БУГАРИЗАЦИЈА ГОРАНАЦА

Диканце горанско село у Гори

Потпреседница Бугарске Илијана Јотова званично је затражила од Приштине да Горанци на Косову и Метохији буду бугарска национална мањина

Етничка заједница Горанаца на Косову и Метохији нема готово никаква права од 1999, године, када је Приштина укинула општину Гора која је функционисала по закону о локалној самоуправи Републике Србије. Поновно формирње те општине по законима Косова им се не дозвољава, не дозвољава им се ни покретање приватног бизниса, а посебан проблем је што су постали мањина у садашњој општини Драгаш у којој су до 1999. чинили 95 одсто становништва. Сада се ова заједница поново суочава са старим тражењем званичне Софије да 15.000 Горанаца добије статус бугарске мањине.

Подпреседница Бугарске Илијана Јотова

БУГАРСКА УПОРНОСТ Потпреседница Бугарске Илијана Јотова поновила је тај захтев прошлог месеца, боравећи у Приштини и међу Горанцима у Гори. У ситуацији постојеће обесправљености и кад им Београд не може много помоћи, Горанци овај потез Бугарске виде као прилику за излазак из зачауреног сивила и одлазак у Европску унију, где би могли легално да добијају посао и тако избегавају рад на црно. Београд није заборавио Горанце – редовна примања стижу у школе, ту су и разне социјале, српске пензије и друге врсте помоћи, али им то само делимично олакшава живот, па зато и даље одлазе из завичаја или траже начин да то учине.
Од како је Косово једнострано прогласило независност, а Бугарска била међу првим државама које су је признале, Софија тражи да Горанци званично буду признати као бугарска мањина на Косову. Од 2012. Софија Горанцима по убрзаном поступку нуди и држављанство ако се изјасне да су бугарског порекла. Потпреседница Јотова се током фебруарске посете састала и с представницима невладиног удружења Уједињени Бугари Косова, са седиштем у месту Горњи Крстац у Гори, које се „углавном бави развојем културних и образовних активности међу Бугарима муслиманима у региону Гора“. Организација Уједињени Бугари Косова је још 2018. поднела захтев да се на Косову призна бугарска мањина, а тај захтев је почетком године поново упућен парламенту у Приштини. У разговору Јотове с косовском председницом Вјосом Османи нагласак је био на „статусу држављана Косова са бугарским идентитетом“. Циљ је да им се додели статус заједнице и чланство у Националном савету мањина на Косову, а затим и да се оснује бугарска школа која би радила викендом“. Јотова је рекла да је добила уверавања да ће њен захтев бити размотрен у косовском парламенту, после консултација са Одбором за етничка питања и тзв. премијером Аљбином Куртијем.

Више од 5.000 Горанаца дође за Ђурђевдан

ВЕРНИ ЦАРУ И ОТАЏБИНИ

О томе да је Горанце посебно ценио цар Душан говори и запис из 14. века, у којем цар налаже да се Горанцима не наплаћује порез по грлу стоке, него ће плаћати годишњи порез по домаћинству. „Ово наређујем зато што су они највећи љубитељи државе и највернији део мог народа, који је вредан и радан, и верују у ово моје и оно Христово царство“, записано је у наредби Душана Силног. Тек у 17. веку Гору је захватио процес исламизације, који је завршен 1867, када умире и последња хришћанка коју и данас многи знају као баба Божану сахрањену у Броду.

Брод је најживописније горанско село

ПРИСВАЈАЊЕ ГОРАНАЦА Председник Националног савета горанске мањине у Србији Амир Кајкуш истиче да на просторима садашње Горе Горанци живе дуже од осам векова под истим именом које и данас користе и да ту чувају свој идентитет. Поновио је то и приликом недавне посете потпредседнице Јотове КиМ када је она изнела поменуте захтеве. По Кајкушевим речима, један од разлога за формирање Националног савета Горанаца у Србији био је очување њиховог вишевековног идентитета и наглашавање чињенице да постојање Горанаца више од осам столећа потврђују и историјски записи, многи писани документи у којима се називају Горанцима. Угледни Горанац Зејнел Зејнели, новинар „Политике“, подсећа да је својатање Горанаца стара прича на основу чега се може закључити да је ова етничка група била и јесте на високој цени код више земаља. „Турци, на пример, тврде да су Горанци пореклом Турци, Македонци да су македонски муслимани, а Бугари да су пореклом – Бугари. Албанци кажу да су Горанци пореклом из Албаније, а Срби да су они њихови“, каже Зејнели, који је и написао књигу „Горанци свачији и ничији, а ипак своји“, па додаје: „О мојим Горанцима има шта да се напише: они су данас Горанци, муслиманске вероисповести, и то не може да се промени. Ма шта било, ма ко их својатао, Горанци ће опстати, и поред тога што се осећају да су и свачији и ничији. То зависи од њих самих, а не оних неодговорних, који би да њима руководе, да их нуде, да им одређују како ће и где живети и на крају чији ће бити.“

Јoтова са Горанцима у селу Горњи Крстац

AЛБАНИЗАЦИЈА ГОРАНАЦА НИЈЕ УСПЕЛА

Горанска имена, која су слична албанским, „буне“ оне који протестују, а неки и намерно распаљују страсти, говорећи како су сви исти. Мало је познато да су Горанци имали презимена са „ић“, али су одлуком из Београда 1956. њихова презимена промењена, односно настављена је од државе одобрена албанизација из 1946. године, одлуком косовских институција, а на основу документа који је потписао Фадиљ Хоџа, да се у презимена Албанаца унесу породична имена, па су они то применили и на Горанце и тако започели албанизацију, која није успела у Гори.

СРПСКА БРАЋА Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ сматра Горанце својом браћом по крви, апелујући на њих да буду оно што су и досад били а то значи да прихватају да је њима матична држава Република Србија. Позива их да и убудуће гласају као до сада – за српске политичке странке. Гора се простире на 500 квадратних километара. Од тога је 310 км2 у Србији, 150 у Албанији и 40 у Македонији. Данас око 13.000 Горанаца живи у иностранству, око 11.000 у Београду, има их у Новом Саду, Панчеву, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Сомбору, Новом Пазару… Око 12.000, после бекства с Космета 1999, расуло се по читавој Србији, а многи су отишли и у иностранство. У Гори данас једва да има између седам и осам хиљада углавном старачких домаћинстава. У току бомбардовања Србије погинуло је 23 Горанца, а њих осам страдало је од бомби НАТО-а. Уништавање локала Горанаца од стране Албанаца било је изражено 1999. и касније. У шест школа у општини Драгаш у Гори, за 476 ученика основних школа и 138 у средњој школи у селу Млике, настава се одвија по наставном плану и програму Србије. УНМИК-ов департмент за образовање је 2006. донео извршну Одлуку по којој ће Горанци учити по наставном плану и програму Републике Србије као што су учили и до 1999. године. Одлука је донета зато што су Приштина и Бошњаци (Сарајево) желели да наметну друге школске програме Горанцима. Као представник Горанске грађанске иницијативе 17. фебруара 2008, Горанац, посланик из Горе, одбио је да потпише декларацију о независности Косова.

Највеће горанско село Рестелица

ТРИДЕСЕТ ЈЕДНО ГОРАНСКО СЕЛО

Површина општине Гора износи 385,5 километара квадратних. На територији Косова и Метохије има 19 горанских села: Баћка, Брод, Враниште, Глобочница, Горња Рапча, Горњи Крстац, Диканце, Доња Рапча, Доњи Крстац, Драгаш, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Љештане, Љубоште, Млике, Орчуша, Радеша и Рестелица. У Македонији се налазе три горанска села: Јеловјане, Урвич и Ново Село. У Албанији је девет горанских села: Шиштец, Орешек, Црнељево, Борје, Оргошта, Кошаришта, Пакиша, Запод и Оцикље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *