Процес хабитуације

Војне вежбе и мораторијум

Не баш убедљива објашњења ненаданог укидања вежбовног мораторијума са странцима, због егзерцира са НАТО-ом, отварају и питање војне неутралности Србије. Колико је она суштинска, а колико декларативна

Није сваки рат оружани. У политици нарочито, где се перманентно сукобљавају најмање две стране, а некада и више. Често су ти сукоби на самој ивици оних правих. До њих долази због различитих погледа на исту ствар, радњу или став, некад због искреног разилажења, а најчешће због политичке опортуности.
Управо је код нас букнуо један такав (вербални) рат око ненадано најављене војне вежбе за коју се мислило да је стављена ад акта. Мораторијум који је уведен на учешће Војске Србије у међународним војним вежбама накратко ће бити прекинут крајем јуна, када ће заједно са оружаним снагама САД и још осам земаља Србија учествовати у вежби „Платинасти вук“. Вежба ће се, дакле, одиграти у тренутку када је у Србији и даље на снази забрана одржавања војних вежби са иностраним војскама, уведена после почетка рата у Украјини. Тада је саопштено да Србија неће уводити санкције Русији, али и да Војска Србије, имајући у виду политику војне неутралности, прекида до даљег све војне вежбе са страним партнерима, и са Истока и са Запада.
Мораторијум, боље рећи његово поништавање, сада су постали разлог поменутог сукоба за који се не би рекло да је семантичке природе иако се многи упиру да га скрену баш у те воде.
Крајем фебруара прошле године Војска Србије је до даљег прекинула све војне вежбе са страним партнерима. Одлука је донета у складу са Закључцима Савета за националну безбедност о кризи у Украјини, у којима је наведено да је, полазећи од принципа војне неутралности Србије, а имајући у виду страховите притиске којима је држава изложена, потребно да се све планске и вежбовне активности Војске Србије и МУП-а са страним партнерима прекину и да се такве активности не предузимају до даљег. Војска Србије је у међувремену одржавала војне вежбе, али не са странцима, тако да ће „Платинасти вук“ бити прва мултилатерална војна вежба од када је избио сукоб у Украјини, којим је практично отпочело поновно стварање блоковске поделе света.

ПРОТЕСТ И РЕВОЛТ „Противуставно“ и „противзаконито“, повикали су с десног крила политичког спектра Србије, а у медијима ово „десног“ је посебно наглашено с пежоративним призвуком. То се пре свега односи на покрет „Двери“, чији је посланик и члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Борко Пушкић позвао министра одбране Србије Милоша Вучевића, да „одмах откаже најављену срамну војну вежбу ‚Платинасти вук‘, на југу Србије, наше војске са НАТО-ом, под диригентском палицом Америке, којом се гази концепт војне неутралности Србије“.
Пушкић је новинарима испред зграде Министарства одбране рекао да је одлука о одржавању те вежбе „противуставна и ствара сумњу да Влада не спроводи суверену политику, већ да испуњава налоге америчког амбасадор Кристофера Хила“, уз додатак да је одлука о одржавању војне вежбе и „противзаконита“ јер је Влада по почетку рата у Украјини донела закључак да се прекидају све активности у вези са вежбама са страним партнерима. „Србија се налази под сталним притиском да се придружи хистерији против Русије“, рекао је Пушкић, уз констатацију да је циљ САД да прекине стратешку сарадњу Србије и Русије у војној области, која је, како је нагласио, много помогла Србији. „Шта је последица овакве вежбе? Да ли треба да наши војници за пола године, годину дана иду као испомоћ војној хунти у Кијеву. Ми смо за мир, против смо сукоба братских народа које завађа НАТО, који је и архитекта тог рата“, оценио је Пушкић.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је 6. априла да војне вежбе које ће Србија одржати с војскама НАТО-а „неће проћи незапажено“ у Русији. „Што се тиче вежби, ми ћемо их сигурно веома пажљиво пратити“, рекао је и додао да је Београд „под невиђеним притиском да Србију привуче на страну оних који се држе антируске позиције“, с тим да Русија поштује српску војну неутралност.
Србија је једна од неколико држава која је наставила да одржава политичке односе са Кремљом након фебруара 2022. Званични Београд јесте осудио инвазију на Украјину, али одбија позиве западних званичника да уведе санкције.
Србија је била критикована и због куповине оружје од Русије. Тако је амбасада САД у Србији у марту 2020. поновила да је „забринута што Србија набавља руску војну опрему и позвала Београд да одустане од трансакција с Москвом које могу да изазову санкције“.
Дочим, САД, супротно од Русије, поздрављају одлуку Србије да буде домаћин заједничких војних вежби. У одговору америчке амбасаде за Радио Слободна Европа послатом 7. априла наводи се да Сједињене Државе цене војно партнерство са Србијом и веома поштују српску војску и њено руководство. „Залажемо се за снажно билатерално војно и одбрамбено партнерство са Србијом усредсређено на наше заједничке циљеве мира и стабилности у региону и глобално“, навела је Амбасада САД, не помињући војну неутралност Србије.
Остаће упамћена порука амбасадора Хила да „Србија мора да одлучи да ли хоће да има самодовољну војску и да купује оружје из различитих земаља, или да се придружи колективној одбрани. То треба Срби да одлуче, а ја мислим да и јесу одлучили да им је будућност на Западу, а не на неком недефинисаном Истоку“. Хил је рекао да су Украјина и Косово „веома различите ситуације“, и позвао да се не доводи у везу оно што се 1999. догодило на Косову с оним што се данас дешава у Украјини. Очигледно, Американци агресију и НАТО бомбардовање Србије доживљавају као беневолентну активност одвојену од било каквог зла, патњи и ужаса.
Ако ова Хилова порука није била претња већ упозорење, онда су речи генерала Кертиса Скапаротија, као главног команданта америчке војске у Европи, на сведочењу у Сенату, биле сасвим јасне. Он каже да његовим послодавцима проблем представља читав „српски народ на Балкану“. Подсетимо да је „Ал Џазира“ (не баш наклоњена Србији) пренела да је Скапароти, одговарајући на питање која је земља највећи проблем на Балкану, наводно одговорио да је то Србија. „На поновни упит да ли је то Србија или Република Српска, рекао је Србија, као држава, али уопште српска популација на Балкану“, пренела је „Ал Џазира“, што су званичници Пентагона касније покушали да демантују.

ДРУШТВО ИЗ РАМБУЈЕА Очигледна је појачана активност Американаца на Балкану, где појава Џејмса Рубина, ударне песнице покојне државне секретарке САД Мадлен Олбрајт, асоцира на окупљање екипе из Рамбујеа. Уз то Савет Европе почиње процедуру пријема назовидржаве Косово у ту институцију, те самим тим, вежбање са НАТО снагама многи тумаче као „легање на руду“ српске власти или, како то у политичком жаргону воле да кажу, на поодмакло „кување жабе“ (механизам који се у психологији назива процесом хабитуације), где жабу представља српска јавност.
У саопштењу Министарства одбране Србије, разлог за доношење одлуке о прекиду мораторијума је испуњавање преузетих обавеза у вези са учешћем Војске Србије у мултинационалним операцијама, а министар одбране Милош Вучевић каже да у одлуци о одржавању вежбе са Војском САД „нема никаквих скривених сигнала и порука или пробних балона“.
Није први пут да је Србија, због међународних околности, прекинула учешће на билатералним и мултилатералним војним вежбама, што још више овај мораторијум ставља под знак питања. Србија је и 2020. увела својеврстан мораторијум на међународне војне вежбе на шест месеци. Тада је Србија отказала учешће на руско-белоруско-српским вежбама, јер су се одржавале у Белорусији у тренутку када је ту земљу потресала политичка криза након председничких избора.
Тадашњи министар одбране Александар Вулин је такву одлуку образложио речима да се Србија налази под „страшним и незаслуженим притиском Европске уније“ и најавио мораторијум на учешће Војске Србије у билатералним и мултилатералним вежбама са свим партнерима – Русијом, ЕУ, НАТО-ом, Кином. Али већ следеће године Војска Србије је наставила с праксом заједничких војних вежби, па су тако у јуну 2021. одржане војне вежбе с партнерима и са Истока и са Запада.
У Краснодару у Русији одржана је заједничка војна вежба с Русијом и Белорусијом „Словенско братство“, због чега је Србија добила критике појединих званичника Европске уније. С друге стране, „Платинасти вук“ одржава се од 2014. године, обично у јуну, са циљем да се војници припреме за учешће у мултинационалним операцијама, али и као подстицај за развој базе „Југ“ код Бујановца као регионалног центра за обуку. Последњи пут „Платинасти вук“ је одржан 2021. и на њему су учествовали припадници Војске Србије, САД, као и оружаних снага Босне и Херцеговине, Бугарске, Грчке, Мађарске, Румуније, Словеније, Велике Британије и Француске. Затим је у септембру 2021. завршена билатерална вежба са САД „Небески мост“, док су у новембру заједно вежбале снаге за специјалне операције САД и Србије.
Србија, која је држава кандидат за чланство у ЕУ, прогласила је војну неутралност у односу на постојеће војне савезе 2007. године, Резолуцијом о заштити суверенитета територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, коју је усвојила Народна скупштина.
Од 2006. Србија је у програму Партнерство за мир НАТО-а. Наша војска је од тада одржала низ војних вежби са НАТО чланицама, али и с војском Русије, земље од које је, као и од Кине, све то време набављала и наоружање. Међутим, тих година, Војска Србије је имала много више заједничких вежби са НАТО партнерима, него с Русијом, иако је то у медијима често представљено другачије.

ШТА СЕ ВЕЖБА На сајту америчке војске о томе шта обухвата вежба „Платинасти вук“ и како се обука одвијала у претходним вежбама стоји: „Обука је била подељена у две фазе, несмртоносни системи и пешадијске вештине. Обухваћене теме су укључивале: контролне тачке возила и улаза, технике контроле гужве и нереда, ефекте бибер спреја и ОЦ тасера, кордон и претраге, пратњу конвоја, борбе за спасавање живота, патролирање на коњима, градске борбе и очување снага.“ Као да се ради о неким тактикама против нереда и демонстрација. Занимљиво, то КФОР вежба са Албанцима на КиМ и у поодмаклој је војној обуци Косовских безбедносних снага (КБС).
Одлуку о изузећу „Платинастог вука 23“ из мораторијума поздравио је и бивши министар одбране Драган Шутановац, јер је тако Србија „корак ближе најбољим стандардима који постоје у свим војскама света“. Војска Србије већ више од 15 година ради по НАТО стандарду који се користи и у мировним мисијама УН и свих осталих организација, рећи ће Шутановац, у чије време су ти стандарди и увођени (не треба заборавити да је то чинио и Борис Тадић), војска смањивана и разоружавана.
На ову тему се огласио и председник Србије Александар Вучић. Одговарајући на питање новинара зашто је велику пажњу у јавности изазвала војна вежба „Платинасти вук“, у којој учествују Војска Србије, Војска САД и још 10 држава, Вучић је у Рашки, у свом стилу, неком имагинарном противнику поручио: „Шта ви у ствари хоћете, да ви једној сувереној и независној земљи одређујете када ће да држи вежбу. Те вежбе нашим војницима доносе нова знања, те вежбе нашим војницима доносе бољу борбену готовост, свакако то значи побољшање капацитета наше војске. Увек научите нешто од партнерских армија, увек видите како то иде, не видим шта је проблем посебно што је наша политика јасна.“ Председник је и подвукао да је Србија војно неутрална и да неће мењати ту позицију, да неће улазити нити у НАТО, нити у неки источни савез.
Ако се имамо чему научити од НАТО-а, зашто се мењају управо они стандарди које помиње Шутановац а војска полако враћа старе формације (63. Падобранска и 72. Специјална су поново бригаде).
Председник није помињао притиске, мада нема никога, било с које стране политичког спектра, ко укидање мораторијума не види као резултат притиска, а циници иду тако далеко да га пореде са одржавањем „Прајда“, чију званичну забрану је амерички амбасадор Кристофер Хил дезавуисао речима: „Биће шетње“. И било је.
Занимљиво је да је вежбу „Платинасти вук“ у јавности први најавио виши саветник америчког Стејт департмента Дерек Шоле, на Твитеру 23. марта, када је захвалио председнику Србије Александру Вучићу, између осталог, и због „поновног ангажовања са САД у одбрамбеним војним вежбама“. Ни речи о војној неутралности Србије, као уосталом, у саопштењу америчке амбасаде у Београду, што ће рећи да до војне неутралности Србије држе колико и до актуелног мораторијума.