ILI-ILI I POSLE TOGA: PO DIKTATU IVANE STRADNER

Dok nam se objašnjava da se ne može vođenje države pretvarati u avanturizam, iz Forin polisija stižu instrukcije – šta to znači. Neko devojče, koje bi po pameti i načinu mišljenja moglo da bude ministarka u sledećoj vladi Srbije, diktira ratnu operaciju „hibridnog rata“, tačku po tačku. Protiv Rusije, napred! Što će Srbiju svrstati u kategoriju „neprijatelj Rusije“. Što i jeste cilj

Blaženi Avgustin je negde napisao: Šta je država bez pravednosti? Skup razbojnika. Poražavajuća tačnost ove misli je da bi je mnogi i danas, posle petnaest vekova, priznali“, napisaće Aleksandar Solženjicin 1973. u Parizu.
Pravednost je ono što svako od nas oseća, a što se onda uspostavi iznad zajednice kao oblak iz koga će pasti kiša za dobro svih. Platon (427–347 p. n. e) čiju je misao Avgustin (354–430) sledio navodi da je pravednost taxis kai kosmos – poredak i lepota duše; za dušu je ona isto što zdravlje za telo. Pravednosti nema u „pravu jačih, nego je ona stvaralačka i jaka harmonija celine“.

DRUŽENJE S RAZBOJNICIMA Ako sad iskoračimo u čizmama od dve i po hiljade godina i stanemo pred francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja, u trenu ćemo razumeti da on uopšte ne podrazumeva pravednost (grč. dikaiosýne, lat. iustitia). Nema tu ništa u skladu sa najvišim ljudskim i božanskim normama. „Skup razbojnika“ dolazi spolja a na nama je da odgovorimo.
Ali kako?
Da se 1) borimo za pravednost i odbijamo da budemo mali pomoćnici razbojnika u „skupu“? Ili da 2) prihvatimo da su razbojnici i naš uzor, da im dokažemo da ih cenimo tako što ćemo sebi odseći nogu.
A mi?
Narod odlučno nije za to da se pretvorimo u „razbojnike“. A naši predvodnici uče da nam „prodaja vere za večeru“ može biti korisna, da ih „razbojnici“ zbog te ideje vrlo cene, pa onda kažu – nama drugoga puta nema.
Kako smo do toga došli? Pa, oni su vazda protiv nas, bombardovali nas naposletku. Oteli Kosovo!
Dok je neka politička partija u Srbiji oponent, ona je za pravednost! Glasno. Pošto je narod mera pravednosti, oni se bore za podršku. Kako zajašu, počnu da pravednosti gledaju u zube. I kako se sastaju sa „skupom razbojnika“, tako domišljaju pravdanja za te gadosti antipravedničke.
Kako god se samonazivali – demokratski, narodni, srpski, napredni, socijalistički… narodna volja im postaje neobavezna. I javljaju kako oni znaju, a narod će shvatiti.
Tako vam se odjednom Boris Tadić pojavljuje kao glas kosovski, a Aleksandar Vučić kao izdajnik Kosova, iako se sećamo vremena kad je sve bilo obrnuto. Ko je bio glasniji u demarkiranju izdajnika od ekipe Šešelj, Nikolić, Vučić, Mirović!? Nikolić je i izabran što se Tadićevo ljuljanje pred nemačkom kancelarkom, francuskim prezidentom i američkim ambasadorom više nije moglo podnositi.
Zahtev je bio da se raskine sa „žutim“ izdajnicima. Ispostavilo se da je lakše požuteti nego raskinuti sa izdajnicima. I narativ: žuti su radili grozne stvari i mi ćemo isto, samo ćemo reći da mi radimo stvari „teške“. Oni su izdajnici, mi smo iskreni.

DOLE RUSIJA, UVEK Deceniju kasnije evo nas pred istom – scenom. Još otužnijom. Gotovo je nedopustivo i setiti se Šta su međunarodni odnosi bez pravednosti? Skup razbojnika. Naš predsednik, iako po Ustavu nije ni nadležan, sve daje od sebe. I od nas. Povukao je sve državne instrumente s Kosova i Metohije, ni on ne može više da ode da poseti svoj narod i svoje svetinje, ali – nalazi razumevanje za „razbojnike“ baš. I samo s njima pregovara.
Kadija te tuži, kadija ti sudi, rekao bi narod kad bi ga neko pitao.
Dakle, ne opstruira država Srbija pljačku po zakonu, već – odstupa od pravednosti. I kad pristaneš na to, ne možeš se više pozivati na pravednost. Onda, tvom ponižavanju ne može biti kraja. Nije dosta što su ti to oteli, ti moraš da pozdraviš otmicu kao uzvišen čin! To je delo „razbojničke izuzetnosti“!
„Razbojnici“ neće stati. Zatražiće da se odrekneš svojih zaštitnika. Dakle, Rusi su ti pomagali u Savetu bezbednosti UN i svuda gde su stigli – e, da im pljuneš u lice. Kao što si već, lepo, učinio Belorusima.
Pripovedao si radosno da je tvoj đed iz dalekog Bugojna, rusofil kao i svi Srbi, pritezao dizgine na svom doratu i spremao se da ode da vidi tu Rusiju… Kretao na put u uzvišenom zanosu. E, sad ćeš promeniti narativ – da je đed oduvek bio berlinofil, parizofil… Čak mu se Vašington, dalek i nerazumljiv, baš sviđao.
Nije to preumljivanje dosad neviđeno, ali jeste grozota nad grozotama. Romen Rolan je to 1920. opisivao u Parizu kad su Francuzi i Nemci imali svako svoj „razbojnički“ plan do potpunog poništavanja drugog. „Urlati jednoga dana: ‚Dole Engleska!‘ sutra ‚Dole Nemačka‘, a prekosutra ‚Dole Italija!‘… da se počne iznova posle nedelju dana, aklamujući danas jednog čoveka ili jednu ideju da sutradan toga čoveka ili tu ideju napadne; a onaj koji na to ne pristane, izlaže se opasnosti da bude obeščašćen ili ubijen revolverskim metkom! Odvratno ropstvo! Najsramnija od svih drugih vrsta ropstva!“
I već kaskaju horde natofila po televizijskim ekranima. Tim bučnim marginalcima priključiće se i oni „rusofili“, koji su narodu bivali miliji, ali sad odjednom vide, oko tog malignog uticaja Rusije – sigurno nešto tu ima…
Nešto! Nije nama Rusija pomagala zbog nas, što se nikako ne može uporediti s poštenim odnosom zapadnih „razbojnika“ koji su otvoreno i iskreno radili protiv nas. Rusko dobro je podmuklo, zapadno zlo je čisto kao suza. Nema zavaravanja. Rekli su „otećemo vam Kosovo“ i eto, organizuju razgovore, teške ali otvorene – i mi dajemo.
A oni to cene. Evo, najviši do njih: „Pozdravljamo vašu podršku predlogu Evropske unije o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji će doprineti stvaranju mirnije i prosperitetnije budućnosti regiona“, navodi se u čestitki koju je američki predsednik Džozef Bajden uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti, 15. februara, saopšteno je iz Vučićevog kabineta. Dakle, napravićemo mi vama bolju državnost i bedniju državu! Iskrena čestitka! Kad je Putin bio tako otvoren?!
Javlja se ovih dana na društvenim mrežama neki Syi Imeri i kaže: Kosova smo izgubili ratom 1912. a ratom smo ga dobili 1999. Ostalo nama Albancima da oslobodimo jos nas Jurusalem NIS i SANXHAK. Do godine u NIS i Sanxhak! Taj Imeri je čovek blesav, rekao bi do juče, ne razmišljajući, svaki Srbin. Ali…
Možda, možda se „razbojnicima“ dopadne ova ideja. Ovo je bolje od Kurtijevih driblinga. Uostalom mi već krećemo u izgradnju auto-puta Niš–Priština. Malo maskiramo, pa javljamo o auto-putu Niš–Merdare, ali nije Kristofer Hil blesav. Uostalom, on se nije protivio ni da se blesavimo kako Evroprajda neće biti, pa reče: Dosta! I bi.

LEVA RATNA OPCIJA Kad nastupaju Hilovi momci iz Inicijative mladih za ljudska prava i Udruženja Krokodil, usred Beograda, u parku kod Mitićeve rupe na Slaviji, i „organizuju čišćenje tog prostora“ pa demonstrativno prefarbaju grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati“, u tome se ne vidi provociranje narodnog strpljenja. Ni policije sa štitovima, ni BIA aktivnih posmatrača. To nije udar na predsednika države, koji je – setićete se – nedavno tražio povratak vojske.
Jer NVO horde su „levičari“!

A kad su „desničari“, nekoliko dana ranije, pred zgradom Novog dvora vikali protiv „razbojničkog“ predloga i besno se protivili nastavku pregovora po „razbojničkim“ pravilima – to je viđeno kao pokušaj državnog udara i plus, atentat na predsednika kao prvog među pregovaračima.
Ne, nije ovo zbrka u pojmovnom obeležavanju. Ko je završio škole na svetski priznatom Univerzitetu u ovom gradu zna da su levičari Lenjin i Trocki, a kod nas Tito, Koča Popović pa Slobodan Milošević. Protiv njih ustaše naši radikali, reklo bi se desničari. Na tom se podizala ovakva država – da su levičari zlo, da se nikad više ne smeju vratiti i da se sva društvena imovina ima rasprodati… itd. A onda javljaju da su levičari Hilari Klinton i Džo Bjaden, te su postradikali unapređeni u SNS valjda isto levičari, pa je progon desničara tek čišćenje terena na „evropskom putu“. Putin hoće, kažu levičari iz Vašingtona, da obnovi Sovjetski Savez, ali nije levičar. On je autokrata. „Levičari“ su demokrate.
I zato – sankcije! Sankcije kao nesumnjiv deo ratnih operacija.
Ne govori samo Analena Berbok – da je Zapad u ratu s Rusijom. I „razbojnici“ će, evo, predsedniku Srbije srediti da prevaziđe Hitlerovu mekoću – Adolf nije uspeo da natera ni Nedića, ni pronemačkog Ljotića da uđu u rat s boljševičkom Rusijom. „Razbojnicima“ (Makronu i Šolcu) ne pada na pamet da prema predsedniku Srbije budu tolerantni koliko Hitler prema svojim okupacionim upravnicima! A i danas je devet od deset Srba protiv toga da Srbija ulazi u rat s Rusijom.
Žarko Vidović opisuje svoj život u koncentracionom logoru 1942: Nas je jedino držala vera da će Rusi pobediti!
U Ruse su se uzdali i Dražini četnici i Titovi partizani. Mi danas nemamo potrebe da budemo takve budale. Rusi su nas zeznuli, nisu dopustili da nas Britanci u Ujedinjenim nacijama proglase „genocidnim narodom“. Da se nisu bavili time, nama bi bilo mnogo lakše. Šta je „genocidnom narodu“ da uvede sankcije!?

IVANA PUTINOMRZKA I NAŠ PUT Takođe, dok smo mi pregovarali po izuzetnom Briselskom sporazumu koji nam je omogućio da Tačiju i Kurtiju damo sve, Rusi su se uvek, svagda pozivali na Rezoluciju 1244. Bez toga bi „razbojnici“ bili prema nama mnogo blagonakloniji. To ih je nerviralo, a u srpskom narodu stalno budilo „nerealne nade“. Eto, i sad kao i tad Srbi veruju da im oslobođenje može doći samo sa Istoka.
Dok nam se objašnjava da se ne može vođenje države pretvarati u avanturizam, iz Forin polisija stižu instrukcije – šta to znači. Neko devojče koje bi po pameti i načinu mišljenja moglo da bude ministarka u sledećoj vladi Srbije diktira ratnu operaciju „hibridnog rata“ – tačku po tačku. Protiv Rusije, napred! Što će Srbiju svrstati u kategoriju „neprijatelj Rusije“. Što i jeste cilj.
Evo: Prvo, Zapad da započne informativnu ofanzivu protiv Putina na svim medijskim platformama na Balkanu – naglašavajući nepouzdanost Rusije kao saveznika. (Već počelo.)
Drugo, pošto Vučić u potpunosti kontroliše medije (što je, inače, kad zatreba, na Zapadu najteža optužba), lako može da kreira informacije. (Da širi „potrebnu istinu“, koja je obično laž.) To znači da Vučić ima moć da promeni stav javnog mnjenja kako bi ono podržalo – (obratite pažnju!) – normalizaciju odnosa s Kosovom bez ikakvog straha da će srpske nacionalističke grupe biti u stanju da to spreče. (Operacija u toku.)
Treće, zapadne informativne operacije usmeriti na krajnje desničarske srpske nacionaliste. Njihova podrška Putinu je iz njegove podrške njihovom uverenju da je Kosovo srce srpske matice. (Morao je Putin to da im objasni!?)
Četvrto, Zapad treba neprestano da naglašava međunarodnu izolaciju Rusije, vojne neuspehe u Ukrajini i znatno smanjenu moć Rusije kao saveznika. (Bez obzira što su sankcije Rusiji uvele države u kojima živi samo 14 odsto svetskog stanovništva, što čitav Zapad strepi pred novom ruskom ofanzivom. Ali ovo je propagandni rat. Činjenice nisu bitne.)
Da, objavljivač operacije Ivana Stradner (37), savetnica u američkoj Fondaciji za odbranu demokratije je Beograđanka, odstudirala je Pravni u Bulevaru, spremna da čini čuda da bivše sugrađane odvoji od zlog Putina. I, stvarno, idealna ministarka pravde, recimo, za još jednu antirusku vladu u Nemanjinoj! Mogla bi, ako stvari krenu dobro, da bude i premijerka. Ana Brnabić jeste iz East West Bridge, lokalni izvođač radova za prosrpsku organizaciju koja se zove Trilaterala, ali Ivana bi bila za ovu priliku bolja. Ona baš mrzi Putina.
Pa kad bi je pustili kroz medije koje „Vučić u potpunosti kontroliše“… Urnebes! To bi Srbe oduševilo. Lokalni NVO koji se tu trte otpali bi ko trinaesto prase. Hil bi mogao u penziju. Nikad desničari ne bi mogli da održe nijedan miting. Samo da piju vruće pivo pred prodavnicom i sahranjuju onu zlokob „Ko potpiše, njega ubiše!“ I da se, onda, ne potpiše. Jedino bi u tome bio obrt za dobru priču.