ПРОФЕСОР БОШКО БОЈОВИЋ – ВРЕМЕ СЈЕДИЊЕЊА С ЈЕДНОРОДНОМ БРАЋОМ

 

[divider style=”normal” top=”20″ bottom=”20″]

„Печатов“ саговорник је еминентни српски полихисторик и предавач са Сорбоне

Пред 24. март, годишњицу НАТО агресије, Срби себи постављају питања: Ко смо, зашто се разликујемо од остатка Европе, куда идемо? Можда једини наш полихисторик данашњице, професор Бошко Бојовић са Сорбоне за „Печат“ говори о томе што мисли, што зна и што слути.
„’Боже правде’ је химна која сведочи о српској и људској насушној потреби за правдом. Срби су ти који дају предност правди у међународним односима, па и историјској правди, или тачније у њеном недостатку, док друштвена етика бива стицајем околности потиснута у други план. Највећи пољски песник и оснивач Славистике Мицкијевич толико је био усхићен српском епском поезијом да је говорио како је она највећи допринос словенског генија културном наслеђу човечанства. По тој оцени нису се много разликовали ни Пушкин, Гете, Мериме, Томазео и други највећи песнички генији 19. века. Од суперхероја до антихероја пређен је пут који српском народу и његовој никад тањој и поткупљивијој елити поставља питање о узрочно-последичној вези – да ли је у питању редослед приоритета између међународне и друштвене, или чак међуљудске правде и исконске етике на коју нас је тако упорно подсећао светопочивши патријарх Павле, позивајући се често управо на исконску српску епску етику“, каже Бојовић на почетку разговора.

Како коментаришете чињеницу да се пре 24 године ратовало на Космету, а сада Срби нетремице прате збивања на украјинском фронту?
Срби с Косова су од краја 17. до средине 18. века стигли до Бахмута (Артјомовска), који је постао седиште српске крајине Славјано-Србије, основане у Бахмуту 1753. од српских пукова с генералима Шевићем и Прерадовићем на челу. Годину дана раније је генерал Јован Хорват основао такође српску крајину под називом Нова Србија, овога пута на десној страни Дњепра. Повлачећи се под вођством српског патријарха пред варварским хордама и пред верским и етничким насиљем, српски народ и његови пукови су војнички предводили и организовали и друге православне народе с Балкана и из Средње Европе који су очували границу велике Руске империје од истих душмана. Од свих тих сродних народа под збирним именом крајишника настаје много касније вољом бољшевика савремена држава која се од Лењина и Стаљина до Новог светског беспоретка вештачки и насилно злораби против своје матичне вере и исконске припадности. Потомци српских крајишника поново су на две стране фронта, једни индоктринирани и затровани, насилно истурени као топовски ресурс, они који су бранили своје и своју браћу поново на удару у првим редовима, жртве до сада највећег зла у људској историји.
Ко познаје историју за њега у садашњости нема недоумица, да парафразирамо Платона. Шта полихисторик мисли, шта нас чека?
Ако се не сједине с једнородном браћом и онима које притиска исти враг, што значи и са свима који му пружају отпор, Србима, као и свима који се не покоре, прети већа опасност него икада пре. Нихилистичакој и све отвореније сатанистичкој незаситој хидри мала је планета која се немилице уништава, свим средствима се прети истребљењем 90 одсто људског рода, устаје се против сваке вере и закона, Бога се не боји, људи не стиди, лаж и обмана им је средство којим правдају сваки циљ, отац лажи им је господар, а правда и истина највећи непријатељ. Срби су им први на путу, кад њих униште, као да су већ обавили највећи део посла. Стога рат против Срба симболише пресудну битку зла против свега људског и Божјег у човеку.

АЛЕКСАНАДАР КОРБ И АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

Могу ли нам странци „помирити историју“ ако је нова еврозвезда историографије Јасеновца Немац Александар Корб?

Комисија Аушвиц фондације за доделу награде за научноистраживачки рад о геноциду током Другог светског рата ангажовала је историчара професора Универзитета у Паризу за вештачење докторске дисертације Александра Корба о НДХ и Јасеновцу, који је одбрањен на Хумболтовом универзитету у Берлину, пред комисијом у којој је био члан и угледни историчар Србије Холм Зундхаузен. Вештачење је дало негативну оцену ове докторске дисертације имајући у виду чињеничне и методолошке неисправности. Кандидат за престижну награду Аушвиц фондације није се бавио проценама и бројевима жртава геноцида у Јасеновцу и у бројним осталим логорима и стратиштима широм НДХ. Корб је, наиме, оспорио геноцидни карактер масовног злочина почињеног 1941–1945. у НДХ према Србима, Јеврејима и Ромима тиме што негира предумишљај НДХ у масовном убијању становништва Хрватске и Босне и Херцеговине, упркос геноцидним законима према Србима, Јеврејима и Ромима чије се укупне жртве броје десетинама и стотинама хиљада мушкараца, жена и деце. Аушвиц фондација је усвојила вештачење поменутог историчара из Француске, што значи да Корб није могао да добије награду Аушвиц фондације за коју је конкурисао. За утеху је, за исту докторску дисертацију, добио награду Фондације Андреј Митровић.

 

Свилена свирепост једноумног атлантизма – тако гласи ваша карактеризација Европе данас. Шта то значи?
Месијанизам западне утопије заснива се на надменом егоцентризму све дементније доминације лажне савести. Идеја о смањењу човечанства за две милијарде могла се чути још пре тридесетак година и то преко бирократије Уједињених нација. Касније се чак и у Ватикану јављају прекоатлантски експерти с најавама о „златној милијарди“, сад се и то смањује на пола милијарде. Оснивач Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и некад ексклузивни саветник француског председника Митерана Жак Атали, који се сматра експонентом Ротшилда, Рокфелера и Билдерберг групе, пише о 30 година општег планетарног хаоса, грађанских и осталих све до нуклеарних ратова, разорних пандемија, економских и монетарних сломова, као прелазног периода ка блиставој будућности која се прећутно или не пројектује у глобалној светској влади. Окултна моћ шпекулативног капитала оних 0,01 посто најбогатијих, чији се номинални капитал експоненцијално увећава у односу на 99,99 одсто западног становништва, које има последњих деценија све мању куповну моћ, иако по инерцији живи још на рачун природних и људских ресурса преосталог човечанства, основа је тог суманутог пројекта и безумног рачуна без крчмара. Иако је поред осталих написао и квазиносталгичну књигу о Карлу Марксу, Атали као да заборавља Марксову мисао да „историја има више маште него људи“.
Има ли разлике између Бриселског споразума и Шолц–Макроновог плана за Србе?
Лутка за вежбање строгости, полигон спаринг партнерства НАТО-а, мета за „паметне бомбе“ и амортизацију томахавк ракета, модел за колатералне жртве, предмет уцена и иживљавања опсесивне западне доминације и доказивање њене патогене бирократије, Србији прети судбина Палестинаца и Курда ако се не отргне од терора западне лабораторије, чије разорно деловање надмашује нацистичку патологију. Сваки пут када је велика Немачка поражена у светским ратовима, Југославија је настала или обновљена, када је Немачка обновљена, Југославији више није било опстанка. Иако обновљена, као што је и настала по најпогубнију цену за Србе, њен нестанак су Срби платили страшном ценом. Пристанком и потписивањем распарчавања Србије она може бити само саучесник своје будуће агоније коју западна хидра пројектује својом психопатском методом што жртву доводи до сагласја у сопственој еутаназији. Уцена са инвеститорима који се наводно повлаче у случају отказивања сарадње – цинична је и подла превара, као и сва остала условљавања претњама и застрашивањима. Стране инвестиције долазе на првом месту због јефтиније радне снаге, и већином имају себичне, еколошки или економски средњорочно и дугорочно више штетне последице. Ако је дијалог потребно одржавати, макар то био и дијалог глувих и слепих, уступак уценама је капитулација и издаја која се не сме дозволити ни по коју цену. Француска и Немачка су пуки извођачи радова, чак и њима туђе стратегије и тактике, треба им вратити лопту преко мреже право у тело. Запад све мање има ресурса за уцене и притиске, све више се уплиће у сопствене мреже, само још Запад верује сопственим лажима и маше својим вредностима од којих преостају само интерес и профит окултне меке моћи и све немоћније грубе силе.

Балкан као „буре барута“ је постала изанђала фраза док фитиљ нико не вади.
„Балкан балканским народима“ био је антидот или противотров погубном дејству великих сила у време Источног питања и Источне кризе који се претварају у балканске ратове, а њих многи историчари сматрају предигром Великог рата, што претходи још већем Другом светском рату. Без стабилности и мира на Балкану нема среће и мирне будућности ни остатку Европе, која још условљава мир и будућност света. Све док нема праведног решења за српско национално питање нема услова ни за мир и стабилност Балкана. Водећи француски геостратег Ив Лакост објавио је 1992. специјални број свог престижног часописа „Херодот“ под насловом „Српско питање“, следећи број носио је наслов „Немачко питање“. Наопако решавање другог од ова два круцијална питања на рачун првог довео је до безизлаза и европског рата који води у светски рат, ако се ускоро не нађе опште прихватљиво решење. Жак Хусар је у књизи „Југославија 1939–1944, Женева 1945“ визионарски сагледао повезаност и узајамност српско-немачко-руског троугла за стабилност, мир и будућност Европе. Ако до нове Јалте не доведе садашњи, све више европски рат, једино светски рат може довести до Великог ресета који, као рачун без крчмара, пројектује сатанистичка олигархијска клептократија.

И РАНИЈЕ ЗВАЛИ ПАПУ

Да ли је Слободан Милошевић први звао папу?

Када је Милошевић вршио снажан притисак на патријарха Павла да позове папу у посету Србији, Павле му је одговорио: „Ми смо толико мали да то није толико важно – кад оде у Москву, нек дође у повратку, тад ћемо му упутити позив“ – што је довело до краја разговора на ту тему. Ватикан зна да би долазак папе у Јасеновац омогућио позив папи да посети Србију. Представник Ватикана је стога и питао почившег патријарха Иринеја да ли ће СПЦ тражити признање геноцида у НДХ од стране папе и Ватикана.
За Ватикан је однос с Руском православном црквом од највећег значаја већ веома дуго, а сад и више него раније. Ватикан би могао да има и претензије на важну улогу кад и ако дође време за мирнодопско решење рата у Украјини. СПЦ би у тој црквеној дипломатији могла такође да има важан посреднички удео ако и када у инстанцама односа снага између великих сила за то дође време.

Могу ли се балкански народи помирити. Били сте у Комисији за Степинца и какви су ваши утисци?
Балканске народе и не само њих најпре могу помирити они који их завађају или их генерацијама држе у омрази. „Јасеновац је претежак крст за народ као што је хрватски који није у стању да га сам понесе. Ватикан се при томе никад није дистанцирао од тога“, изјавио је отприлике Лордан Зафрановић у „Политици“ пре неку годину. Мржња Хрвата према Србима, из које настаје и геноцид у НДХ, у првом реду долази од клерикалне индоктринације, што значи да има не само непосредно него и посредно дејство и последице. После изостанка папине посете нашој земљи поводом годишњице Миланског едикта која је била заказана у Нишу, у Ватикану су схватили да би долазак понтифика у Србију био недоличан мимо посете Јасеновцу. О томе сведочи изјава високог католичког достојанственика да ће папа доћи у Јасеновац кад се Хрвати и Срби о томе договоре. Ова, на први поглед цинична изјава, била је најава хрватско-српске комисије поводом несуђене канонизације Степинца, којој је арбитрирао Ватикан. Како до споразума између српског и хрватског дела комисије није могло доћи, канонизација Степинца је суспендована на неодређено време. Што не значи да до ње не може доћи у догледно време, као и да она не може бити непожељни улог у некој будућој посети папе Србији, до чега је Ватикану необично стало.

ЕВРОПА ЈЕ У СВОМ ЈАДУ

Европљани за нас кажу да смо оптерећени историјом и да треба да гледамо у будућност. Долазите из Западне Европе и шта се тамо види?

Мухарем Баздуљ говори како су Срби загледани у своју историју мимо других европских народа. Мицкијевич је то запазио међу првима. Док Хердер, учитељ Гетеов и ученик Кантов, иначе велики немачки песник, каже да је Словена више у географији него у историји, као и да је Немачка највеће словенско гробље – мислећи на словенске топониме широм Немачке коју су Сораби насељавали – није ли српска љубав према историји отуд што је Срба за разлику од осталих Словена више у историји него у географији? Остаје осетљиво питање колико је српска историографија примерена српској историји. Европа се о свом јаду забавила, те се нама нема кад бавити ни својом историјом, а камоли Србима и њиховом прошлошћу. Французи су попут Срба љубитељи своје историје коју је сад ЕУ превазишла и претворила у географску историју, не би ли се изравнали с осталим чланицама, као некад Срби у Југославији.

Шта је остало спорно у раду поменуте комисије?
Настојањима једног члана комисије, СПЦ је упутила молбу за приступ Ватиканском архиву за потребе рада међуцрквене комисије. Председник Комисије и одговорни за Историјски одбор Ватикана Пјер Ардир је донео папин декрет којим се излази у сусрет поменутој молби СПЦ. Српски део међуцрквене комисије упутио је у Ватикански архив студента постдипломца с његовим ментором из Италије. Потом је београдска жута штампа писала како је поменути студент наишао на опструкције у Ватиканском архиву. Поступак српског дела комисије граничио се с наменским дилетантизмом, јер је делегирање студента у Архив Ватикана на име папиног декрета био поступак недостојан неуобичајеног уступка папе учињен СПЦ и њеном делу међуцрквене комисије.
Приликом посете Ватикану амбасадора НДХ Рушиновића 1942. године, кардинал Тисеран му је рекао да поседује евиденцију католичких свештеника, редовника и осталих службеника католичке хијерархије НДХ који су одговорни за геноцид у НДХ. Практично исто је кардинал Тисеран поновио и амбасадору Југославије 1945. године. Постоје стенограми сачињени приликом обе посете.
Филип Кер, писац бестселера кога пореде с Џоном ле Кареом и чија се дела преводе и објављују на бројним светским језицима, написао је књигу „Дама из Загреба“, у којој на много страна пише о страхотама геноцида у НДХ, као и о фрањевцу који је био усташки шампион у клању Срба. Превод на хрватски је објављен у Хрватској, која иначе преводи већину књига о НДХ и геноциду 1941–1945, што није случај у Србији. Случајно или не, „Лагуна“ је објавила већину Керових дела у српском преводу, али не и „Даму из Загреба“.
Жан Хусар у поменутој „Југославија 1939–1944“ сведочи о бројним масовним злочинима над Србима у НДХ, за које одговорност приписује католичком клеру Хрватске. Овај ратни дневник и сведочење савременика зачудо је готово сасвим непознат у историографији, као и у Србији, упркос скорашњем преводу.

РАСПАД ИМПЕРИЈЕ

Где су европски интелектуалци, зар нема никог ко је против рата у Европи?

Лабудова песма интелектуалаца је била 1968. до које су они довели да би истом студентски покрет оставили поред пута по налогу КП СССР-а. Септембра те 1968. Сартр је извиждан у највећој париској сали коју је морао да напусти под негодовањем огорчених студената. Нешто касније се понављају такозвани Нови филозофи на таласу Солжењициновог „Гулага“, све док није постало јасно да нити су нови, нити филозофи него у најбољем случају памфлетисти новоговора политичке подобности САД. Пјер Бурдје и Ален Бадју су имали неког утицаја, али у погрешно време и на погрешном месту. Финкелкраут прозвани Финкелкроата примио је орден од Туђмана за подршку антисрпској хистерији. Рене Жирар је враћен са Стенфорда у Академију наука као један од највећих антрополога свога времена пошто је највећи део рада провео у престижном изгнанству под непожељним надимком Хегел Хришћанства. Историчар и антрополог Емануел Тод је први и једини још 1975. предвидео распад СССР-а студијом „Распад империје“, да би 25 година касније исто предвиђање дао и за преосталог хегемона, Америку, студијом „Крај империје“. У оба случаја је један од најважнијих показатеља пораст смртности одојчади и скраћење животног века становништва.

У Европском парламенту минулог понедељка поново је постављена изложба о „мученику“ Степинцу. Како то објашњавате?
Хрвати никад неће одустати јер је то за њих амнестија за Јасеновац. Док Срби са лицитацијама о броју жртава могу само да се надмећу у лумпен србовању. Ниједан научни пројект није остварен на ту тему код нас. У Црној Гори је Историјски институт пријавио пројект за број свих жртава, али није прошао. Само Словенија финансира откопавање масовних гробница, док је у Србији то државна тајна.
Режим који баштини смрт више од 300.000 Срба само у ужој Србији и око 80.000 жртава у Војводини, од којих су већином Срби, нема интереса да се упушта у ту врсту пребројавања. С. Цветковић је нашао и објавио службене спискове за скоро 60.000 убијених у Србији 1944–1946, што је око половина постојећих спискова.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *