BUGARIZACIJA GORANACA

Potpresednica Bugarske Ilijana Jotova zvanično je zatražila od Prištine da Goranci na Kosovu i Metohiji budu bugarska nacionalna manjina

Etnička zajednica Goranaca na Kosovu i Metohiji nema gotovo nikakva prava od 1999, godine, kada je Priština ukinula opštinu Gora koja je funkcionisala po zakonu o lokalnoj samoupravi Republike Srbije. Ponovno formirnje te opštine po zakonima Kosova im se ne dozvoljava, ne dozvoljava im se ni pokretanje privatnog biznisa, a poseban problem je što su postali manjina u sadašnjoj opštini Dragaš u kojoj su do 1999. činili 95 odsto stanovništva. Sada se ova zajednica ponovo suočava sa starim traženjem zvanične Sofije da 15.000 Goranaca dobije status bugarske manjine.

BUGARSKA UPORNOST Potpresednica Bugarske Ilijana Jotova ponovila je taj zahtev prošlog meseca, boraveći u Prištini i među Gorancima u Gori. U situaciji postojeće obespravljenosti i kad im Beograd ne može mnogo pomoći, Goranci ovaj potez Bugarske vide kao priliku za izlazak iz začaurenog sivila i odlazak u Evropsku uniju, gde bi mogli legalno da dobijaju posao i tako izbegavaju rad na crno. Beograd nije zaboravio Gorance – redovna primanja stižu u škole, tu su i razne socijale, srpske penzije i druge vrste pomoći, ali im to samo delimično olakšava život, pa zato i dalje odlaze iz zavičaja ili traže način da to učine.
Od kako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, a Bugarska bila među prvim državama koje su je priznale, Sofija traži da Goranci zvanično budu priznati kao bugarska manjina na Kosovu. Od 2012. Sofija Gorancima po ubrzanom postupku nudi i državljanstvo ako se izjasne da su bugarskog porekla. Potpresednica Jotova se tokom februarske posete sastala i s predstavnicima nevladinog udruženja Ujedinjeni Bugari Kosova, sa sedištem u mestu Gornji Krstac u Gori, koje se „uglavnom bavi razvojem kulturnih i obrazovnih aktivnosti među Bugarima muslimanima u regionu Gora“. Organizacija Ujedinjeni Bugari Kosova je još 2018. podnela zahtev da se na Kosovu prizna bugarska manjina, a taj zahtev je početkom godine ponovo upućen parlamentu u Prištini. U razgovoru Jotove s kosovskom predsednicom Vjosom Osmani naglasak je bio na „statusu državljana Kosova sa bugarskim identitetom“. Cilj je da im se dodeli status zajednice i članstvo u Nacionalnom savetu manjina na Kosovu, a zatim i da se osnuje bugarska škola koja bi radila vikendom“. Jotova je rekla da je dobila uveravanja da će njen zahtev biti razmotren u kosovskom parlamentu, posle konsultacija sa Odborom za etnička pitanja i tzv. premijerom Aljbinom Kurtijem.

VERNI CARU I OTADŽBINI O tome da je Gorance posebno cenio car Dušan govori i zapis iz 14. veka, u kojem car nalaže da se Gorancima ne naplaćuje porez po grlu stoke, nego će plaćati godišnji porez po domaćinstvu. „Ovo naređujem zato što su oni najveći ljubitelji države i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan, i veruju u ovo moje i ono Hristovo carstvo“, zapisano je u naredbi Dušana Silnog. Tek u 17. veku Goru je zahvatio proces islamizacije, koji je završen 1867, kada umire i poslednja hrišćanka koju i danas mnogi znaju kao baba Božanu sahranjenu u Brodu.

