Nemački generali: „Ukrajina ne može da pobedi, naši mediji nam prodaju golu propagandu!“

Dok mediji glavnog toka uveravaju domaću javnost da će ukrajinska vojska ove godine pobediti Rusiju i zauzeti Krim i Donbas, na Zapadu se bude i kritički glasovi. To potvrđuju demonstracije koje su se odvijale proteklih dana u Londonu, Berlinu, Parizu, ispred američke vojne baze Ramštajn u Nemačkoj… Ništa od toga, zahvaljujući cenzuri, nije moguće videti u vodećim zapadnim medijima

Do Nemaca (izuzev onih koji su učestvovali na demonstracijama u Berlinu i Drezdenu) ne mogu da dopru reči penzionisanog brigadnog generala Eriha Vada, iako je obavljao značajne funkcije u vreme vladavine kancelarke Angele Merkel. Između ostalog, bio je savetnik u Bundestagu (2000–2006) i savetnik pomenute kancelarke od 2006. godine.
Vad je dao intervju za mali lokalni časopis „Ema“, koji je jedini imao petlju da objavi njegovu ocenu da je „situacija na ukrajinskom ratištu ćorsokak za Zapad, jer taj konflikt nije moguće rešiti vojnim putem“. U prilog tezi citirao je stav načelnika zajedničkih štabova SAD Marka Milija, koji je, podsetio je Vad, „rekao neprijatnu istinu – istinu koju su nemački mediji jedva primetili: U Ukrajini je u toku rat iscrpljivanja. Ta strategija nije funkcionisala (tokom Prvog svetskog rata, 1914–1918), pa neće ni danas.“ Posrednički rat koji Ukrajinci vode protiv Rusije, upozorava Vad, nije izgubljen samo u Ukrajini. On preti uništenjem Nemačke u trećem svetskom ratu. A upravo to vodećim nemačkim političarima i novinarima, naglašava Vad, „nikako ne ide u glavu! Nikako da shvate!“.
U istom dahu je napao kancelara Olafa Šolca i vladajuću koaliciju zbog navijanja za postizanje starog nemačkog ratnog cilja – uništenja Rusije, i to uprkos činjenici da nema vojnih kapaciteta potrebnih za sprovođenje tako opsežnog zadatka. „Vojni stručnjaci (i oni) koji znaju šta se dešava među tajnim službama, kako to izgleda na terenu i šta rat zaista znači – uglavnom su isključeni iz debate (u Nemačkoj). Oni su odrezani od formiranja medijskog mišljenja. U velikoj meri smo svedoci koordinacije medija kakvu do sada nisam doživeo u Saveznoj Republici Nemačkoj“, glasi osvrt generala Vada na cenzuru i neverovatno monolitnu orijentaciju nemačkih medija u sprovođenju ratnohuškačke propagande.
„Ovo je ogoljena propaganda. Ne u ime države kakvu poznajemo iz totalitarnih režima već na osnovu pukog, sopstvenog izbora. Vladajući Zeleni, FDP (Slobodna demokratska partija), čak i opozicija – uglavnom u dogovoru s medijima – vrše takav pritisak da kancelar teško da može da im odoli.“ General Vad ne skriva šta on i njegovi istomišljenici u nemačkom Generalštabu, ali i u nemačkim poslovnim krugovima žele – da Pentagon pregovara sa Kremljom pre nego što ruska vojska napreduje u „uništavanju Ukrajine“. Potom se na glas upitao „Šta je još ostalo od te zemlje? (Ukrajine), i ne sačekavši reakciju novinara, odgovorio da je „’dobar deo već sravnjen sa zemljom’.“
„Tu se ponovo nameće pitanje šta učiniti u pogledu snabdevanja (Ukrajine) zapadnim tenkovima. Da bi se zauzeo Krim ili Donbas, ‚marderi‘ i ‚leopardi‘ nisu dovoljni. Na istoku Ukrajine, u oblasti Bahmuta, Rusi neumoljivo napreduju. Verovatno će uskoro potpuno osvojiti Donbas. Potrebno je samo razmotriti brojčanu nadmoć Rusa nad Ukrajincima. Rusija može da mobiliše do dva miliona rezervista. Zapad može tamo da pošalje 100 ‚mardera‘ i 100 ‚leoparda‘, ali to ništa neće promeniti u ukupnoj vojnoj situaciji“, ističe Vad.
„Region Crnog mora je podjednako važan za Ruse i njihovu crnomorsku flotu kao što su karipski ili panamski regioni za Sjedinjene Američke Države. Isto kao što je Južno kinesko more važno i za Tajvan i za Kinu. Jednako kao i tampon-zona koju je Turska uspostavila protiv Kurda, kršeći međunarodno pravo. S obzirom na sve nabrojano, i iz strateških razloga, ni Rusi ne mogu da se povuku. Pogotovo što bi stanovništvo Krima definitivno glasalo za Rusiju na referendumu… Ako bi Rusi bili primorani da se povuku iz crnomorskog regiona zbog masovne zapadne intervencije, sigurno bi se latili nuklearnog oružja pre nego što bi sišli sa svetske scene. Naivno je verovati da se nuklearni napad Rusije nikada neće dogoditi. Naivno je uzdati se u moto da Rusi ‚samo blefiraju‘“, upozorava general Vad.

STAVOVI SUPROTNI PENTAGONU Vodeći mediji su (očekivano) generala Vada odmah napali jer je javno zastupao stavove koji su „oprečni mišljenju američkog Stejt departmenta i drugih vojnih eksperata“. Ali nekadašnji savetnik kancelarke Merkel za vojna pitanja nije jedini iz nemačke vojske koji pokušava da unese nešto razuma u trenutku kada svet srlja ka trećem svetskom, izvesno i nuklearnom ratu. I Harald Kujat, sin vojnika Vermahta poginulog u borbi protiv Crvene armije tokom Drugog svetskog rata, a koji je, kada je stasao, postao načelnik nemačke vojske, potom i vojnog štaba NATO-a, iznosi ozbiljne optužbe protiv nemačkih medija, bivše kancelarke Angele Merkel i britanskog premijera Borisa Džonsona zbog katastrofe u Ukrajini.
Zanimljivo je da je i u intervjuu sa general-majorom u penziji Haraldom Kujatom, slično kao i s generalom Vadom, objavio medij koji nije nadaleko poznat. Očigledno je da Kujatovo razmišljanje danas ne može da prodre i nije dozvoljeno u glavnim nemačkim medijima uprkos njegovoj besprekornoj i zavidnoj karijeri. Pre nego što je otišao u penziju, general Kujat, rođen 1. marta 1942, bio je generalni inspektor nemačkih oružanih snaga i, kao predsednik Vojnog komiteta NATO-a, najviši vojni oficir Alijanse. Istovremeno je bio predsednik Saveta NATO–Rusija, kao i Saveta za evroatlantsko partnerstvo načelnika generalštabova. Kujat ide dalje od Vada, jer je uveren da su saveznici iz NATO-a odlučili da potkopaju moć Nemačke. Smeta mu što se Berlin sve više upliće u rat u Ukrajini, pri čemu je vlada kancelara Šolca dozvolila „Americi da obučava ukrajinske vojnike u Nemačkoj“. Za Ruse ima samo reči hvale, jer su „pregovarači koji se drže dogovorenog“. Naglašava da su Ukrajinci, a ne Rusi, u prošlosti već dva puta pravili (Nemačkoj i Evropi) probleme s nabavkom ruskog gasa. Seća se i da je Rusija posle intervencije na Kosovu bila spremna da stavi svoje trupe pod komandu NATO-a, ali je stečeno poverenje kasnije nepovratno izgubljeno zbog kontroverznih poteza SAD…

RAT JE TREBALO SPREČITI General Kujat ne sumnja da će među najvećim gubitnicima zbog ukrajinsko-ruskog konflikta biti i nemačka vojska, kao i teritorijalna bezbednost Nemačke i nemačka industrijska snaga, jer „Rusija u svakom trenutku može da nadmaši zapadnu eskalaciju – svojom sopstvenom“. Ni on, ni Vad ne sumnjaju da to uključuje i upotrebu nuklearnog oružja. Otuda je razočaran jer je „oduvek verovao da je ovaj rat trebalo sprečiti i da se mogao sprečiti“. Kujat krivi Merkelovu zbog njene politike obmanjivanja Rusije, što naziva „očiglednim gaženjem poverenja“ i „kršenjem međunarodnog prava“. Prekretnica u rusko-nemačkom bezbednosnom balansu snaga počela je u Vašingtonu 2002. godine, tvrdi Kujat, i to u momentu kada je tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi otkazao Ugovor o antibalističkim raketama (ABM), a sve se još više pogoršalo 2008. godine kada je Buš „pokušao da nametne poziv Ukrajini i Gruziji da uđu u NATO“.
Nemački general za neuspeh okončanja sadašnjeg konflikta u Ukrajini kao glavne krivce vidi Britance, a ne samo Amerikance, jer je London minirao dogovor o prekidu vatre, za koji veruje da bi ga Moskva potpisala posle pregovora u Istanbulu krajem marta 2022. godine. „Rusija je očigledno pristala na povlačenje svojih snaga na granice od 23. februara 2022, dakle pre početka napada na Ukrajinu. Kijev je tada pristao da se odrekne članstva u NATO-u i da ne dozvoli raspoređivanje stranih trupa ili vojnih objekata na tlu Ukrajine. Zauzvrat, trebalo je da dobije bezbednosne garancije od zemalja po svom izboru. Budućnost okupiranih teritorija trebalo je da bude rešena diplomatskim putem u roku od 15 godina, uz eksplicitno odricanje od vojne sile… Ali tada se, prema pouzdanim informacijama, umešao tadašnji britanski premijer Boris Džonson; on je intervenisao u Kijevu 9. aprila prošle godine i sprečio potpisivanje tog sporazuma. Džonsonov razlog je bio da ‚Zapad još nije spreman za kraj rata‘.“
Za generala Kujata je skandalozan i čin nemačke kancelarke Merkel, kao i bivšeg predsednika Francuske Franosa Olanda, te bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, s obzirom na to da su nedavno priznali da su sporazume u Minsku s Moskvom i Vladimirom Putinom potpisali držeći u „džepu čvrsto stisnutu pesnicu u šipak“, jer im je prava namera bila da režimu u Kijevu kupe što više vremena kako bi naoružao i pripremio svoje trupe za rat s Rusijom. To je nanelo mnogo štete Zapadu, uveren je Kujat. „Da, to jeste kršenje međunarodnog prava, to je jasno. Šteta je ogromna. Morate da zamislite kako to izgleda iz današnjeg ugla – političari koji su hteli i hoće da ratuju od početka su zauzeli stav da se s ‚Putinom ne može pregovarati‘, tvrdeći da se on ‚ionako ne drži dogovora‘. Sada se pokazalo ko se ne drži dogovora – mi kršimo međunarodne ugovore.“
Penzionisani generalni inspektor Bundesvera Harald Kujat svojom analizom raskrinkava i bahatu propagandu i poruke zapadnih političara koji uveravaju domaću javnost da „Ukrajina pobeđuje u ratu“; za Kujata su takvi zaključci „zapadnih eksperata“ – čista glupost. Njegovu kritiku podržavaju i reči nemačkog viceadmirala Kaj-Ahima Šenbaha, komandanta nemačke mornarice, koji je u januaru 2022. bio primoran da podnese ostavku pošto je izjavio da „više nema poluostrva Krim (u Ukrajini)“, i da se Putinu mora iskazati poštovanje. Posle Šenbahove smene, nijedan aktivni nemački oficir nije se više usudio da javno kritikuje ratobornu politiku Berlina. Umesto toga, oni preko penzionisanih oficira šalju poruke nemačkoj vladi, ali i javnosti. A nemački kancelar Olaf Šolc, kojeg na ruskim kanalima podsmešljivo nazivaju „američkim taocem u okupiranoj Nemačkoj“, savete i upozorenja najviših, istina penzionisanih vojnih stratega uz pomoć podatnih medija – zataškava…