ИЗЛОГ КЊИГЕ

Никола Самарџић
ДРУГИ ХЛАДНИ РАТ
Лагуна

Према речима проф. др Владе Станковића, ова књига доноси „свеж и дубок аналитички поглед на корените промене које су се одиграле у претходне две деценије на светској политичкој сцени. Аутор детаљно прати нови успон Русије и промену баланса у односима са моћним светским силама, најпре са Сједињеним Америчким Државама. Анализирајући односе два некадашња ривала из Првог хладног рата, аутор успоставља параметре Другог, прецизно објашњавајући различите аспекте овог ривалства, нове начине некад тихог, некада отворенијег сукобљавања у тежњи за утицајем и доминацијом“. Према наводима проф. др Зорана Драгишића, „Никола Самарџић деконструише популистичке наративе који у савременим хибридним дејствима представљају главно оружје савремене Русије. Западни свет, оличен у ЕУ и САД, својим пак слабостима и недоследностима отвара простор за деловање Русије и Кине, а главне жртве таквог деловања су народи који живе на тзв. прокси територијама – Балкану, Украјини и Блиском истоку. Језик и стил којим је књига писана чине је приступачном широкој читалачкој публици и то је њена посебна вредност“.

Доминик Фернандез
ИТАЛИЈОМ ИЗВАН УТАБАНИХ ПУТЕВА
Службени гласник

Шта ако се најлепше италијанске слике и скулптуре не налазе у чувеним музејима, палатама и црквама, већ су изван утабаних стаза, расуте по забаченим селима, изгнане у непозната или ретко посећивана места? Та ремек-дела о чијем се постојању мало зна сакривена су и у забаченим сеоцима, али и на необичним местима – у банци, приватној капели, неприступачном клаустру, сакристији – у великим градовима попут Напуља, Рима, Фиренце, Болоње или Венеције. У потрагу за благом крећемо са југа Италије и пењемо се ка северу, пратећи у стопу Доминика Фернандеза на једном несвакидашњем поклоничком путовању. Од непознатог мозаика до рушевина тонаре, преко загонетног стиха, најлепше слике у Риму, прозирности мермера и тајне Капеле Св. Луке, преплављени смо ужитком и сензуалношћу којима се исказује ауторова љубав према Италији. Добро дошли у срећно откривену Италију Доминика Фернандеза, познаваоца и страственог љубитеља Италије и њене културе.

Салман Ружди
ИСТИНА ЈЕ НА СВИМ ЈЕЗИЦИМА СВЕТА
Вулкан издаваштво

Уједињујући радове написане у периоду од 2003. и 2020. године, ова књига бележи Руждијев интелектуални ангажман у периоду значајних културних промена. Проницљиви и инспиративни есеји, критике и говори који се фокусирају на његов однос према писаној речи утемељују његово место као једног од најоригиналнијих мислилаца нашег времена. Уводећи читаоца у широк спектар тема, он се удубљује и у природу приповедања као људске потребе, а резултат тога јесте вишеструки омаж самој књижевности. Ружди испитује шта за њега значе дела Шекспира, Сервантеса, Бекета, Јудоре Велти, Тонија Морисона и многих других – било на књижевном било личном плану. Он дубоко задире у природу истине, уживајући у трептавој прилагодљивости језика и питањима која могу објединити уметност и живот, те изнова тематизује миграције, мултикултурализам и цензуру.

Ернест Дени
ВЕЛИКА СРБИЈА
Прометеј

У предговору овог дела, објављеног 1915. у јеку Првог светског рата, професор модерне и савремене историје на Сорбони Ернест Дени набраја пет питања, помало лаконски констатујући да на „та различита питања једино историја нуди одговор“. „Које су тежње и жеље различитих народа? Како помирити супротстављене захтеве? У којој мери захтеви министарстава одговарају стварним потребама држава и искреним тежњама народа? На којим основама и на којим материјалним, интелектуалним или моралним снагама се заснивају те тежње, које су каткад више бучне него озбиљне? У ком степену су оне освојиле душу народа?“
„Узимајући Србију за пример“, како истиче др Станислав Сретеновић, „запитаћемо се којим су историјским аргументима Дени и његове колеге намеравали да утичу на јавно мњење и француске политичаре током Првог светског рата, и у којој су мери ти аргументи заиста допринели стварању државе Јужних Словена, коју је у Београду 1. децембра 1918. године прогласио регент Александар Карађорђевић. То претпоставља да се претходно запитамо о њиховом окружењу, познавању терена и гледишту из ког су се занимали за балканску историју пре избијања Великог рата.“