Србија и Куба су на заједничком путу искушења

Др ЛЕЈДЕ ЕРНЕСТО РОДРИГЕЗ ХЕРНАНДЕЗ
АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ КУБЕ У БЕОГРАДУ

Питања попут националне независности, територијалног интегритета, као и могућност да се сопственим гласом изразе јединствени, аутентични ставови о различитим темама, све су то мотиви, тежње и националне карактеристике које деле кубански и српски народ

Kрајем прошле године обележено је 120 година дипломатских односа Србије и Кубе, који трају још из времена Краљевине Србије, када је српски краљ био Александар Обреновић. За све то време ова два народа деле искључиво пријатељство и подршку у међународним форумима.
Иако на различитим крајевима света, наши народи су своју слободу исклесали у борби против различитих империја. Данас су наше две државе, створене у крви и на темељима милионских жртава за слободу, једини гарант опстанка народа. Упркос тежњама савремених империјалних сила, Београд и Хавана сарађују све интензивније. Међутим, многи билатерални споразуми до сада нису доживели своје практично остварење.

Да ли је дошло време да се ово промени и да се са речи пређе на конкретна дела? О томе смо разговарали са новим амбасадором Републике Кубе у Београду, Његовом екселенцијом проф. др Лејде Ернесто Родригез Хернандезом, доктором историјских наука, академиком, политикологом и специјалистом за теорију међународних односа, објављиваним аутором бројних књига, дипломатом који након Конга и Француске долази у Србију с јасним задацима: осигурати реализацију до сада потписаних споразума и сарадњу два пријатељска народа подићи на квалитативно виши ниво.

