GLEDAM, SLUŠAM, PIŠEM… KRV, ZNOJ I… MILIJARDE

Apokalipse ili Armagedona neće biti, osim u antiutopijskim SF romanima. A tim piscima ne treba baš sve verovati

Mravi su jedina živa bića na planeti Zemlji koja, pored čoveka, vode organizovane ratove. Kada ih vidite u šumi kako u kolonama marširaju između stabala, noseći poneki list ili gusenicu, shvatate da oni znaju šta rade. Da li su u pitanju mravi-civili, ili kolone vojnika, svejedno. Istina, desi se da, namerno ili slučajno, stanete čizmom na kolonu i tako uništite njihovu celu četu, ili čak bataljon. Ali ništa zato. Oni nisu ugrožena vrsta, kolona će se opet sastaviti i mravlji će život nastaviti da teče dalje. Njihova je nesreća ili sreća u tome što su isuviše sitni, te nisu u stanju da naprave oružja za „masovno uništenje mrava“.
Čovek jeste. Iako ratuju međusobno od kad postoje, ljudi tek danas, ili unazad pedesetak godina, mogu da, zahvaljujući svojim genijalnim ili ludim naučnicima, bez greške unište jedni druge. Čak i celu planetu. Rat u Ukrajini, koji traje skoro godinu dana, postao je povod da stotine vojnih analitičara i antianalitičara u stotinama televizijskih emisija širom sveta svakodnevno licitiraju milionima i milijardama mrtvih, ranjenih i ozračenih u slučaju nuklearnog rata Amerike i Rusije. Kao i da to gledaju, takođe milioni i milijarde zombiranih gledalaca, odistinski uplašenih za svoju egzistenciju.

KAD AMERIKA PROCENI… Izvinite, ali meni je sve to zaista smešno. Jer nikakve Apokalipse, ili Armagedona neće biti, osim u antiutopijskim SF romanima. A tim piscima ne treba baš sve verovati, iako mnogo volim Klarka, Hakslija ili Herberta. Oni umeju da se zanesu. Zamislite, na primer, „Odiseju u svemiru: 2001“, genijalnog Artura Klarka u režiji ništa manje genijalnog Stenlija Kjubrika. Po njima, mi već više od dvadeset godina istražujemo sam početak svemira, bezdan Velikog praska, dok je stvarnost daleko banalnija. Ne samo da nismo tamo otputovali već smo odustali i od običnog štrapaciranja po Mesecu.
To znači da će se i rat u Ukrajini završiti verovatno pregovorima – istina, tek kad Amerika proda na sve četiri strane sveta dovoljno svog naoružanja i zaradi dovoljno milijardi dolara, evra, rubalja, juana i ostalih novčića. I, što je najvažnije i najsurovije, proceni da se dovoljno Rusa i Ruso-Ukrajinaca međusobno poubijalo i osakatilo, kao i da u Ukrajini nema više šta da se ubije, osakati, poruši, zapali, zatre i sravni sa zemljom.
To bi trebalo da se desi po dosadašnjim scenarijima, koje su Englezi, Amerikanci, NATO, Kolektivni zapad i ostali nekažnjeni ratni zločinci i neokolonijalisti decenijama unazad primenjivali na malim, slabim i nejakim. Između ostalih, i na Srbiju. Da nije samo jedne sitnice, a koja se zove: Vladimir Vladimirovič Putin. Za njega, oni još uvek nemaju rešenje, niti će ga ikada pronaći. Ali, zato, on ima za njih – i uveliko ga primenjuje. Uz krv, znoj i… milijarde. Jer, nažalost, da bi Rusija odbranila sebe i četiri petine ostatka slobodnog sveta, ona po ko zna koji put u prethodnim stlećima, ali i u ovom veku, mora da žrtvuje svoje ljude. I, ma kako to zvučalo sumorno, mora i ona da prihvati pravila igre današnjih biznis ratova i zaradi milijarde, usmeravajući tokove svojih neiscrpnih rezervi energenata ka Dalekom istoku, odričući se drogirane Zapadne Evrope koja uništava samu sebe zarad američkog profita. Nakon decenija, pa i stotina godina uzaludnih pokušaja Rusije da Zapad prihvati njeno civilizacijsko i kulturološko nasleđe i pravoslavlje, ona se, konačno, Bogu hvala, okrenula onoj strani sveta gde je budućnost čovečanstva i gde su, zaista, kako bi narod rekao, „teške milijarde“. Nakon ovog globalnog svetskog rata, nazivali ga Trećim, Četvrtim, Petim, formiraće se, kao i u tenisu, nova multipolarna ATP lista, gde će na vrhu biti onaj ko ima najviše bodova, odnosno država koja ima najveće bogatstvo: u novcu, prirodnim resursima, energentima i, naravno, nuklearnom oružju, ali koje nikad neće biti upotrebljeno. Jeste li ikada čuli da je neki bankar digao u vazduh sopstvenu banku?

VELIKA POBEDNIČKA ŽURKA Međutim, zar ne treba da pobede pravda, moral, čast, poštenje, iskrenost, itd…, a ne samo gola sila oličena u novcu-oružju? Nije li to hrišćanski, islamski, judejski… božje, ma kako se taj Bog zvao? E, tu sam samoga sebe uhvatio u sopstvenu zamku. Zašto sebi postavljam teška pitanja, kada bi i s lakšim mogao da dobijem isti honorar? Jer najlakše je reći: mi smo na strani Rusa (a jesmo), demoni sa Zapada (a jesu) koji će se boriti do poslednjeg Ruso-Ukrajinca doživeće poraz, a mi ćemo onda napraviti veliku pobedničku žurku! A krv i znoj… šta ćemo s njima?
Oni će, kao i obično, ući u istoriju. Neko vreme ćemo se sećati svih poginulih, njihovih imena i herojskih dela, zatim samo svih imena, potom sve manje imena, a sve više brojeva, najzad samo brojeva, a onda, nakon niza godina, ni oko brojeva više nećemo biti sigurni. Potom, ako ćemo slediti besramnu paralelu sa Drugim svetskim ratom, doći će do strahovite moralne inverzije. „Dobri momci“ će postati „loši“, zločinci će postati žrtve, a žrtve zločinci. Srbi, koji su u dva svetska rata bili na strani pravde, istine i poštenja, biće 1999. godine bombardovani zato što posle raspada SFRJ, umesto borbe za poštovanje Povelje UN i očajničkih napora da reanimiraju leš bivše nam bratske države, nisu napravili, kupili (ili ukrali, ko te pita?) svoju ličnu, srpsku – atomsku bombu. (Zašto se Amerika ne usuđuje da napadne Severnu Koreju? Zato što i dalje nije sigurna jesu li bojeve glave na raketama nosačima, na paradama u Pjongjangu, napunjene stiroporom, ili nuklearnim eksplozivom?) A kao vrhunac pomenute moralne inverzije, Ruse, koji su dali dvadeset miliona ljudi da bi pola čovečanstva oslobodili od fašizma, potomci fašista i njihovi sateliti proglasiće za fašističke okupatore svoje sopstvene zemlje, a Dostojevskog i Čajkovskog za sponzore međunarodnog terorizma!
Međutim, u očiglednom besmislu postojanja ljudske rase na planeti Zemlji definitivno me impresionira to što i pored svih bezbrojnih šansi za nestanak ljudske vrste, kao što su ratovi, epidemije, prirodne ili kosmičke katastrofe, samo za vreme mog života (a to nije malo) čovečanstvo se – učetvorostručilo! Što znači da nema tako velike čizme koja će mrave učiniti ugroženom vrstom, niti takvog rata koji će uništiti čovečanstvo. Dokle god funkcioniše đavolja trijada: krv, znoj i… milijarde!