ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА: ПО ДИКТАТУ ИВАНЕ СТРАДНЕР

Кад наступају Хилови момци из Иницијативе младих за људска права и Удружења Крокодил, усред Београда, у парку код Митићеве рупе на Славији, и „организују чишћење тог простора“ па демонстративно префарбају графит „Кад се војска на Косово врати“, у томе се не види провоцирање народног стрпљења. Ни полиције са штитовима, ни БИА активних посматрача

Док нам се објашњава да се не може вођење државе претварати у авантуризам, из Форин полисија стижу инструкције – шта то значи. Неко девојче, које би по памети и начину мишљења могло да буде министарка у следећој влади Србије, диктира ратну операцију „хибридног рата“, тачку по тачку. Против Русије, напред! Што ће Србију сврстати у категорију „непријатељ Русије“. Што и јесте циљ

Блажени Августин је негде написао: Шта је држава без праведности? Скуп разбојника. Поражавајућа тачност ове мисли је да би је многи и данас, после петнаест векова, признали“, написаће Александар Солжењицин 1973. у Паризу.
Праведност је оно што свако од нас осећа, а што се онда успостави изнад заједнице као облак из кога ће пасти киша за добро свих. Платон (427–347 п. н. е) чију је мисао Августин (354–430) следио наводи да је праведност taxis kai kosmos – поредак и лепота душе; за душу је она исто што здравље за тело. Праведности нема у „праву јачих, него је она стваралачка и јака хармонија целине“.

ДРУЖЕЊЕ С РАЗБОЈНИЦИМА Ако сад искорачимо у чизмама од две и по хиљаде година и станемо пред француско-немачки предлог за решавање косовског питања, у трену ћемо разумети да он уопште не подразумева праведност (грч. dikaiosýne, лат. iustitia). Нема ту ништа у складу са највишим људским и божанским нормама. „Скуп разбојника“ долази споља а на нама је да одговоримо.
Али како?
Да се 1) боримо за праведност и одбијамо да будемо мали помоћници разбојника у „скупу“? Или да 2) прихватимо да су разбојници и наш узор, да им докажемо да их ценимо тако што ћемо себи одсећи ногу.
А ми?
Народ одлучно није за то да се претворимо у „разбојнике“. А наши предводници уче да нам „продаја вере за вечеру“ може бити корисна, да их „разбојници“ због те идеје врло цене, па онда кажу – нама другога пута нема.
Како смо до тога дошли? Па, они су вазда против нас, бомбардовали нас напослетку. Отели Косово!
Док је нека политичка партија у Србији опонент, она је за праведност! Гласно. Пошто је народ мера праведности, они се боре за подршку. Како зајашу, почну да праведности гледају у зубе. И како се састају са „скупом разбојника“, тако домишљају правдања за те гадости антиправедничке.
Како год се самоназивали – демократски, народни, српски, напредни, социјалистички… народна воља им постаје необавезна. И јављају како они знају, а народ ће схватити.
Тако вам се одједном Борис Тадић појављује као глас косовски, а Александар Вучић као издајник Косова, иако се сећамо времена кад је све било обрнуто. Ко је био гласнији у демаркирању издајника од екипе Шешељ, Николић, Вучић, Мировић!? Николић је и изабран што се Тадићево љуљање пред немачком канцеларком, француским президентом и америчким амбасадором више није могло подносити.
Захтев је био да се раскине са „жутим“ издајницима. Испоставило се да је лакше пожутети него раскинути са издајницима. И наратив: жути су радили грозне ствари и ми ћемо исто, само ћемо рећи да ми радимо ствари „тешке“. Они су издајници, ми смо искрени.

ДОЛЕ РУСИЈА, УВЕК Деценију касније ево нас пред истом – сценом. Још отужнијом. Готово је недопустиво и сетити се Шта су међународни односи без праведности? Скуп разбојника. Наш председник, иако по Уставу није ни надлежан, све даје од себе. И од нас. Повукао је све државне инструменте с Косова и Метохије, ни он не може више да оде да посети свој народ и своје светиње, али – налази разумевање за „разбојнике“ баш. И само с њима преговара.
Кадија те тужи, кадија ти суди, рекао би народ кад би га неко питао.
Дакле, не опструира држава Србија пљачку по закону, већ – одступа од праведности. И кад пристанеш на то, не можеш се више позивати на праведност. Онда, твом понижавању не може бити краја. Није доста што су ти то отели, ти мораш да поздравиш отмицу као узвишен чин! То је дело „разбојничке изузетности“!
„Разбојници“ неће стати. Затражиће да се одрекнеш својих заштитника. Дакле, Руси су ти помагали у Савету безбедности УН и свуда где су стигли – е, да им пљунеш у лице. Као што си већ, лепо, учинио Белорусима.
Приповедао си радосно да је твој ђед из далеког Бугојна, русофил као и сви Срби, притезао дизгине на свом дорату и спремао се да оде да види ту Русију… Кретао на пут у узвишеном заносу. Е, сад ћеш променити наратив – да је ђед одувек био берлинофил, паризофил… Чак му се Вашингтон, далек и неразумљив, баш свиђао.
Није то преумљивање досад невиђено, али јесте грозота над грозотама. Ромен Ролан је то 1920. описивао у Паризу кад су Французи и Немци имали свако свој „разбојнички“ план до потпуног поништавања другог. „Урлати једнога дана: ‚Доле Енглеска!‘ сутра ‚Доле Немачка‘, а прекосутра ‚Доле Италија!‘… да се почне изнова после недељу дана, акламујући данас једног човека или једну идеју да сутрадан тога човека или ту идеју нападне; а онај који на то не пристане, излаже се опасности да буде обешчашћен или убијен револверским метком! Одвратно ропство! Најсрамнија од свих других врста ропства!“
И већ каскају хорде натофила по телевизијским екранима. Тим бучним маргиналцима прикључиће се и они „русофили“, који су народу бивали милији, али сад одједном виде, око тог малигног утицаја Русије – сигурно нешто ту има…
Нешто! Није нама Русија помагала због нас, што се никако не може упоредити с поштеним односом западних „разбојника“ који су отворено и искрено радили против нас. Руско добро је подмукло, западно зло је чисто као суза. Нема заваравања. Рекли су „отећемо вам Косово“ и ето, организују разговоре, тешке али отворене – и ми дајемо.
А они то цене. Ево, највиши до њих: „Поздрављамо вашу подршку предлогу Европске уније о нормализацији односа са Косовом, који ће допринети стварању мирније и просперитетније будућности региона“, наводи се у честитки коју је амерички председник Џозеф Бајден упутио председнику Србије Александру Вучићу поводом Дана државности, 15. фебруара, саопштено је из Вучићевог кабинета. Дакле, направићемо ми вама бољу државност и беднију државу! Искрена честитка! Кад је Путин био тако отворен?!
Јавља се ових дана на друштвеним мрежама неки Syi Imeri и каже: Kosova smo izgubili ratom 1912. a ratom smo ga dobili 1999. Ostalo nama Albancima da oslobodimo jos nas Jurusalem NIS i SANXHAK. Do godine u NIS i Sanxhak! Тај Имери је човек блесав, рекао би до јуче, не размишљајући, сваки Србин. Али…
Можда, можда се „разбојницима“ допадне ова идеја. Ово је боље од Куртијевих дриблинга. Уосталом ми већ крећемо у изградњу ауто-пута Ниш–Приштина. Мало маскирамо, па јављамо о ауто-путу Ниш–Мердаре, али није Кристофер Хил блесав. Уосталом, он се није противио ни да се блесавимо како Европрајда неће бити, па рече: Доста! И би.

ЛЕВА РАТНА ОПЦИЈА Кад наступају Хилови момци из Иницијативе младих за људска права и Удружења Крокодил, усред Београда, у парку код Митићеве рупе на Славији, и „организују чишћење тог простора“ па демонстративно префарбају графит „Кад се војска на Косово врати“, у томе се не види провоцирање народног стрпљења. Ни полиције са штитовима, ни БИА активних посматрача. То није удар на председника државе, који је – сетићете се – недавно тражио повратак војске.
Јер НВО хорде су „левичари“!

Ивана Страднер (37), саветница у америчкој Фондацији за одбрану демократије је Београђанка, одстудирала је Правни у Булевару, спремна да чини чуда да бивше суграђане одвоји од злог Путина

А кад су „десничари“, неколико дана раније, пред зградом Новог двора викали против „разбојничког“ предлога и бесно се противили наставку преговора по „разбојничким“ правилима – то је виђено као покушај државног удара и плус, атентат на председника као првог међу преговарачима.
Не, није ово збрка у појмовном обележавању. Ко је завршио школе на светски признатом Универзитету у овом граду зна да су левичари Лењин и Троцки, а код нас Тито, Коча Поповић па Слободан Милошевић. Против њих усташе наши радикали, рекло би се десничари. На том се подизала оваква држава – да су левичари зло, да се никад више не смеју вратити и да се сва друштвена имовина има распродати… итд. А онда јављају да су левичари Хилари Клинтон и Џо Бјаден, те су пострадикали унапређени у СНС ваљда исто левичари, па је прогон десничара тек чишћење терена на „европском путу“. Путин хоће, кажу левичари из Вашингтона, да обнови Совјетски Савез, али није левичар. Он је аутократа. „Левичари“ су демократе.
И зато – санкције! Санкције као несумњив део ратних операција.
Не говори само Аналена Бербок – да је Запад у рату с Русијом. И „разбојници“ ће, ево, председнику Србије средити да превазиђе Хитлерову мекоћу – Адолф није успео да натера ни Недића, ни пронемачког Љотића да уђу у рат с бољшевичком Русијом. „Разбојницима“ (Макрону и Шолцу) не пада на памет да према председнику Србије буду толерантни колико Хитлер према својим окупационим управницима! А и данас је девет од десет Срба против тога да Србија улази у рат с Русијом.
Жарко Видовић описује свој живот у концентрационом логору 1942: Нас је једино држала вера да ће Руси победити!
У Русе су се уздали и Дражини четници и Титови партизани. Ми данас немамо потребе да будемо такве будале. Руси су нас зезнули, нису допустили да нас Британци у Уједињеним нацијама прогласе „геноцидним народом“. Да се нису бавили тиме, нама би било много лакше. Шта је „геноцидном народу“ да уведе санкције!?

ИВАНА ПУТИНОМРЗКА И НАШ ПУТ Такође, док смо ми преговарали по изузетном Бриселском споразуму који нам је омогућио да Тачију и Куртију дамо све, Руси су се увек, свагда позивали на Резолуцију 1244. Без тога би „разбојници“ били према нама много благонаклонији. То их је нервирало, а у српском народу стално будило „нереалне наде“. Ето, и сад као и тад Срби верују да им ослобођење може доћи само са Истока.
Док нам се објашњава да се не може вођење државе претварати у авантуризам, из Форин полисија стижу инструкције – шта то значи. Неко девојче које би по памети и начину мишљења могло да буде министарка у следећој влади Србије диктира ратну операцију „хибридног рата“ – тачку по тачку. Против Русије, напред! Што ће Србију сврстати у категорију „непријатељ Русије“. Што и јесте циљ.
Ево: Прво, Запад да започне информативну офанзиву против Путина на свим медијским платформама на Балкану – наглашавајући непоузданост Русије као савезника. (Већ почело.)
Друго, пошто Вучић у потпуности контролише медије (што је, иначе, кад затреба, на Западу најтежа оптужба), лако може да креира информације. (Да шири „потребну истину“, која је обично лаж.) То значи да Вучић има моћ да промени став јавног мњења како би оно подржало – (обратите пажњу!) – нормализацију односа с Косовом без икаквог страха да ће српске националистичке групе бити у стању да то спрече. (Операција у току.)
Треће, западне информативне операције усмерити на крајње десничарске српске националисте. Њихова подршка Путину је из његове подршке њиховом уверењу да је Косово срце српске матице. (Морао је Путин то да им објасни!?)
Четврто, Запад треба непрестано да наглашава међународну изолацију Русије, војне неуспехе у Украјини и знатно смањену моћ Русије као савезника. (Без обзира што су санкције Русији увеле државе у којима живи само 14 одсто светског становништва, што читав Запад стрепи пред новом руском офанзивом. Али ово је пропагандни рат. Чињенице нису битне.)
Да, објављивач операције Ивана Страднер (37), саветница у америчкој Фондацији за одбрану демократије је Београђанка, одстудирала је Правни у Булевару, спремна да чини чуда да бивше суграђане одвоји од злог Путина. И, стварно, идеална министарка правде, рецимо, за још једну антируску владу у Немањиној! Могла би, ако ствари крену добро, да буде и премијерка. Ана Брнабић јесте из East West Bridge, локални извођач радова за просрпску организацију која се зове Трилатерала, али Ивана би била за ову прилику боља. Она баш мрзи Путина.
Па кад би је пустили кроз медије које „Вучић у потпуности контролише“… Урнебес! То би Србе одушевило. Локални НВО који се ту трте отпали би ко тринаесто прасе. Хил би могао у пензију. Никад десничари не би могли да одрже ниједан митинг. Само да пију вруће пиво пред продавницом и сахрањују ону злокоб „Ко потпише, њега убише!“ И да се, онда, не потпише. Једино би у томе био обрт за добру причу.

