ГЛЕДАМ, СЛУШАМ, ПИШЕМ… КРВ, ЗНОЈ И… МИЛИЈАРДЕ

Апокалипсе или Армагедона неће бити, осим у антиутопијским СФ романима. А тим писцима не треба баш све веровати

Mрави су једина жива бића на планети Земљи која, поред човека, воде организоване ратове. Када их видите у шуми како у колонама марширају између стабала, носећи понеки лист или гусеницу, схватате да они знају шта раде. Да ли су у питању мрави-цивили, или колоне војника, свеједно. Истина, деси се да, намерно или случајно, станете чизмом на колону и тако уништите њихову целу чету, или чак батаљон. Али ништа зато. Они нису угрожена врста, колона ће се опет саставити и мрављи ће живот наставити да тече даље. Њихова је несрећа или срећа у томе што су исувише ситни, те нису у стању да направе оружја за „масовно уништење мрава“.
Човек јесте. Иако ратују међусобно од кад постоје, људи тек данас, или уназад педесетак година, могу да, захваљујући својим генијалним или лудим научницима, без грешке униште једни друге. Чак и целу планету. Рат у Украјини, који траје скоро годину дана, постао је повод да стотине војних аналитичара и антианалитичара у стотинама телевизијских емисија широм света свакодневно лицитирају милионима и милијардама мртвих, рањених и озрачених у случају нуклеарног рата Америке и Русије. Као и да то гледају, такође милиони и милијарде зомбираних гледалаца, одистински уплашених за своју егзистенцију.

КАД АМЕРИКА ПРОЦЕНИ… Извините, али мени је све то заиста смешно. Јер никакве Апокалипсе, или Армагедона неће бити, осим у антиутопијским СФ романима. А тим писцима не треба баш све веровати, иако много волим Кларка, Хакслија или Херберта. Они умеју да се занесу. Замислите, на пример, „Одисеју у свемиру: 2001“, генијалног Артура Кларка у режији ништа мање генијалног Стенлија Кјубрика. По њима, ми већ више од двадесет година истражујемо сам почетак свемира, бездан Великог праска, док је стварност далеко баналнија. Не само да нисмо тамо отпутовали већ смо одустали и од обичног штрапацирања по Месецу.
То значи да ће се и рат у Украјини завршити вероватно преговорима – истина, тек кад Америка прода на све четири стране света довољно свог наоружања и заради довољно милијарди долара, евра, рубаља, јуана и осталих новчића. И, што је најважније и најсуровије, процени да се довољно Руса и Русо-Украјинаца међусобно поубијало и осакатило, као и да у Украјини нема више шта да се убије, осакати, поруши, запали, затре и сравни са земљом.
То би требало да се деси по досадашњим сценаријима, које су Енглези, Американци, НАТО, Колективни запад и остали некажњени ратни злочинци и неоколонијалисти деценијама уназад примењивали на малим, слабим и нејаким. Између осталих, и на Србију. Да није само једне ситнице, а која се зове: Владимир Владимирович Путин. За њега, они још увек немају решење, нити ће га икада пронаћи. Али, зато, он има за њих – и увелико га примењује. Уз крв, зној и… милијарде. Јер, нажалост, да би Русија одбранила себе и четири петине остатка слободног света, она по ко зна који пут у претходним стлећима, али и у овом веку, мора да жртвује своје људе. И, ма како то звучало суморно, мора и она да прихвати правила игре данашњих бизнис ратова и заради милијарде, усмеравајући токове својих неисцрпних резерви енергената ка Далеком истоку, одричући се дрогиране Западне Европе која уништава саму себе зарад америчког профита. Након деценија, па и стотина година узалудних покушаја Русије да Запад прихвати њено цивилизацијско и културолошко наслеђе и православље, она се, коначно, Богу хвала, окренула оној страни света где је будућност човечанства и где су, заиста, како би народ рекао, „тешке милијарде“. Након овог глобалног светског рата, називали га Трећим, Четвртим, Петим, формираће се, као и у тенису, нова мултиполарна АТП листа, где ће на врху бити онај ко има највише бодова, односно држава која има највеће богатство: у новцу, природним ресурсима, енергентима и, наравно, нуклеарном оружју, али које никад неће бити употребљено. Јесте ли икада чули да је неки банкар дигао у ваздух сопствену банку?

ВЕЛИКА ПОБЕДНИЧКА ЖУРКА Међутим, зар не треба да победе правда, морал, част, поштење, искреност, итд…, а не само гола сила оличена у новцу-оружју? Није ли то хришћански, исламски, јудејски… божје, ма како се тај Бог звао? Е, ту сам самога себе ухватио у сопствену замку. Зашто себи постављам тешка питања, када би и с лакшим могао да добијем исти хонорар? Јер најлакше је рећи: ми смо на страни Руса (а јесмо), демони са Запада (а јесу) који ће се борити до последњег Русо-Украјинца доживеће пораз, а ми ћемо онда направити велику победничку журку! А крв и зној… шта ћемо с њима?
Они ће, као и обично, ући у историју. Неко време ћемо се сећати свих погинулих, њихових имена и херојских дела, затим само свих имена, потом све мање имена, а све више бројева, најзад само бројева, а онда, након низа година, ни око бројева више нећемо бити сигурни. Потом, ако ћемо следити бесрамну паралелу са Другим светским ратом, доћи ће до страховите моралне инверзије. „Добри момци“ ће постати „лоши“, злочинци ће постати жртве, а жртве злочинци. Срби, који су у два светска рата били на страни правде, истине и поштења, биће 1999. године бомбардовани зато што после распада СФРЈ, уместо борбе за поштовање Повеље УН и очајничких напора да реанимирају леш бивше нам братске државе, нису направили, купили (или украли, ко те пита?) своју личну, српску – атомску бомбу. (Зашто се Америка не усуђује да нападне Северну Кореју? Зато што и даље није сигурна јесу ли бојеве главе на ракетама носачима, на парадама у Пјонгјангу, напуњене стиропором, или нуклеарним експлозивом?) А као врхунац поменуте моралне инверзије, Русе, који су дали двадесет милиона људи да би пола човечанства ослободили од фашизма, потомци фашиста и њихови сателити прогласиће за фашистичке окупаторе своје сопствене земље, а Достојевског и Чајковског за спонзоре међународног тероризма!
Међутим, у очигледном бесмислу постојања људске расе на планети Земљи дефинитивно ме импресионира то што и поред свих безбројних шанси за нестанак људске врсте, као што су ратови, епидемије, природне или космичке катастрофе, само за време мог живота (а то није мало) човечанство се – учетворостручило! Што значи да нема тако велике чизме која ће мраве учинити угроженом врстом, нити таквог рата који ће уништити човечанство. Докле год функционише ђавоља тријада: крв, зној и… милијарде!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *