Запад је уморан од „пројекта Украјина“

У време „демократске власти“ присвојио 550 милиона просечних плата и тако постао најбогатији у универзуму: Михаил Ходорковски – Познат је нашој јавности још из југословенских ратова као хрватски лобиста (и држављанин) који је заговарао кажњавање Србије: Гари Каспаров (Вајнштејн)

Амерички експерти предлажу геополитички повратак на стање из децембра 2021. када је Путин предлагао Бајдену своју формулу за мир, као да се ништа у протеклих годину дана није десило

Помало „испод радара“ у руским, али зато на сва звона у западним медијима, обзнањен је крајем јануара „демократски план за Русију после Путина“. Још један у дугачком низу таквих текстова какви се на недељном нивоу штампају већ пуне 23 године, откако је руски председник Владимир Путин дошао на власт – можда не би ни био вредан помена да га нису у угледном америчком „Форин аферсу“ потписала двојица непријатеља Кремља, персоне проглашене за стране агенте Гари Каспаров (Вајнштејн) и Михаил Ходорковски. И наслов је баш поетичан и милозвучан за њихове покровитеље: „Не плашите се Путинове смрти – Победа за Украјину, демократија за Русију“. Каспаров и Ходорковски, самопроглашени борци за демократију и слободу, овог пута превазишли су сами себе у изливима мржње против земље која их је, због оваквих ставова, одавно презрела и одрекла их се. Али неко други их је зато пригрлио…

НАВИЈАЈУ ЗА УКРАЈИНУ И ПРОТИВ РУСИЈЕ И ПУТИНА Први, бивши шахиста и светски шампион из совјетског времена, познат је нашој јавности још из југословенских ратова као хрватски лобиста (и држављанин) који је заговарао кажњавање Србије, као и по изјавама да је „српска агресија заслужила да буде осуђена на најоштрији начин“, а да је Новак Ђоковић „пример друштвене затупљености“ само зато што није подржао идеју да руски тенисери буду суспендовани с Вимблдона због рата у Украјини. Други, пропали руски олигарх који је деведесетих за неколико година „зарадио“ 11 милијарди долара и доспео у сам врх светске „Форбсове“ листе богатуна, док је истовремено у Русији под „демократском влашћу“ просечна плата била око 20 долара. Данас, упркос свим проблемима и санкцијама, просечна плата у Русији креће се између 900 и 1.100 долара, у зависности од тренутног курса рубље. Па би „ослободиоци“ поново да ослобађају Русе – пре свега њихове новчанике.
Другим речима, олигарх је у време „демократске власти“ присвојио 550 милиона просечних плата и тако постао најбогатији у универзуму. Тек после се сазнало да је овај „либерал“ и борац против диктатура заправо прве политичке и пословне кораке начинио баш као млади комунистички функционер, председник Фрунзенског окружног комитета Комсомола, у време када се „друштвена својина“ претапала у приватну. Даље је све било лакше, све до тренутка када се утврдило да је његова пословна империја „Јукос“ створена „крађом акција од државе“, како је његово пословање окарактерисало државно тужилаштво, преносе „РИА новости“. И осуђен је, додаје се – након што је пред судом утврђено да је највише руководство његове компаније умешано у озбиљан криминал, укључујући и наручена убиства – на 14 година затвора због преваре, али га је након деценије председник Путин помиловао.
Сада обојица живе у иностранству, одакле навијају за Украјину и против Русије и Путина. Каспаров је у Њујорку, Ходорковски у Лондону. У изјавама и текстовима позивају на свргавање легитимне руске власти, и у иностранству подривају интересе своје државе и армије – што су тешка кривична дела у ратно време. И нуде себе као „спасиоце Русије“, који ће преузети власт након Путиновог одласка или смрти. Како предвиђају, пораз у Украјини биће повод за „политичку трансформацију“ и промену власти у Русији. Истичу да у Вашингтону страхују да ће, ако се Русија распадне услед сукоба, то наводно ојачати Кину, која је означена као следећи ратни противник. Путинови непријатељи указују да би слаба, поражена Русија оклевала и размишљала да ли да постане вазал Кине или Европе, односно САД. Али би они, уколико их Запад доведе на власт, то одмах пресекли – потпуно елиминишући утицај Кине и препуштајући Русију и њен нуклеарни арсенал под америчку контролу.
У овој „анализи“ забрињава не само то што овај озлоглашени двојац пораз и слабљење Русије виде као своју једину шансу да, уз помоћ страних тенкова, дођу на власт већ и што они то најављују упркос вољи већине грађана Русије који не деле њихове ставове и вредности. Они као да нису чули Путиновог заменика Дмитрија Медведева који је издао јасно упозорење – да нуклеарна суперсила не може бити поражена у конвенционалном рату. А двојица страних агената, који су тако означени одлуком руског Министарства правде, управо се за то залажу. Ако прижељкују пропаст „своје домовине“ Русије, то је једна ствар, али ако би желели да такву судбину доживи цео свет, то је већ нешто сасвим друго. Није ни чудо што овакве текстове у западним медијима препуштају на потпис управо људима попут њих, јер тако нешто нема већинску подршку чак ни у тамошњој јавности. Напротив, сви би желели да живе, а не да их Медведев и Путин спрже. Али то не значи да ови текстови немају сврху за западне русофобне кругове – преко њих се у „елитним круговима“ лобира за наставак подршке Украјини, без обзира на цену и последице.

ОПАСНЕ ИДЕЈЕ Њима се допада већина опасних идеја изнетих у тексту, чак и ако се оне износе у увијеној форми, а не сасвим директно. Да се Русија претвори у парламентарну републику и препусте регионима овлашћења федералног центра, укључујући и буџетску сферу. Да армија и одбрамбена индустрија буду уништени путем драстичног смањења бројности и финансирања, баш као деведесетих година, уз распуштање ФСБ-а, као што су крајем 1991. учинили са КГБ-ом. И да, као последица тога, руски нуклеарни арсенал буде стављен под спољну контролу јер њиме више нема ко да управља. Бивши олигарх и шампион залажу се да Русија повуче трупе са територије Украјине у границама из 1991. године и да преда све „проруске формације“, односно Абхазију, Јужну Осетију, Придњестровље и све друге, без обзира на то шта желе грађани који тамо живе. Кога брига.
Заузврат, Русији би „постепено ублажавали санкције“, под условом да исплати репарације Украјини, које би се мериле билионима долара, уз неизбежно – и вечно – посипање пепелом. Али то није само по себи циљ. Најважније је „интегрисање у демократске структуре Европе“, односно преузимање поново контроле над руским ресурсима као деведесетих. Све у циљу економског опоравка. Запада, наравно. Свако ко се супротстави биће одмах лустриран. Зна Каспаров, а посебно Ходорковски који је својевремено пригрлио лавовски део руске нафте за себе и „западне партнере“, па се онда гадно опекао, да без енергената из Русије Европа, па чак ни Америка, не могу да граде стабилну и отпорну економију. Зато су им неопходне „демократске реформе“ већ виђене пре три деценије док су се они богатили, а народ умирао са мање од долара дневно.

ЗА ВАШИНГТОН НИЈЕ „ИСПЛАТИВО“ Важно је истаћи да на Западу не мисле сви као двојица „демократских емиграната“. Аналитичари америчке РАНД корпорације, која по наруџбини војноиндустријског лобија од 1948. пружа услуге Пентагону, оцењују да ни Москва ни Кијев немају намеру да окончају сукоб, јер верују да ће имати користи од његовог наставка, али да то није у интересу Вашингтона. Реч је о озбиљном аналитичком центру, чије се процене читају не само у америчком Министарству одбране. Између осталог, они су много пре почетка украјинске кризе најавили да Кијев остаје без Крима уколико буде „клизао“ ка Западу. Иако нису до детаља погодили шта ће се догодити са Украјином и Кримом, ипак су били међу првима у свету који су озбиљно разматрали тај сценарио. Прошле недеље су у свом извештају поручили да је време да се стишава сукоб, јер за Вашингтон то више није исплативо.
Тврде да је најбоље да се спречи продужетак сукоба, јер се интереси САД „често поклапају са интересима Украјине, али нису синоними“. Како наводе, рат у Украјини је већ нанео значајну економску, војну и репутациону штету Русији, па њено „даље постепено слабљење можда више није тако значајна корист за интересе САД“. „Цена за Запад није била безначајна: од поремећаја на тржишту енергије, хране и вештачког ђубрива, до трошкова одржавања солвентности украјинске државе, који ће се временом само умножавати“, указују аналитичари Пентагона. Војна помоћ НАТО-а Украјини, по њиховом мишљењу, „такође може постати неприхватљива после одређеног периода“, пошто је Русија у стању да „поништи достигнућа Украјине на бојном пољу“. „Руско-украјински сукоб једе време високих политичара и америчке војне ресурсе, одвлачећи Вашингтон од других глобалних приоритета као што је Кина, истовремено гурајући Москву ближе Пекингу“, указује се у извештају РАНД-а који носи назив: „Како избећи дуги рат“.
Види се и из овог прегледа који потписују Самјуел Чарап и Миранда Прибе, да у америчком врху многи говоре о Русији, док мисле на Кину. И разумеју да су се сувише заглибили у Украјини, без разорног резултата по Кремљ какав су очекивали. Види се можда и први пут, мада то не признају јавно, да је у плану Вашингтона могуће од почетка постојала грешка. Како су могли и да помисле да би Пекинг, познат по стратешком стрпљењу које се не мери недељама и месецима, већ деценијама и вековима, могао да допусти да његов највећи савезник – Русија – буде уништен. И да се онда, по рецептима Каспарова и Ходорковског (Вашингтона и Лондона), нађе сам на ветрометини против читавог Запада, коме би се у међувремену придружила и Москва. Западни приступ решавању ове „триполарне једначине“, осим што је крајње агресиван, прилично је погрешан и штетан, чак и за саме западне интересе. Првенствено јер је заснован на две опасне премисе: о сопственој свемоћи и да се кључни глобални проблеми могу решавати брзо, током мандата једног председника и политичке гарнитуре. А пре свега не обазирући се на туђе интересе и реалности у свету.

ЕВРОПА СИТА УКРАЈИНСКЕ ХРАНЕ

Европска комисија спрема се да ревидира сопствену одлуку о увозу прехрамбених производа из Украјине у ЕУ. Европски званичници намеравају да суспендују све извозне квоте за украјинске пољопривредне прехрамбене производе, преносе руски медији, позивајући се на портал „Еурактив“. Како се наводи, разлог за овако драматичну одлуку су бројне притужбе низа земаља ЕУ да бесцаринске испоруке „стављају домаће пољопривреднике у неповољан положај“. У мају прошле године, након почетка руске специјалне војне операције, Брисел је, до јуна 2023, одобрио „шему привремене либерализације трговине“, којом су суспендоване увозне дажбине на све испоруке пољопривредних и прехрамбених производа из Украјине, што је требало да „стимулише привреду Украјине и допринесе постепеној интеграцији земље у унутрашње тржиште ЕУ“.
Иницијатива названа „Канали солидарности“, осмишљена као помоћ Кијеву за извоз хране железничким, друмским и речним транспортом, „али се показала популарнијом него што су законодавци првобитно очекивали“. „Руководство ЕУ већ жури да поново преговара о споразуму као одговор на све већи притисак из Пољске, Мађарске и Румуније. Они позивају Брисел да се бори против негативног утицаја бесцаринског увоза из Украјине, који је угрозио конкурентност у региону и довео пољопривреднике у ЕУ у опасност“, наводи се у тексту, уз позивање на релевантне изворе упознате са проблемом.
Неки пољопривредници траже обештећење, док други, попут произвођача житарица у Румунији и Пољској, упозоравају да их прилив украјинског жита кроз „канале солидарности“ гура на ивицу банкрота. Земље које се граниче са Украјином позвале су Брисел на строжу контролу санитарних мера, због „потенцијалног ризика од увоза контаминираног жита“. По подацима ЕУ, Кијев је у децембру извезао укупно три милиона тона житарица. За оне који нису до сада разумели, пала је у воду прича да „Русија блокира извоз украјинског жита гладнима у Африци“, јер сва храна која се извезе заврши на богатом тржишту ЕУ. Реч је о пословима где су европски и украјински трговци зарадили милијарде евра. Имајући у виду количине које су продате, јасно је да је Европа већ сита украјинске хране. Али би зато гладни, поред Африканаца, могли да остану и сами Украјинци.

АМЕРИЧКИ ПРЕДЛОЗИ Како наводе амерички стручњаци, последице дуготрајног рата, од сталних повећаних ризика ескалације до економске штете, значајно су веће од могуће користи. Упозоравају – правилно тумачећи, за разлику од Каспарова и Ходорковског, изјаве Дмитрија Медведева – да Москва „доживљава рат готово као егзистенцијални и сигнализира о високом степену одлучности“. И истичу да ако се подршка Кијеву настави на истом нивоу, „постоји већа вероватноћа да ће Русија употребити нуклеарно оружје ако се осећа угрожено“. Чарап и Прибе су сигурни да даља игра није вредна тог улога, јер је „оптимистично, али невероватно“ да ће председник Володомир Зеленски победити и да ће Украјина вратити све територије и натерати Русију да изађе пред суд и за ратне злочине и плати репарације. Зато је, подвлаче, време да се покрене преговарачки процес, на који Кијев неће пристати – све док је сигуран да ће новац и оружје и даље бескрајно да пристижу у потребној количини.
Предлажу, како би се „пројекат Украјина“ обуставио, а Вашингтон сачувао образ пред светом, да се даља војна помоћ услови „гурањем“ Кијева у преговоре, уз безбедносне гаранције, али „не тако обавезујуће као споразуми о међусобној одбрани“ или чланство у НАТО-у. Осим тога, Вашингтон треба да пружи и Москви гаранције о неутралности Украјине и успостави „услове за ублажавање санкција“. Другим речима, амерички експерти сада предлажу на неки начин повратак на стање из децембра 2021, када је Путин писао писмо председнику САД Џозефу Бајдену и предлагао му веома сличну формулу. Тада су сви с висине одговорили, и из Вашингтона и из Брисела, да „нико нема права да одређује другима у којим војним савезима желе да буду“. Недуго затим су полетеле ракете. Сада би неко желео да врати геополитичко време унатраг, као да се ништа у протеклих годину дана није десило. Али крв је пала и то велика, стотине хиљада живота је угашено. То нико никад неће моћи да врати.

Један коментар

  1. Далибор Костић

    Сад им недати да се извуку, ту баш на земљи Малорусије и Галиције сахранити њихову глобалну доминацију и вратити их тамо где стварно и припадају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *