Zapad je umoran od „projekta Ukrajina“

Američki eksperti predlažu geopolitički povratak na stanje iz decembra 2021. kada je Putin predlagao Bajdenu svoju formulu za mir, kao da se ništa u proteklih godinu dana nije desilo

Pomalo „ispod radara“ u ruskim, ali zato na sva zvona u zapadnim medijima, obznanjen je krajem januara „demokratski plan za Rusiju posle Putina“. Još jedan u dugačkom nizu takvih tekstova kakvi se na nedeljnom nivou štampaju već pune 23 godine, otkako je ruski predsednik Vladimir Putin došao na vlast – možda ne bi ni bio vredan pomena da ga nisu u uglednom američkom „Forin afersu“ potpisala dvojica neprijatelja Kremlja, persone proglašene za strane agente Gari Kasparov (Vajnštejn) i Mihail Hodorkovski. I naslov je baš poetičan i milozvučan za njihove pokrovitelje: „Ne plašite se Putinove smrti – Pobeda za Ukrajinu, demokratija za Rusiju“. Kasparov i Hodorkovski, samoproglašeni borci za demokratiju i slobodu, ovog puta prevazišli su sami sebe u izlivima mržnje protiv zemlje koja ih je, zbog ovakvih stavova, odavno prezrela i odrekla ih se. Ali neko drugi ih je zato prigrlio…

NAVIJAJU ZA UKRAJINU I PROTIV RUSIJE I PUTINA Prvi, bivši šahista i svetski šampion iz sovjetskog vremena, poznat je našoj javnosti još iz jugoslovenskih ratova kao hrvatski lobista (i državljanin) koji je zagovarao kažnjavanje Srbije, kao i po izjavama da je „srpska agresija zaslužila da bude osuđena na najoštriji način“, a da je Novak Đoković „primer društvene zatupljenosti“ samo zato što nije podržao ideju da ruski teniseri budu suspendovani s Vimbldona zbog rata u Ukrajini. Drugi, propali ruski oligarh koji je devedesetih za nekoliko godina „zaradio“ 11 milijardi dolara i dospeo u sam vrh svetske „Forbsove“ liste bogatuna, dok je istovremeno u Rusiji pod „demokratskom vlašću“ prosečna plata bila oko 20 dolara. Danas, uprkos svim problemima i sankcijama, prosečna plata u Rusiji kreće se između 900 i 1.100 dolara, u zavisnosti od trenutnog kursa rublje. Pa bi „oslobodioci“ ponovo da oslobađaju Ruse – pre svega njihove novčanike.
Drugim rečima, oligarh je u vreme „demokratske vlasti“ prisvojio 550 miliona prosečnih plata i tako postao najbogatiji u univerzumu. Tek posle se saznalo da je ovaj „liberal“ i borac protiv diktatura zapravo prve političke i poslovne korake načinio baš kao mladi komunistički funkcioner, predsednik Frunzenskog okružnog komiteta Komsomola, u vreme kada se „društvena svojina“ pretapala u privatnu. Dalje je sve bilo lakše, sve do trenutka kada se utvrdilo da je njegova poslovna imperija „Jukos“ stvorena „krađom akcija od države“, kako je njegovo poslovanje okarakterisalo državno tužilaštvo, prenose „RIA novosti“. I osuđen je, dodaje se – nakon što je pred sudom utvrđeno da je najviše rukovodstvo njegove kompanije umešano u ozbiljan kriminal, uključujući i naručena ubistva – na 14 godina zatvora zbog prevare, ali ga je nakon decenije predsednik Putin pomilovao.
Sada obojica žive u inostranstvu, odakle navijaju za Ukrajinu i protiv Rusije i Putina. Kasparov je u Njujorku, Hodorkovski u Londonu. U izjavama i tekstovima pozivaju na svrgavanje legitimne ruske vlasti, i u inostranstvu podrivaju interese svoje države i armije – što su teška krivična dela u ratno vreme. I nude sebe kao „spasioce Rusije“, koji će preuzeti vlast nakon Putinovog odlaska ili smrti. Kako predviđaju, poraz u Ukrajini biće povod za „političku transformaciju“ i promenu vlasti u Rusiji. Ističu da u Vašingtonu strahuju da će, ako se Rusija raspadne usled sukoba, to navodno ojačati Kinu, koja je označena kao sledeći ratni protivnik. Putinovi neprijatelji ukazuju da bi slaba, poražena Rusija oklevala i razmišljala da li da postane vazal Kine ili Evrope, odnosno SAD. Ali bi oni, ukoliko ih Zapad dovede na vlast, to odmah presekli – potpuno eliminišući uticaj Kine i prepuštajući Rusiju i njen nuklearni arsenal pod američku kontrolu.
U ovoj „analizi“ zabrinjava ne samo to što ovaj ozloglašeni dvojac poraz i slabljenje Rusije vide kao svoju jedinu šansu da, uz pomoć stranih tenkova, dođu na vlast već i što oni to najavljuju uprkos volji većine građana Rusije koji ne dele njihove stavove i vrednosti. Oni kao da nisu čuli Putinovog zamenika Dmitrija Medvedeva koji je izdao jasno upozorenje – da nuklearna supersila ne može biti poražena u konvencionalnom ratu. A dvojica stranih agenata, koji su tako označeni odlukom ruskog Ministarstva pravde, upravo se za to zalažu. Ako priželjkuju propast „svoje domovine“ Rusije, to je jedna stvar, ali ako bi želeli da takvu sudbinu doživi ceo svet, to je već nešto sasvim drugo. Nije ni čudo što ovakve tekstove u zapadnim medijima prepuštaju na potpis upravo ljudima poput njih, jer tako nešto nema većinsku podršku čak ni u tamošnjoj javnosti. Naprotiv, svi bi želeli da žive, a ne da ih Medvedev i Putin sprže. Ali to ne znači da ovi tekstovi nemaju svrhu za zapadne rusofobne krugove – preko njih se u „elitnim krugovima“ lobira za nastavak podrške Ukrajini, bez obzira na cenu i posledice.

OPASNE IDEJE Njima se dopada većina opasnih ideja iznetih u tekstu, čak i ako se one iznose u uvijenoj formi, a ne sasvim direktno. Da se Rusija pretvori u parlamentarnu republiku i prepuste regionima ovlašćenja federalnog centra, uključujući i budžetsku sferu. Da armija i odbrambena industrija budu uništeni putem drastičnog smanjenja brojnosti i finansiranja, baš kao devedesetih godina, uz raspuštanje FSB-a, kao što su krajem 1991. učinili sa KGB-om. I da, kao posledica toga, ruski nuklearni arsenal bude stavljen pod spoljnu kontrolu jer njime više nema ko da upravlja. Bivši oligarh i šampion zalažu se da Rusija povuče trupe sa teritorije Ukrajine u granicama iz 1991. godine i da preda sve „proruske formacije“, odnosno Abhaziju, Južnu Osetiju, Pridnjestrovlje i sve druge, bez obzira na to šta žele građani koji tamo žive. Koga briga.
Zauzvrat, Rusiji bi „postepeno ublažavali sankcije“, pod uslovom da isplati reparacije Ukrajini, koje bi se merile bilionima dolara, uz neizbežno – i večno – posipanje pepelom. Ali to nije samo po sebi cilj. Najvažnije je „integrisanje u demokratske strukture Evrope“, odnosno preuzimanje ponovo kontrole nad ruskim resursima kao devedesetih. Sve u cilju ekonomskog oporavka. Zapada, naravno. Svako ko se suprotstavi biće odmah lustriran. Zna Kasparov, a posebno Hodorkovski koji je svojevremeno prigrlio lavovski deo ruske nafte za sebe i „zapadne partnere“, pa se onda gadno opekao, da bez energenata iz Rusije Evropa, pa čak ni Amerika, ne mogu da grade stabilnu i otpornu ekonomiju. Zato su im neophodne „demokratske reforme“ već viđene pre tri decenije dok su se oni bogatili, a narod umirao sa manje od dolara dnevno.

ZA VAŠINGTON NIJE „ISPLATIVO“ Važno je istaći da na Zapadu ne misle svi kao dvojica „demokratskih emigranata“. Analitičari američke RAND korporacije, koja po narudžbini vojnoindustrijskog lobija od 1948. pruža usluge Pentagonu, ocenjuju da ni Moskva ni Kijev nemaju nameru da okončaju sukob, jer veruju da će imati koristi od njegovog nastavka, ali da to nije u interesu Vašingtona. Reč je o ozbiljnom analitičkom centru, čije se procene čitaju ne samo u američkom Ministarstvu odbrane. Između ostalog, oni su mnogo pre početka ukrajinske krize najavili da Kijev ostaje bez Krima ukoliko bude „klizao“ ka Zapadu. Iako nisu do detalja pogodili šta će se dogoditi sa Ukrajinom i Krimom, ipak su bili među prvima u svetu koji su ozbiljno razmatrali taj scenario. Prošle nedelje su u svom izveštaju poručili da je vreme da se stišava sukob, jer za Vašington to više nije isplativo.
Tvrde da je najbolje da se spreči produžetak sukoba, jer se interesi SAD „često poklapaju sa interesima Ukrajine, ali nisu sinonimi“. Kako navode, rat u Ukrajini je već naneo značajnu ekonomsku, vojnu i reputacionu štetu Rusiji, pa njeno „dalje postepeno slabljenje možda više nije tako značajna korist za interese SAD“. „Cena za Zapad nije bila beznačajna: od poremećaja na tržištu energije, hrane i veštačkog đubriva, do troškova održavanja solventnosti ukrajinske države, koji će se vremenom samo umnožavati“, ukazuju analitičari Pentagona. Vojna pomoć NATO-a Ukrajini, po njihovom mišljenju, „takođe može postati neprihvatljiva posle određenog perioda“, pošto je Rusija u stanju da „poništi dostignuća Ukrajine na bojnom polju“. „Rusko-ukrajinski sukob jede vreme visokih političara i američke vojne resurse, odvlačeći Vašington od drugih globalnih prioriteta kao što je Kina, istovremeno gurajući Moskvu bliže Pekingu“, ukazuje se u izveštaju RAND-a koji nosi naziv: „Kako izbeći dugi rat“.
Vidi se i iz ovog pregleda koji potpisuju Samjuel Čarap i Miranda Pribe, da u američkom vrhu mnogi govore o Rusiji, dok misle na Kinu. I razumeju da su se suviše zaglibili u Ukrajini, bez razornog rezultata po Kremlj kakav su očekivali. Vidi se možda i prvi put, mada to ne priznaju javno, da je u planu Vašingtona moguće od početka postojala greška. Kako su mogli i da pomisle da bi Peking, poznat po strateškom strpljenju koje se ne meri nedeljama i mesecima, već decenijama i vekovima, mogao da dopusti da njegov najveći saveznik – Rusija – bude uništen. I da se onda, po receptima Kasparova i Hodorkovskog (Vašingtona i Londona), nađe sam na vetrometini protiv čitavog Zapada, kome bi se u međuvremenu pridružila i Moskva. Zapadni pristup rešavanju ove „tripolarne jednačine“, osim što je krajnje agresivan, prilično je pogrešan i štetan, čak i za same zapadne interese. Prvenstveno jer je zasnovan na dve opasne premise: o sopstvenoj svemoći i da se ključni globalni problemi mogu rešavati brzo, tokom mandata jednog predsednika i političke garniture. A pre svega ne obazirući se na tuđe interese i realnosti u svetu.

EVROPA SITA UKRAJINSKE HRANE Evropska komisija sprema se da revidira sopstvenu odluku o uvozu prehrambenih proizvoda iz Ukrajine u EU. Evropski zvaničnici nameravaju da suspenduju sve izvozne kvote za ukrajinske poljoprivredne prehrambene proizvode, prenose ruski mediji, pozivajući se na portal „Euraktiv“. Kako se navodi, razlog za ovako dramatičnu odluku su brojne pritužbe niza zemalja EU da bescarinske isporuke „stavljaju domaće poljoprivrednike u nepovoljan položaj“. U maju prošle godine, nakon početka ruske specijalne vojne operacije, Brisel je, do juna 2023, odobrio „šemu privremene liberalizacije trgovine“, kojom su suspendovane uvozne dažbine na sve isporuke poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Ukrajine, što je trebalo da „stimuliše privredu Ukrajine i doprinese postepenoj integraciji zemlje u unutrašnje tržište EU“. Inicijativa nazvana „Kanali solidarnosti“, osmišljena kao pomoć Kijevu za izvoz hrane železničkim, drumskim i rečnim transportom, „ali se pokazala popularnijom nego što su zakonodavci prvobitno očekivali“. „Rukovodstvo EU već žuri da ponovo pregovara o sporazumu kao odgovor na sve veći pritisak iz Poljske, Mađarske i Rumunije. Oni pozivaju Brisel da se bori protiv negativnog uticaja bescarinskog uvoza iz Ukrajine, koji je ugrozio konkurentnost u regionu i doveo poljoprivrednike u EU u opasnost“, navodi se u tekstu, uz pozivanje na relevantne izvore upoznate sa problemom. Neki poljoprivrednici traže obeštećenje, dok drugi, poput proizvođača žitarica u Rumuniji i Poljskoj, upozoravaju da ih priliv ukrajinskog žita kroz „kanale solidarnosti“ gura na ivicu bankrota. Zemlje koje se graniče sa Ukrajinom pozvale su Brisel na strožu kontrolu sanitarnih mera, zbog „potencijalnog rizika od uvoza kontaminiranog žita“. Po podacima EU, Kijev je u decembru izvezao ukupno tri miliona tona žitarica. Za one koji nisu do sada razumeli, pala je u vodu priča da „Rusija blokira izvoz ukrajinskog žita gladnima u Africi“, jer sva hrana koja se izveze završi na bogatom tržištu EU. Reč je o poslovima gde su evropski i ukrajinski trgovci zaradili milijarde evra. Imajući u vidu količine koje su prodate, jasno je da je Evropa već sita ukrajinske hrane. Ali bi zato gladni, pored Afrikanaca, mogli da ostanu i sami Ukrajinci.

AMERIČKI PREDLOZI Kako navode američki stručnjaci, posledice dugotrajnog rata, od stalnih povećanih rizika eskalacije do ekonomske štete, značajno su veće od moguće koristi. Upozoravaju – pravilno tumačeći, za razliku od Kasparova i Hodorkovskog, izjave Dmitrija Medvedeva – da Moskva „doživljava rat gotovo kao egzistencijalni i signalizira o visokom stepenu odlučnosti“. I ističu da ako se podrška Kijevu nastavi na istom nivou, „postoji veća verovatnoća da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje ako se oseća ugroženo“. Čarap i Pribe su sigurni da dalja igra nije vredna tog uloga, jer je „optimistično, ali neverovatno“ da će predsednik Volodomir Zelenski pobediti i da će Ukrajina vratiti sve teritorije i naterati Rusiju da izađe pred sud i za ratne zločine i plati reparacije. Zato je, podvlače, vreme da se pokrene pregovarački proces, na koji Kijev neće pristati – sve dok je siguran da će novac i oružje i dalje beskrajno da pristižu u potrebnoj količini.
Predlažu, kako bi se „projekat Ukrajina“ obustavio, a Vašington sačuvao obraz pred svetom, da se dalja vojna pomoć uslovi „guranjem“ Kijeva u pregovore, uz bezbednosne garancije, ali „ne tako obavezujuće kao sporazumi o međusobnoj odbrani“ ili članstvo u NATO-u. Osim toga, Vašington treba da pruži i Moskvi garancije o neutralnosti Ukrajine i uspostavi „uslove za ublažavanje sankcija“. Drugim rečima, američki eksperti sada predlažu na neki način povratak na stanje iz decembra 2021, kada je Putin pisao pismo predsedniku SAD Džozefu Bajdenu i predlagao mu veoma sličnu formulu. Tada su svi s visine odgovorili, i iz Vašingtona i iz Brisela, da „niko nema prava da određuje drugima u kojim vojnim savezima žele da budu“. Nedugo zatim su poletele rakete. Sada bi neko želeo da vrati geopolitičko vreme unatrag, kao da se ništa u proteklih godinu dana nije desilo. Ali krv je pala i to velika, stotine hiljada života je ugašeno. To niko nikad neće moći da vrati.