Ваша екселенцијо, пре свега добро дошли у Републику Србију и хвала вам у име наших читалаца што сте пристали да свој први интервју у Републици Србији дате баш за магазин „Печат“. Србија и Куба деле заједничку историју, историју страдања за слободу, већ дуже од једног века. Како оцењујете актуелну сарадњу наша два народа и две државе?
Србија је држава која у региону Балкана, као и у Европи и у свету, има нарочит значај и заузима посебно место. С обзиром на све промене које су се у свету догодиле у последњих тридесет година, Србија је, некако, у центру политичких збивања. Ова земља има веома интересантну историју, сопствену културу, снажан идентитет; она штити своје легитимне интересе у региону, као и свој суверенитет и територијални интегритет. Може се рећи да Србија и околне земље, заједно са Русијом, представљају својеврсну цивилизацију. То је постало изузетно важно после Хладног рата, када је овај цивилизацијски аспект у међународним односима дошао до изражаја. У том смислу, одбрана језика, културе, националног идентитета постали су битни елементи међународне политике, будући да велике силе покушавају да наметну своје обичаје и свој начин живота другим мањим земљама. Због тога су многе нације у ситуацији да морају да се боре за свој идентитет и своје постојање, и како не би изгубиле своју државу и своју, народну власт.
Желим да истакнем значај који Србија има у регионалној, али и у глобалној политици. Све велике силе или посматрају или се интересују за Србију, и то важи како за Западне силе, попут Сједињених Америчких Држава и Европске уније, чијем пријему Србија тежи већ дужи низ година, тако и за Руску Федерацију, која је блиска Србији због културних и историјских веза, али свакако и за Кину. Дакле, постоји изражено интересовање за Србију међу великим силама и сви желе да ступе у сарадњу са Србијом, или већ сарађују с вашом земљом.
Тачно је да су санкције и неправедни ратови који се воде против малих, непослушних народа главни инструменти великих сила за наметање своје воље широм света, али то су, такође, и тенденциозне медијске кампање, које стварају несигурност у народу и убијају снагу народа да се бори за своје интересе.
Међутим, случај са Србијом и Кубом је мало другачији. Наши народи су се током читавог низа векова борили за своје постојање, као и за своје националне интересе, неретко против веома моћних империја. Може се рећи да су наши народи, управо у тој борби против светских империја, створили своје државе и своје националне идентитете. Својим отпором и константном борбом за опстанак, ми смо, иако на различитим светским меридијанима, на сличан начин изборили своје право на национални идентитет и суверенитет наших народа. Самим тим, наше две државе имају значајно место у међународној политици. Доказ за то су догађаји који су се одиграли у прошлом веку, али и све што се одиграва данас, у савременом свету.
Наше земље сарађују на међународном плану и међусобно се помажу дуже од сто година, а ова сарадња је била на највишем нивоу током прошлог века, када је настао Покрет несврстаних, чији је оснивач била Југославија. Тада је председник Републике Кубе био у званичној посети Београду 1961. године. Недавно сам, приликом предаје акредитивних писама у Палати Србија, имао прилику да посетим те исте салоне и подсетим се тих догађаја. Осим ових историјских веза, наше две земље, такође, сарађују и у садашњем тренутку, и та сарадња је све боља.
Питања попут националне независности, територијалног интегритета, као и могућност да се сопственим гласом изразе јединствени, аутентични ставови о различитим темама, све су то мотиви, тежње и националне карактеристике које деле кубански и српски народ. Наше две земље су прешле веома дугачак пут и постигли смо много тога.
Када сам дошао у Београд, затекао сам бројне ствари које су већ постигнуте у смислу сарадње две државе, а мој план је да на ефикасан начин наставим рад са вашим Министарством спољних послова, другим министарствима и свим осталим институцијама у Србији. Велики је успех то што, на готово свим пољима, постоје већ постигнути резултати, а ја ћу допринети даљем унапређењу наше билатералне сарадње, која је до сада увек била директна, отворена и пријатељска.
Наравно, увек постоји простор да се многе ствари унапреде, пре свега у смислу конкретизације и практичне примене постигнутих споразума. Сматрам да би наше две земље требало да пређу из домена формалности на много конкретнија решења и активности. Мислим да би управо то био нови квалитативни помак у нашој сарадњи и то би направило разлику између мојих претходника и мене као амбасадора Републике Кубе у Београду.
Шта су конкретни планови и циљеви ваше мисије у нашој земљи? Да ли постоје специфични интереси Републике Кубе за које сматрате да их је потребно остварити у Србији?
Наша жеља је да остваримо ширу и садржајнију активност на плану инвестиционих улагања, као и у области трговине и економије обе земље. Тачно је да Сједињене Америчке Државе покушавају да путем екстратериторијалних мера и санкција спрече друге земље да с Кубом имају развијене економске и трговинске односе, али њихов империјализам није тотални империјализам, какав је, рецимо, постојао у Римском царству. И поред покушаја САД да осујете напоре нашег народа да се економски повезује са светом, Република Куба развија економске везе с многим европским земљама, попут Шпаније, Француске, Италије, али и с другим државама, као што су, на пример, Канада, Русија и Кина. Дакле, ове санкције и блокада утичу на то да је инвестиционо улагање у Републици Куби отежано, али оно није немогуће.
