Mauno Sari – FINSKA JE PRODALA NEZAVISNOST ZA SOPSTVENE PARE

Legenda novinarstva iz Helsinkija na poslu stvaranja „dobrog komšiluka“ s Rusijom u razgovoru za „Pečat“ tvrdi da je ulazak u NATO štetna odluka za Finsku, jer nikad nije bila izložena ruskim pretnjama

Finska se nije „odjednom“ zainteresovala za NATO, kaže nam Mauno Sari, jedan od najvećih finskih novinara, na početku razgovora za naš nedeljnik, kom je povod ulazak Finske u Severnoatlantsku alijansu. Finska je, tvrdi on, decenijama gradila svoju vojsku kako bi bila kompatibilna s NATO trupama. „Reč je o procesu koji je započeo već devedesetih godina, a koji su vojnici i politička desnica sakrili iza kulisa. Da podsetim: Finska je 2014. potpisala memorandum o razumevanju sa NATO-om. U njemu se vojnom savezu daju široka prava da deluje na finskom tlu, uključujući i ’napad’. U Finskoj se, u šali, pitaju koga ćemo napadati – zar Švedsku?“, naglasio je Sari, ugledno ime u javnosti čitave Skandinavije.
Karijeru je počeo kao reporter u listu Helsingin Sanomat a zatim je nastavio decenijski rad u novinarstvu kao glavni urednik časopisa Iltaset, Suomen Kuvalehti, Iltalehti i Uude Finland, najuglednijim dnevnim novinama i nedeljnicima koji izlaze u Helsinkiju. Poslednjih godina bavio se pisanjem TV scenarija i filmskih predložaka. Novinarstvu se vratio nedavno, pa smo ga upitali za razlog tog zaokreta.

„Početkom 2022. godine osnovao sam udruženje Naapuriseura i njenu onlajn-publikaciju Naapuriseura Sanomat, jer sam kao stari novinar smatrao da je situacija u zemlji skandalozna i nepodnošljiva. Kap koja je prelila čašu bila je izjava naše premijerke Sane Marin, tačnije njen zahtev da se ’sve veze sa Rusijom moraju prekinuti’. Naše Udruženje dobrih komšija se protivi toj politici. Klub je nezavisan i nepristrasan. On želi da Finska ima dobre odnose sa svim svojim susedima. Naravno, posebnu pažnju posvećujemo zbivanju u Rusiji, jer je ona istaknuta kada se zaista žele prekinuti sve veze, uključujući poštu i železnički saobraćaj…“
Vratimo se na Finski memorandum o razumevanju sa NATO-om iz 2014?
Odluka o potpisivanju tog sporazuma doneta je kada je Parlament bio na letovanju. Sporazum nije iznet u skupštini i ima mnogo čudnih karakteristika. Po mom mišljenju, članstvo u NATO-u je bio dugoročni cilj i san predsednika Saulija Ninistea. On će ući u istoriju po tome što je to implementirao. Drugim rečima, on će ući u istoriju kao predsednik koji je okončao skoro 80-godišnju mirnu i čak prijateljsku eru između Finske i Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije. Istovremeno, Niniste je uništio rad dva prethodna predsednika Juha Kustija Pasikivija i Urhe Kekonena i njihovo životno delo, doktrinu o tome kako mala zemlja može da živi u miru i blagostanju kao sused velike sile. Radilo se o veoma uspešnoj „politici aktivne neutralnosti“.
Premijerka Marin ukazuje na pretnje iz Rusije?
Pitanje ruske pretnje je suštinsko. Ništa sličnog nije bilo, čak ni najmanje. Mediji godinama razvijaju sliku pretnje, ali bez ikakvih činjenica. U stvarnosti, predsednik Niniste je tu pretnju dočarao 24. februara 2022. poput mađioničara, izvukao je pretnju kao zeca iz šešira da bi dobio razlog za prijavu NATO-a.
Zar Finska ne uči iz istorije?
Moj prijatelj, akademik Pavo Haviko, koji je preminuo pre nekoliko godina, napisao je: „Finska ne može da uči iz svoje istorije jer nikada nije pogrešila.“ Prikladna ironija. Finska je izgubila svaki sukob u koji je bila uključena tokom skoro 300 godina. Istorija Drugog svetskog rata je zaboravljena, ili je sadašnja generacija političara nikada nije proučavala. U Finskoj je postala poznata fraza premijerke Sane Marin u TV vestima: „Finska je ušla u rat s Rusijom i pobedila.“
Sem mladosti, ima li vaša premijerka još neku dobru osobinu?
Jedina vredna stvar što ima je mladost. Nemam komentar.
Nama se čini da je cela Skandinavija u militarističkom zanosu?
Nordijski militarizam je san Amerike. Na stvaranje te vrste militarizma su svojim dugogodišnjim delovanjem uticale i SAD. Švedska je dugo bila „mala Amerika“, s veoma bliskim odnosima sa SAD, takođe i u oblasti špijunaže. Finski političari i obični ljudi imaju potpuno pogrešnu sliku o Sjedinjenim Državama. Divimo se Americi, ne želimo da znamo da je to monstrum koji ima 750 vojnih baza širom sveta i živi od toga što proždire zemlje u koje ide da „pomaže“. Ne želimo da vidimo rezultate kada su SAD „pomagale“ u Iraku, Avganistanu, Jugoslaviji, Libiji i drugde. Lažemo sami sebe da će SAD požuriti da nam pomognu ako nam Rusija zapreti. Amerika ne žuri! Ona čak i ne hoda. Njen način vođenja ratova je da koristi armije i teritorije drugih zemalja. Ako ikada dođe do sukoba između NATO/SAD i Rusije, Finska će biti uništena. Mi smo u tom slučaju spaljeno bojno polje.
Šta je NATO još dobio od kada je vaša zemlja ušla u savez?
NATO je dobio jaku vojsku. Dakle, mi plaćamo velike troškove NATO vojske. Uz to plaćamo i nove lovce F-35 koje smo kupili za NATO. Finska je sve siromašnija, ali ima neograničen novac za oružje. Dobar posao! Prodali smo nezavisnost i sami smo platili cenu. S druge strane, Finska je došla pod nuklearni kišobran. Naši političari ne shvataju da postoje dva kišobrana. Ni jedan ni drugi nas neće zaštititi ako izbije atomski rat.
Sve se ovo događa kad vaš region vode (ili su doskora vodile) žene – Švedsku (Magdalena Anderson), Estoniju (Kaja Kalas), Litvaniju (Ingrida Šimonite), a Ursula fon der Lajen se priprema za šefa NATO-a?
Decenijama se govori o tome da bi se u svet vratio mir ako bi žene došle na vlast. Kako to sad izgleda? Ove šefice su, počev od Ursule fon der Lajen, mnogo agresivniji od mužjaka. Ako bi petao zalutao u ovaj kokošinjac, odmah bi bio likvidiran. Osećam da žene već dugo imaju čežnju i žudnju za moći. To bi moglo da objasni aktuelnu situaciju. Srećom, u „mojoj kući“, u Finskoj, postoji žena Pirko Turpienen, dokazana u politici i kao istaknuti psiholog, a koja je strasno na strani mira. Činimo šta možemo, ali Finsku ne vidimo kao „najsrećniju zemlju na svetu“. Atmosfera cenzure i ratne pretnje je opresivna.

Preti li nuklearni rat?
Postoji stara izreka: „Mogu da ubiju ceo svet šest puta svojim bombama, ali samo prvi put je loše.“ Naše Udruženje dobrih komšija i njegove veb-novine Naapuriseuran Sanomat su nastali da bismo se borili protiv ove mržnje i samoubilačke atmosfere. Vaši čitaoci mogu da pronađu publikaciju klikom na naapuriseura.fi i odabirom svog jezika.
Glavni mediji ne vide situaciju kao obični ljudi?
Potpuni preokret se dogodio u finskim medijima 2014. godine. Do tada su novine i TV sledile normalne novinarske principe. Posle toga se čitavo medijsko polje pretvorilo u proizvođača radova zapadne propagande. Nije pogrešno reći da je postao efikasna mašina za ispiranje mozga koja je uplašila ljude pretnjom Rusije i gurala ka članstvu u NATO-u. Tome je zaslužna i izborna pobeda desnice i ekstremne desnice.
Šta se konkretno desilo?
Država je u zemlji osnovala „Medijapul“ za kriznu situaciju. Iako nije bilo krize, Finska je u medijskom smislu prešla u stanje slično ratnoj cenzuri. Ovaj „pul“ je na sopstvenoj veb-stranici objavio da je jedna od njegovih namena borba protiv anti-NATO komunikacije. „Četvrta stepenica vlasti u državi“ (mediji) postali su stepenica broj jedan. Mediji koji su uvek bili „psi čuvari“ doma postali su gospodar kuće. Sloboda govora je postala zatvor reči.

ULOGA NAAPURISEURAN SANOMAT-a Vaše udruženje u Finskoj optužuju da je „prorusko“? Objavljujemo eseje, mi-šljenja i vesti koji sada nisu u mejnstrim medijima. Imamo sjajnog dopisnika u Moskvi. Naša publikacija nije megafon Kremlja, ali je dobro da ljudi imaju raznovrsnije informacije od onoga što nude cenzurisani mediji. Finska je umešana u izolaciju Rusije. Uspešno je tako izolovala samu sebe i duhovno i materijalno.