2 коментара

  1. Јелена Јовичић

    Г.Рељићу! Текст је толико добар, крајње исправно и тачно критички обојен и примерено саркастичан. Јежила сам се читајући га јер се са сваком речи апсолутно слажем – и сама одавно осећајући све потпуно исто што и Ви, верујем, и као претежан број Срба. Као појединац и времешна жена, могла сам да дам свој допринос само пишући коментаре за овај лист (200), у лудој нади да ће они подстаћи народ да натера владајућу елиту да се замисли и коригује своје грешке (грешке?) и да пробуди неслућену енергију народа која лежи у заједништву и слози. Сад, јасно видим куд води све оно завршно председниково пренемагање, његов тужан лик, дрмусање руку при позирању са разбојницима који упадају код нас кад хоће и у каквом хоће броју… видим оно што србомрсци из сопственог народа не виде: Србији је, дефинитивно, одзвонило! На ред ће доћи много што-шта још, до потпуног растакања Србије. Наш председник је наставио само оно што су “жути” започели, али на свој начин: перфидно.

    Смучило ми се све: и његов скрушен изглед, и издајнички Бриселски споразум, и сви уступци Шиптарима и лицемерима уз ЕУ и Амерке којима је вечито и неумерено захвалан за сваки евро, и ауто-пут до Приштине, пардон, до Мердара (и сви други, кориснији другима него Србима!), и блистави пројекти као што је Отворени Балкан, и вокабулар кроз који дискретно провуче нешто што га одаје само осетљивом уху, и свакодневно појављивање свуда – као даа не зна да је његова улога као председника највише протоколарна, и његово понижење кад је премијер (оног габарита!) рекла да ће Прајда бити (упркос његовој речи и бројном народу коме је то било – гурање прста у око), и Чомићка(!!!) као министар, и Блер као саветник(!!!), и преко 20.000 (!!!) невладиних оранизација у земљи наслоњених и на буџет Србије које вршљају са мутним задацима, и све Соње Бисерко и Наташе Кандић, и лоши и штетни школски програми, и увезене “коректности” и “родне равноправности”, и Ноћи вештица, Кока коле и Мекдналдси, очајни филмски и ријалити програми на ТВ – амерчко ђубре, и коцкарнице и дрога, и уништавања пољопривреде, и увоз којечега лошијег од домаћег производа, и моралног посрнућа нације, и… ко би успео све да наброји! Све неуко, незналачки, издајнички, намерно и по диктату. Срамно!
    Не, председник неће потписати предају КиМ, али и не мора; све што је учинио довело је до тога de facto. Oн ће “само” радити на имплементацији новог ултиматума европских лицемера и разбојника. Заборавиће и на ЗСО! – која ионако ништа и не значи устројена по “косовским” законима. ОН ће увести и санкције Русији, јер земља “не сме да се води авантуристички”. Јер мир мора да се чува “по сваку цену”. Коју и колику цену? Цену Косова, Србије? Јој!
    Да је бар одуговлачио, до свитања зоре са Истока! Овако, остаје само нада да ће нас Бог спасти!

    18
  2. Tоплица

    И без читања горњих текстова, – уваженог аутора и колегинице на Печатовим форумима Јелене Јовичић, као и без читања икаквог текста, човек патриот, доживљава муку и гушење од свега мозаика који нам се помаља у свој својој страшној реалности !
    Десетак година није кратак период али је за метаморфозу Вучићеву као трен ! Толика је она, та метармофоза стрма, нагла, запрепашћујућа. Па шта је у питању заиста ? Како је уопште могуће ономад викати о граници Карловац-Карлобаг и друге будалаштине, како је могуће најављивати поништење свих договора о Косову, а онда за годину две урадити све супротно ?! О чему се овде ради ? Памтимомо да и председници великих држава знају да изневере изборна обећања, али да ли је ико од памтивека урликао о патриотизму, па окренуо овако ?!
    Мучнину ове ситуације осећа сваки патриот, просто као болест. Ово једноставно није могуће разумно коментарисати.

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *