Немачки генерали: „Украјина не може да победи, наши медији нам продају голу пропаганду!“

Док медији главног тока уверавају домаћу јавност да ће украјинска војска ове године победити Русију и заузети Крим и Донбас, на Западу се буде и критички гласови. То потврђују демонстрације које су се одвијале протеклих дана у Лондону, Берлину, Паризу, испред америчке војне базе Рамштајн у Немачкој… Ништа од тога, захваљујући цензури, није могуће видети у водећим западним медијима

До Немаца (изузев оних који су учествовали на демонстрацијама у Берлину и Дрездену) не могу да допру речи пензионисаног бригадног генерала Ериха Вада, иако је обављао значајне функције у време владавине канцеларке Ангеле Меркел. Између осталог, био је саветник у Бундестагу (2000–2006) и саветник поменуте канцеларке од 2006. године.
Вад је дао интервју за мали локални часопис „Ема“, који је једини имао петљу да објави његову оцену да је „ситуација на украјинском ратишту ћорсокак за Запад, јер тај конфликт није могуће решити војним путем“. У прилог тези цитирао је став начелника заједничких штабова САД Марка Милија, који је, подсетио је Вад, „рекао непријатну истину – истину коју су немачки медији једва приметили: У Украјини је у току рат исцрпљивања. Та стратегија није функционисала (током Првог светског рата, 1914–1918), па неће ни данас.“ Посреднички рат који Украјинци воде против Русије, упозорава Вад, није изгубљен само у Украјини. Он прети уништењем Немачке у трећем светском рату. А управо то водећим немачким политичарима и новинарима, наглашава Вад, „никако не иде у главу! Никако да схвате!“.
У истом даху је напао канцелара Олафа Шолца и владајућу коалицију због навијања за постизање старог немачког ратног циља – уништења Русије, и то упркос чињеници да нема војних капацитета потребних за спровођење тако опсежног задатка. „Војни стручњаци (и они) који знају шта се дешава међу тајним службама, како то изгледа на терену и шта рат заиста значи – углавном су искључени из дебате (у Немачкој). Они су одрезани од формирања медијског мишљења. У великој мери смо сведоци координације медија какву до сада нисам доживео у Савезној Републици Немачкој“, гласи осврт генерала Вада на цензуру и невероватно монолитну оријентацију немачких медија у спровођењу ратнохушкачке пропаганде.
„Ово је огољена пропаганда. Не у име државе какву познајемо из тоталитарних режима већ на основу пуког, сопственог избора. Владајући Зелени, ФДП (Слободна демократска партија), чак и опозиција – углавном у договору с медијима – врше такав притисак да канцелар тешко да може да им одоли.“ Генерал Вад не скрива шта он и његови истомишљеници у немачком Генералштабу, али и у немачким пословним круговима желе – да Пентагон преговара са Кремљом пре него што руска војска напредује у „уништавању Украјине“. Потом се на глас упитао „Шта је још остало од те земље? (Украјине), и не сачекавши реакцију новинара, одговорио да је „’добар део већ сравњен са земљом’.“
„Ту се поново намеће питање шта учинити у погледу снабдевања (Украјине) западним тенковима. Да би се заузео Крим или Донбас, ‚мардери‘ и ‚леопарди‘ нису довољни. На истоку Украјине, у области Бахмута, Руси неумољиво напредују. Вероватно ће ускоро потпуно освојити Донбас. Потребно је само размотрити бројчану надмоћ Руса над Украјинцима. Русија може да мобилише до два милиона резервиста. Запад може тамо да пошаље 100 ‚мардера‘ и 100 ‚леопарда‘, али то ништа неће променити у укупној војној ситуацији“, истиче Вад.
„Регион Црног мора је подједнако важан за Русе и њихову црноморску флоту као што су карипски или панамски региони за Сједињене Америчке Државе. Исто као што је Јужно кинеско море важно и за Тајван и за Кину. Једнако као и тампон-зона коју је Турска успоставила против Курда, кршећи међународно право. С обзиром на све набројано, и из стратешких разлога, ни Руси не могу да се повуку. Поготово што би становништво Крима дефинитивно гласало за Русију на референдуму… Ако би Руси били приморани да се повуку из црноморског региона због масовне западне интервенције, сигурно би се латили нуклеарног оружја пре него што би сишли са светске сцене. Наивно је веровати да се нуклеарни напад Русије никада неће догодити. Наивно је уздати се у мото да Руси ‚само блефирају‘“, упозорава генерал Вад.

СТАВОВИ СУПРОТНИ ПЕНТАГОНУ Водећи медији су (очекивано) генерала Вада одмах напали јер је јавно заступао ставове који су „опречни мишљењу америчког Стејт департмента и других војних експерата“. Али некадашњи саветник канцеларке Меркел за војна питања није једини из немачке војске који покушава да унесе нешто разума у тренутку када свет срља ка трећем светском, извесно и нуклеарном рату. И Харалд Кујат, син војника Вермахта погинулог у борби против Црвене армије током Другог светског рата, а који је, када је стасао, постао начелник немачке војске, потом и војног штаба НАТО-а, износи озбиљне оптужбе против немачких медија, бивше канцеларке Ангеле Меркел и британског премијера Бориса Џонсона због катастрофе у Украјини.
Занимљиво је да је и у интервјуу са генерал-мајором у пензији Харалдом Кујатом, слично као и с генералом Вадом, објавио медиј који није надалеко познат. Очигледно је да Кујатово размишљање данас не може да продре и није дозвољено у главним немачким медијима упркос његовој беспрекорној и завидној каријери. Пре него што је отишао у пензију, генерал Кујат, рођен 1. марта 1942, био је генерални инспектор немачких оружаних снага и, као председник Војног комитета НАТО-а, највиши војни официр Алијансе. Истовремено је био председник Савета НАТО–Русија, као и Савета за евроатлантско партнерство начелника генералштабова. Кујат иде даље од Вада, јер је уверен да су савезници из НАТО-а одлучили да поткопају моћ Немачке. Смета му што се Берлин све више уплиће у рат у Украјини, при чему је влада канцелара Шолца дозволила „Америци да обучава украјинске војнике у Немачкој“. За Русе има само речи хвале, јер су „преговарачи који се држе договореног“. Наглашава да су Украјинци, а не Руси, у прошлости већ два пута правили (Немачкој и Европи) проблеме с набавком руског гаса. Сећа се и да је Русија после интервенције на Косову била спремна да стави своје трупе под команду НАТО-а, али је стечено поверење касније неповратно изгубљено због контроверзних потеза САД…

РАТ ЈЕ ТРЕБАЛО СПРЕЧИТИ Генерал Кујат не сумња да ће међу највећим губитницима због украјинско-руског конфликта бити и немачка војска, као и територијална безбедност Немачке и немачка индустријска снага, јер „Русија у сваком тренутку може да надмаши западну ескалацију – својом сопственом“. Ни он, ни Вад не сумњају да то укључује и употребу нуклеарног оружја. Отуда је разочаран јер је „одувек веровао да је овај рат требало спречити и да се могао спречити“. Кујат криви Меркелову због њене политике обмањивања Русије, што назива „очигледним гажењем поверења“ и „кршењем међународног права“. Прекретница у руско-немачком безбедносном балансу снага почела је у Вашингтону 2002. године, тврди Кујат, и то у моменту када је тадашњи амерички председник Џорџ Буш Млађи отказао Уговор о антибалистичким ракетама (АБМ), а све се још више погоршало 2008. године када је Буш „покушао да наметне позив Украјини и Грузији да уђу у НАТО“.
Немачки генерал за неуспех окончања садашњег конфликта у Украјини као главне кривце види Британце, а не само Американце, јер је Лондон минирао договор о прекиду ватре, за који верује да би га Москва потписала после преговора у Истанбулу крајем марта 2022. године. „Русија је очигледно пристала на повлачење својих снага на границе од 23. фебруара 2022, дакле пре почетка напада на Украјину. Кијев је тада пристао да се одрекне чланства у НАТО-у и да не дозволи распоређивање страних трупа или војних објеката на тлу Украјине. Заузврат, требало је да добије безбедносне гаранције од земаља по свом избору. Будућност окупираних територија требало је да буде решена дипломатским путем у року од 15 година, уз експлицитно одрицање од војне силе… Али тада се, према поузданим информацијама, умешао тадашњи британски премијер Борис Џонсон; он је интервенисао у Кијеву 9. априла прошле године и спречио потписивање тог споразума. Џонсонов разлог је био да ‚Запад још није спреман за крај рата‘.“
За генерала Кујата је скандалозан и чин немачке канцеларке Меркел, као и бившег председника Француске Франоса Оланда, те бившег украјинског председника Петра Порошенка, с обзиром на то да су недавно признали да су споразуме у Минску с Москвом и Владимиром Путином потписали држећи у „џепу чврсто стиснуту песницу у шипак“, јер им је права намера била да режиму у Кијеву купе што више времена како би наоружао и припремио своје трупе за рат с Русијом. То је нанело много штете Западу, уверен је Кујат. „Да, то јесте кршење међународног права, то је јасно. Штета је огромна. Морате да замислите како то изгледа из данашњег угла – политичари који су хтели и хоће да ратују од почетка су заузели став да се с ‚Путином не може преговарати‘, тврдећи да се он ‚ионако не држи договора‘. Сада се показало ко се не држи договора – ми кршимо међународне уговоре.“
Пензионисани генерални инспектор Бундесвера Харалд Кујат својом анализом раскринкава и бахату пропаганду и поруке западних политичара који уверавају домаћу јавност да „Украјина побеђује у рату“; за Кујата су такви закључци „западних експерата“ – чиста глупост. Његову критику подржавају и речи немачког вицеадмирала Кај-Ахима Шенбаха, команданта немачке морнарице, који је у јануару 2022. био приморан да поднесе оставку пошто је изјавио да „више нема полуострва Крим (у Украјини)“, и да се Путину мора исказати поштовање. После Шенбахове смене, ниједан активни немачки официр није се више усудио да јавно критикује ратоборну политику Берлина. Уместо тога, они преко пензионисаних официра шаљу поруке немачкој влади, али и јавности. А немачки канцелар Олаф Шолц, којег на руским каналима подсмешљиво називају „америчким таоцем у окупираној Немачкој“, савете и упозорења највиших, истина пензионисаних војних стратега уз помоћ податних медија – заташкава…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *