Proces habituacije

Vojne vežbe i moratorijum

Ne baš ubedljiva objašnjenja nenadanog ukidanja vežbovnog moratorijuma sa strancima, zbog egzercira sa NATO-om, otvaraju i pitanje vojne neutralnosti Srbije. Koliko je ona suštinska, a koliko deklarativna

Nije svaki rat oružani. U politici naročito, gde se permanentno sukobljavaju najmanje dve strane, a nekada i više. Često su ti sukobi na samoj ivici onih pravih. Do njih dolazi zbog različitih pogleda na istu stvar, radnju ili stav, nekad zbog iskrenog razilaženja, a najčešće zbog političke oportunosti.
Upravo je kod nas buknuo jedan takav (verbalni) rat oko nenadano najavljene vojne vežbe za koju se mislilo da je stavljena ad akta. Moratorijum koji je uveden na učešće Vojske Srbije u međunarodnim vojnim vežbama nakratko će biti prekinut krajem juna, kada će zajedno sa oružanim snagama SAD i još osam zemalja Srbija učestvovati u vežbi „Platinasti vuk“. Vežba će se, dakle, odigrati u trenutku kada je u Srbiji i dalje na snazi zabrana održavanja vojnih vežbi sa inostranim vojskama, uvedena posle početka rata u Ukrajini. Tada je saopšteno da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, ali i da Vojska Srbije, imajući u vidu politiku vojne neutralnosti, prekida do daljeg sve vojne vežbe sa stranim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada.
Moratorijum, bolje reći njegovo poništavanje, sada su postali razlog pomenutog sukoba za koji se ne bi reklo da je semantičke prirode iako se mnogi upiru da ga skrenu baš u te vode.
Krajem februara prošle godine Vojska Srbije je do daljeg prekinula sve vojne vežbe sa stranim partnerima. Odluka je doneta u skladu sa Zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost o krizi u Ukrajini, u kojima je navedeno da je, polazeći od principa vojne neutralnosti Srbije, a imajući u vidu strahovite pritiske kojima je država izložena, potrebno da se sve planske i vežbovne aktivnosti Vojske Srbije i MUP-a sa stranim partnerima prekinu i da se takve aktivnosti ne preduzimaju do daljeg. Vojska Srbije je u međuvremenu održavala vojne vežbe, ali ne sa strancima, tako da će „Platinasti vuk“ biti prva multilateralna vojna vežba od kada je izbio sukob u Ukrajini, kojim je praktično otpočelo ponovno stvaranje blokovske podele sveta.

PROTEST I REVOLT „Protivustavno“ i „protivzakonito“, povikali su s desnog krila političkog spektra Srbije, a u medijima ovo „desnog“ je posebno naglašeno s pežorativnim prizvukom. To se pre svega odnosi na pokret „Dveri“, čiji je poslanik i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Borko Puškić pozvao ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića, da „odmah otkaže najavljenu sramnu vojnu vežbu ‚Platinasti vuk‘, na jugu Srbije, naše vojske sa NATO-om, pod dirigentskom palicom Amerike, kojom se gazi koncept vojne neutralnosti Srbije“.
Puškić je novinarima ispred zgrade Ministarstva odbrane rekao da je odluka o održavanju te vežbe „protivustavna i stvara sumnju da Vlada ne sprovodi suverenu politiku, već da ispunjava naloge američkog ambasador Kristofera Hila“, uz dodatak da je odluka o održavanju vojne vežbe i „protivzakonita“ jer je Vlada po početku rata u Ukrajini donela zaključak da se prekidaju sve aktivnosti u vezi sa vežbama sa stranim partnerima. „Srbija se nalazi pod stalnim pritiskom da se pridruži histeriji protiv Rusije“, rekao je Puškić, uz konstataciju da je cilj SAD da prekine stratešku saradnju Srbije i Rusije u vojnoj oblasti, koja je, kako je naglasio, mnogo pomogla Srbiji. „Šta je posledica ovakve vežbe? Da li treba da naši vojnici za pola godine, godinu dana idu kao ispomoć vojnoj hunti u Kijevu. Mi smo za mir, protiv smo sukoba bratskih naroda koje zavađa NATO, koji je i arhitekta tog rata“, ocenio je Puškić.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 6. aprila da vojne vežbe koje će Srbija održati s vojskama NATO-a „neće proći nezapaženo“ u Rusiji. „Što se tiče vežbi, mi ćemo ih sigurno veoma pažljivo pratiti“, rekao je i dodao da je Beograd „pod neviđenim pritiskom da Srbiju privuče na stranu onih koji se drže antiruske pozicije“, s tim da Rusija poštuje srpsku vojnu neutralnost.
Srbija je jedna od nekoliko država koja je nastavila da održava političke odnose sa Kremljom nakon februara 2022. Zvanični Beograd jeste osudio invaziju na Ukrajinu, ali odbija pozive zapadnih zvaničnika da uvede sankcije.
Srbija je bila kritikovana i zbog kupovine oružje od Rusije. Tako je ambasada SAD u Srbiji u martu 2020. ponovila da je „zabrinuta što Srbija nabavlja rusku vojnu opremu i pozvala Beograd da odustane od transakcija s Moskvom koje mogu da izazovu sankcije“.
Dočim, SAD, suprotno od Rusije, pozdravljaju odluku Srbije da bude domaćin zajedničkih vojnih vežbi. U odgovoru američke ambasade za Radio Slobodna Evropa poslatom 7. aprila navodi se da Sjedinjene Države cene vojno partnerstvo sa Srbijom i veoma poštuju srpsku vojsku i njeno rukovodstvo. „Zalažemo se za snažno bilateralno vojno i odbrambeno partnerstvo sa Srbijom usredsređeno na naše zajedničke ciljeve mira i stabilnosti u regionu i globalno“, navela je Ambasada SAD, ne pominjući vojnu neutralnost Srbije.
Ostaće upamćena poruka ambasadora Hila da „Srbija mora da odluči da li hoće da ima samodovoljnu vojsku i da kupuje oružje iz različitih zemalja, ili da se pridruži kolektivnoj odbrani. To treba Srbi da odluče, a ja mislim da i jesu odlučili da im je budućnost na Zapadu, a ne na nekom nedefinisanom Istoku“. Hil je rekao da su Ukrajina i Kosovo „veoma različite situacije“, i pozvao da se ne dovodi u vezu ono što se 1999. dogodilo na Kosovu s onim što se danas dešava u Ukrajini. Očigledno, Amerikanci agresiju i NATO bombardovanje Srbije doživljavaju kao benevolentnu aktivnost odvojenu od bilo kakvog zla, patnji i užasa.
Ako ova Hilova poruka nije bila pretnja već upozorenje, onda su reči generala Kertisa Skaparotija, kao glavnog komandanta američke vojske u Evropi, na svedočenju u Senatu, bile sasvim jasne. On kaže da njegovim poslodavcima problem predstavlja čitav „srpski narod na Balkanu“. Podsetimo da je „Al Džazira“ (ne baš naklonjena Srbiji) prenela da je Skaparoti, odgovarajući na pitanje koja je zemlja najveći problem na Balkanu, navodno odgovorio da je to Srbija. „Na ponovni upit da li je to Srbija ili Republika Srpska, rekao je Srbija, kao država, ali uopšte srpska populacija na Balkanu“, prenela je „Al Džazira“, što su zvaničnici Pentagona kasnije pokušali da demantuju.

DRUŠTVO IZ RAMBUJEA Očigledna je pojačana aktivnost Amerikanaca na Balkanu, gde pojava Džejmsa Rubina, udarne pesnice pokojne državne sekretarke SAD Madlen Olbrajt, asocira na okupljanje ekipe iz Rambujea. Uz to Savet Evrope počinje proceduru prijema nazovidržave Kosovo u tu instituciju, te samim tim, vežbanje sa NATO snagama mnogi tumače kao „leganje na rudu“ srpske vlasti ili, kako to u političkom žargonu vole da kažu, na poodmaklo „kuvanje žabe“ (mehanizam koji se u psihologiji naziva procesom habituacije), gde žabu predstavlja srpska javnost.
U saopštenju Ministarstva odbrane Srbije, razlog za donošenje odluke o prekidu moratorijuma je ispunjavanje preuzetih obaveza u vezi sa učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, a ministar odbrane Miloš Vučević kaže da u odluci o održavanju vežbe sa Vojskom SAD „nema nikakvih skrivenih signala i poruka ili probnih balona“.
Nije prvi put da je Srbija, zbog međunarodnih okolnosti, prekinula učešće na bilateralnim i multilateralnim vojnim vežbama, što još više ovaj moratorijum stavlja pod znak pitanja. Srbija je i 2020. uvela svojevrstan moratorijum na međunarodne vojne vežbe na šest meseci. Tada je Srbija otkazala učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama, jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora.
Tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin je takvu odluku obrazložio rečima da se Srbija nalazi pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije“ i najavio moratorijum na učešće Vojske Srbije u bilateralnim i multilateralnim vežbama sa svim partnerima – Rusijom, EU, NATO-om, Kinom. Ali već sledeće godine Vojska Srbije je nastavila s praksom zajedničkih vojnih vežbi, pa su tako u junu 2021. održane vojne vežbe s partnerima i sa Istoka i sa Zapada.
U Krasnodaru u Rusiji održana je zajednička vojna vežba s Rusijom i Belorusijom „Slovensko bratstvo“, zbog čega je Srbija dobila kritike pojedinih zvaničnika Evropske unije. S druge strane, „Platinasti vuk“ održava se od 2014. godine, obično u junu, sa ciljem da se vojnici pripreme za učešće u multinacionalnim operacijama, ali i kao podsticaj za razvoj baze „Jug“ kod Bujanovca kao regionalnog centra za obuku. Poslednji put „Platinasti vuk“ je održan 2021. i na njemu su učestvovali pripadnici Vojske Srbije, SAD, kao i oružanih snaga Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije, Velike Britanije i Francuske. Zatim je u septembru 2021. završena bilateralna vežba sa SAD „Nebeski most“, dok su u novembru zajedno vežbale snage za specijalne operacije SAD i Srbije.
Srbija, koja je država kandidat za članstvo u EU, proglasila je vojnu neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze 2007. godine, Rezolucijom o zaštiti suvereniteta teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koju je usvojila Narodna skupština.
Od 2006. Srbija je u programu Partnerstvo za mir NATO-a. Naša vojska je od tada održala niz vojnih vežbi sa NATO članicama, ali i s vojskom Rusije, zemlje od koje je, kao i od Kine, sve to vreme nabavljala i naoružanje. Međutim, tih godina, Vojska Srbije je imala mnogo više zajedničkih vežbi sa NATO partnerima, nego s Rusijom, iako je to u medijima često predstavljeno drugačije.

ŠTA SE VEŽBA Na sajtu američke vojske o tome šta obuhvata vežba „Platinasti vuk“ i kako se obuka odvijala u prethodnim vežbama stoji: „Obuka je bila podeljena u dve faze, nesmrtonosni sistemi i pešadijske veštine. Obuhvaćene teme su uključivale: kontrolne tačke vozila i ulaza, tehnike kontrole gužve i nereda, efekte biber spreja i OC tasera, kordon i pretrage, pratnju konvoja, borbe za spasavanje života, patroliranje na konjima, gradske borbe i očuvanje snaga.“ Kao da se radi o nekim taktikama protiv nereda i demonstracija. Zanimljivo, to KFOR vežba sa Albancima na KiM i u poodmakloj je vojnoj obuci Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).
Odluku o izuzeću „Platinastog vuka 23“ iz moratorijuma pozdravio je i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, jer je tako Srbija „korak bliže najboljim standardima koji postoje u svim vojskama sveta“. Vojska Srbije već više od 15 godina radi po NATO standardu koji se koristi i u mirovnim misijama UN i svih ostalih organizacija, reći će Šutanovac, u čije vreme su ti standardi i uvođeni (ne treba zaboraviti da je to činio i Boris Tadić), vojska smanjivana i razoružavana.
Na ovu temu se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Odgovarajući na pitanje novinara zašto je veliku pažnju u javnosti izazvala vojna vežba „Platinasti vuk“, u kojoj učestvuju Vojska Srbije, Vojska SAD i još 10 država, Vučić je u Raški, u svom stilu, nekom imaginarnom protivniku poručio: „Šta vi u stvari hoćete, da vi jednoj suverenoj i nezavisnoj zemlji određujete kada će da drži vežbu. Te vežbe našim vojnicima donose nova znanja, te vežbe našim vojnicima donose bolju borbenu gotovost, svakako to znači poboljšanje kapaciteta naše vojske. Uvek naučite nešto od partnerskih armija, uvek vidite kako to ide, ne vidim šta je problem posebno što je naša politika jasna.“ Predsednik je i podvukao da je Srbija vojno neutralna i da neće menjati tu poziciju, da neće ulaziti niti u NATO, niti u neki istočni savez.
Ako se imamo čemu naučiti od NATO-a, zašto se menjaju upravo oni standardi koje pominje Šutanovac a vojska polako vraća stare formacije (63. Padobranska i 72. Specijalna su ponovo brigade).
Predsednik nije pominjao pritiske, mada nema nikoga, bilo s koje strane političkog spektra, ko ukidanje moratorijuma ne vidi kao rezultat pritiska, a cinici idu tako daleko da ga porede sa održavanjem „Prajda“, čiju zvaničnu zabranu je američki ambasador Kristofer Hil dezavuisao rečima: „Biće šetnje“. I bilo je.
Zanimljivo je da je vežbu „Platinasti vuk“ u javnosti prvi najavio viši savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole, na Tviteru 23. marta, kada je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, između ostalog, i zbog „ponovnog angažovanja sa SAD u odbrambenim vojnim vežbama“. Ni reči o vojnoj neutralnosti Srbije, kao uostalom, u saopštenju američke ambasade u Beogradu, što će reći da do vojne neutralnosti Srbije drže koliko i do aktuelnog moratorijuma.