PRISVAJANJE GORANACA Predsednik Nacionalnog saveta goranske manjine u Srbiji Amir Kajkuš ističe da na prostorima sadašnje Gore Goranci žive duže od osam vekova pod istim imenom koje i danas koriste i da tu čuvaju svoj identitet. Ponovio je to i prilikom nedavne posete potpredsednice Jotove KiM kada je ona iznela pomenute zahteve. Po Kajkuševim rečima, jedan od razloga za formiranje Nacionalnog saveta Goranaca u Srbiji bio je očuvanje njihovog viševekovnog identiteta i naglašavanje činjenice da postojanje Goranaca više od osam stoleća potvrđuju i istorijski zapisi, mnogi pisani dokumenti u kojima se nazivaju Gorancima. Ugledni Goranac Zejnel Zejneli, novinar „Politike“, podseća da je svojatanje Goranaca stara priča na osnovu čega se može zaključiti da je ova etnička grupa bila i jeste na visokoj ceni kod više zemalja. „Turci, na primer, tvrde da su Goranci poreklom Turci, Makedonci da su makedonski muslimani, a Bugari da su poreklom – Bugari. Albanci kažu da su Goranci poreklom iz Albanije, a Srbi da su oni njihovi“, kaže Zejneli, koji je i napisao knjigu „Goranci svačiji i ničiji, a ipak svoji“, pa dodaje: „O mojim Gorancima ima šta da se napiše: oni su danas Goranci, muslimanske veroispovesti, i to ne može da se promeni. Ma šta bilo, ma ko ih svojatao, Goranci će opstati, i pored toga što se osećaju da su i svačiji i ničiji. To zavisi od njih samih, a ne onih neodgovornih, koji bi da njima rukovode, da ih nude, da im određuju kako će i gde živeti i na kraju čiji će biti.“

ALBANIZACIJA GORANACA NIJE USPELA Goranska imena, koja su slična albanskim, „bune“ one koji protestuju, a neki i namerno raspaljuju strasti, govoreći kako su svi isti. Malo je poznato da su Goranci imali prezimena sa „ić“, ali su odlukom iz Beograda 1956. njihova prezimena promenjena, odnosno nastavljena je od države odobrena albanizacija iz 1946. godine, odlukom kosovskih institucija, a na osnovu dokumenta koji je potpisao Fadilj Hodža, da se u prezimena Albanaca unesu porodična imena, pa su oni to primenili i na Gorance i tako započeli albanizaciju, koja nije uspela u Gori.

SRPSKA BRAĆA Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ smatra Gorance svojom braćom po krvi, apelujući na njih da budu ono što su i dosad bili a to znači da prihvataju da je njima matična država Republika Srbija. Poziva ih da i ubuduće glasaju kao do sada – za srpske političke stranke. Gora se prostire na 500 kvadratnih kilometara. Od toga je 310 km2 u Srbiji, 150 u Albaniji i 40 u Makedoniji. Danas oko 13.000 Goranaca živi u inostranstvu, oko 11.000 u Beogradu, ima ih u Novom Sadu, Pančevu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Subotici, Somboru, Novom Pazaru… Oko 12.000, posle bekstva s Kosmeta 1999, rasulo se po čitavoj Srbiji, a mnogi su otišli i u inostranstvo. U Gori danas jedva da ima između sedam i osam hiljada uglavnom staračkih domaćinstava. U toku bombardovanja Srbije poginulo je 23 Goranca, a njih osam stradalo je od bombi NATO-a. Uništavanje lokala Goranaca od strane Albanaca bilo je izraženo 1999. i kasnije. U šest škola u opštini Dragaš u Gori, za 476 učenika osnovnih škola i 138 u srednjoj školi u selu Mlike, nastava se odvija po nastavnom planu i programu Srbije. UNMIK-ov department za obrazovanje je 2006. doneo izvršnu Odluku po kojoj će Goranci učiti po nastavnom planu i programu Republike Srbije kao što su učili i do 1999. godine. Odluka je doneta zato što su Priština i Bošnjaci (Sarajevo) želeli da nametnu druge školske programe Gorancima. Kao predstavnik Goranske građanske inicijative 17. februara 2008, Goranac, poslanik iz Gore, odbio je da potpiše deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

TRIDESET JEDNO GORANSKO SELO Površina opštine Gora iznosi 385,5 kilometara kvadratnih. Na teritoriji Kosova i Metohije ima 19 goranskih sela: Baćka, Brod, Vranište, Globočnica, Gornja Rapča, Gornji Krstac, Dikance, Donja Rapča, Donji Krstac, Dragaš, Zli Potok, Kruševo, Kukuljane, Lještane, Ljubošte, Mlike, Orčuša, Radeša i Restelica. U Makedoniji se nalaze tri goranska sela: Jelovjane, Urvič i Novo Selo. U Albaniji je devet goranskih sela: Šištec, Orešek, Crneljevo, Borje, Orgošta, Košarišta, Pakiša, Zapod i Ociklje.