Један од императива мог мандата у Републици Србији биће, свакако, покушај да унапредим сарадњу међу предузетницима наше две земље. То је, заправо, наш начин борбе против империјалних тежњи САД да онемогуће привредну активност у нашој земљи и ми ћемо, сасвим сигурно, наставити да радимо управо супротно од онога чему теже САД. Дакле, ми ћемо подстицати економску активност, трговину и предузетништво, и то пре свега у сарадњи са земљама с којима имамо изражено квалитетне укупне односе, а међу тим пријатељским земљама је и Република Србија.
Још два аспекта потенцијалне сарадње између наше две земље, где видим простор за унапређење односа, јесу туризам и здравство, производња лекова. Што се тиче туризма, мислим да можемо повећати број српских туриста који путују на Кубу. Тај број је традиционално био прилично висок, али се услед пандемије ковида 19 драстично смањио, и сада поново имамо благи раст броја српских туриста, што нас охрабрује да наставимо да стварамо још боље услове за боравак заинтересованих грађана Републике Србије у нашој земљи. Такође, с тим у вези је и здравствени туризам и повезивање кубанских лекара са српским колегама, као и производња лекова и других препарата из фармацеутске индустрије, која је у Републици Куби доста развијена.
Наиме, на Куби постоји веома развијен систем за производњу биофармацеутских средстава и лекова, а кубанске фирме у овој области сарађују с Кином, Јужном Африком, Белорусијом, Русијом, Ираном. Са овим земљама имамо врло добру размену на плану медицине, а кубански научници раде у фармацеутским фабрикама у тим земљама.
Акутан проблем савременог доба, с којим се и Србија суочава, представља одлив стручног кадра у развијеније државе Западне Европе, Америке и Канаде. То је нарочито видљиво у појединим сферама друштвеног живота, међу којима је и здравство, а познато је да је кубански здравствени систем један од најбољих у свету. Да ли сматрате да овде постоји простор за конкретну сарадњу Србије и Кубе у превазилажењу заједничких проблема на плану релаксиранијег ангажовања радне снаге између две земље?
Уколико би Србија послала такав захтев Куби, захтев за присуство кубанских лекара који би радили у српским болницама, нема сумње да би Куба то размотрила и да би послала лекаре у Републику Србију. Наше министарство здравља, као и министар здравља Кубе, увек су на располагању за разговор са српским колегама о потребама два здравствена система, како у вези с потенцијалним улагањима у области фармације, тако и у вези с разменом лекара, и то на научном и на практичном нивоу.
Наравно, Србија и Куба имају много потписаних меморандума и споразума. На пример, потписан је споразум у области спорта, споразум између дипломатских академија, између Радио-телевизије Србије и кубанског медијског јавног сервиса.
Желим да истакнем да је за нас веома значајна сарадња две земље у области пољопривреде. Када је реч о пољопривреди, искуство које Србија има у производњи хране и прехрамбених производа је за нас веома важно и кубански интерес је да усвојимо од Србије макар део тог знања и искуства, јер у пољопривреди Куба може много тога да научи од Србије. Мој циљ је да учиним све што могу на плану реализације свих тих споразума који су били потписани за време мојих претходника, а такође и да постигнемо нове споразуме о сарадњи у областима које су за нас много битне, попут пољопривреде.
Један од мојих снова је да привредне коморе Србије и Кубе ступе у контакт и да разраде план заједничког деловања на подстицању узајамне привредне активности у две земље. Циљ је да сви ти споразуми које имамо не остану само бирократске формалности, већ да се реализују у пуној мери, како бисмо имали нови квалитет наших билатералних односа, а мислим да су две привредне коморе права адреса да се то и оствари. Убеђен сам да су потенцијалне обостране користи од дубље сарадње наше две привреде изузетно велике и сматрам да су те могућности реалне и да ће се остварити у блиској будућности, јер за тако нешто не постоје никакве препреке. Међу нашим земљама не постоје никакви проблеми и треба само да ступимо у заједничку акцију. То је мој сан, мој професионални циљ као дипломате, а то је и жеља кубанске владе.
То је, управо, задатак дипломатије и политичара: да разговарамо и да отварамо нове могућности конкретне сарадње међу нашим људима. То је и смисао нашег посла, јер ако обичан народ осети бенефите нашег бољег повезивања, онда можемо да кажемо да се наш труд исплатио и да је наш напор нешто вредео.
Очекујем да ћу ускоро отпочети серију састанака с вашим министрима, где ћу предложити све могуће видове сарадње. Такође, недавно сам обавештен да за подизање квалитета сарадње и повезаности наше две привреде постоји интересовање и српске стране, што ме веома радује. Тако да, ако за време мог мандата успемо да реализујемо макар педесет посто ових ствари о којима сам говорио, моја мисија би се могла назвати успешном.
Треба споменути и конкретан напредак који је до сад постигнут, а светли примери досадашње сарадње су успешне фирме које позитивно послују у Србији, као што су „Гвама“ и „Консулта ал Футуро“. Такође, имамо јако живу културну и спортску размену између две земље. Све то треба одржати у наредном периоду, али имам утисак да долазе неке нове ствари и да ћемо заједно постићи значајније успехе.
Желим да нагласим да су Србија и Куба две независне, суверене земље и нас нико не може натерати да нешто радимо или не радимо. Питање наше дубље кооперације је наша одлука, одлука наша два народа и, убеђен сам, ниједна сила то не може да спречи. Комуникација између наше две земље је увек била отворена, искрена, вођена заједничким интересима. А сарадња наших привреда је управо то: наш заједнички интерес.

