i urušavanje naše ekonomije.
Mi kubanci ćemo zauvek imati neizmernu zahvalnost prema svim generacijama Srba i Jugoslovena koji su se decenijama borili da održe aktivnim Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva, a čiji rad i rezultati postoje iz čistog entuzijazma, bez bilo kakve lične koristi, što smatram posebno vrednim divljenja, naročito u savremenom svetu kada „sve ima svoju cenu“.
U najtežim i najcrnjim trenucima, članovi društva su održavali tu solidarnost živom, borili se protiv sankcija SAD, zalagali se na svakom mestu za skidanje Kube sa američke liste terorističkih država, tražili da se poštuju ljudska prava naših građana koji decenijama žive u nepravedno nametnutom teškom ekonomskom položaju, a to što je Kuba toliko prisutna u Srbiji možemo, sasvim sigurno, njima da zahvalimo. Za nas je važno da podržimo i promovišemo rad ovog društva, da se društvu priključi što više mladih ljudi, jer će samo tako biti moguće održati tradiciju solidarnosti između Srbije i Kube.
Smatram da Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva treba aktivno da se uključi u rad na povezivanju naših privreda, naših institucija i vlada. Mi ćemo raditi sa njima na svim ovim stvarima i spreman sam da prihvatim sve pozive na saradnju i da razmotrim sve inicijative koje za cilj imaju unapređenje naših odnosa. Takve inicijative su više nego dobrodošle.