ДРУШТВО СРПСКО-КУБАНСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА – ДЕЦЕНИЈЕ БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ КУБЕ

Одбрана кубанског народа је обавеза читавог човечанства!: Свето Добријевић, председник Друштва српско-кубанског пријатељства, са супругом Зорицом

Председник Друштва српско-кубанског пријатељства Свето Добријевић за „Печат“ каже да су програмски циљеви овог друштва усклађени са актуелном политичком ситуацијом у свету и пре свега су фокусирани на одбацивање империјалистичке политике владе САД која по својој бруталности одавно представља облик државног тероризма и геноцида над слободарским народом Кубе.
„Наша је дужност и морална обавеза, као што би и читав свет требало то да чини, да станемо у одбрану кубанског народа и његовог права на самосталан избор друштва у којем ће живети и градити бољу будућност. Зато смо свих ових година и деценија снажно подржавали кубански народ у борби за укидање Блокаде. У тим активностима смо „умрежени“ са веб-каналом „Evropa por Kuba“, са седиштем у Севиљи и Москви, заједно са удружењима пријатељства са Кубом из готово свих европских земаља“, рекао је Добријевић.

Како видите активности Друштва српско-кубанског пријатељства у нашој земљи? Колико је оно битно за Републику Кубу?
Када је реч о Друштву српско-кубанског пријатељства и његовој улози у неговању добрих односа међу нашим народима, желим да кажем да то друштво карактерише вишедеценијски напор да се у Србији афирмишу резултати наше борбе за слободу и наше револуције, као и да се оснажи солидарност с кубанским народом у тешким временима која су за нас настала услед неправедне блокаде наше земље од стране Сједињених Америчких Држава и стављања наше земље на арбитрарну листу држава које спонзоришу тероризам, што је апсолутно неприхватљиво и што за циљ има даљу дестабилизацију и урушавање наше економије.
Ми кубанци ћемо заувек имати неизмерну захвалност према свим генерацијама Срба и Југословена који су се деценијама борили да одрже активним Друштво српско-кубанског пријатељства, а чији рад и резултати постоје из чистог ентузијазма, без било какве личне користи, што сматрам посебно вредним дивљења, нарочито у савременом свету када „све има своју цену“.
У најтежим и најцрњим тренуцима, чланови друштва су одржавали ту солидарност живом, борили се против санкција САД, залагали се на сваком месту за скидање Кубе са америчке листе терористичких држава, тражили да се поштују људска права наших грађана који деценијама живе у неправедно наметнутом тешком економском положају, а то што је Куба толико присутна у Србији можемо, сасвим сигурно, њима да захвалимо. За нас је важно да подржимо и промовишемо рад овог друштва, да се друштву прикључи што више младих људи, јер ће само тако бити могуће одржати традицију солидарности између Србије и Кубе.
Сматрам да Друштво српско-кубанског пријатељства треба активно да се укључи у рад на повезивању наших привреда, наших институција и влада. Ми ћемо радити са њима на свим овим стварима и спреман сам да прихватим све позиве на сарадњу и да размотрим све иницијативе које за циљ имају унапређење наших односа. Такве иницијативе су више него добродошле.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *