TRAŽE NAM DA TZV. KOSOVO TRETIRAMO KAO DRŽAVU: Vučić upoznao ministre sa zamkama plana Pariza i Berlina, ali i posledicama mogućeg sukoba

U kratkom saopštenju posle okupljanja državnog vrha, koje je izazvano nedavnim dolaskom posrednika EU, Francuske, Nemačke, Italije i SAD u Beograd, a posle čega je predsednik istakao da je “Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana za Kosovo uz jednu rezervu”, navodi se da je šef države zatražio od članova Vlade punu posvećenost, marljivost, još žešći i snažniji rad u budućnosti.

O konkretnom sadržaju francusko-nemačkog plana o čemu se danima spekuliše, kao i da li je tačno da on podrazumeva i stolicu za Prištinu u Ujedinjenim nacijama i da se nećemo protiviti članstvu lažne države u međunarodnim organizacijama, otvaranju diplomatskih misija, priznavanju diploma i pasoša, sinoć je javnosti trebalo da objasni predsednik Vučić.

Naglasio je da je srpska strana rekla da možemo da nastavimo dijalog i da se Srbi vrate u institucije tek kada se formira ZSO i dodao da je i američka strana ta koja insistira na ZSO, ali da premijer privremenih institucija na KiM Aljbin Kurti izbegava da spomene tu obavezu Prištine. Dodao je da je posle izjava američkih zvaničnika Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara jasnije da bi nemačko-francuski predlog trebalo da bude osnovni sporazum i da će se posle njega nastaviti razgovori, uključujući i druga pitanja, da bi se posle nekoliko sporazuma došlo do konačne verzije.

Prema pretpostavkama nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vladislava Jovanovića, u planu se nalazi međusobno priznavanje i ulazak tzv. Kosova u UN, što je zadatak koji je unapred dat.

– To u suštini onda nisu ni pregovori nego razgovori koji stavljaju drugu stranu u nepovoljniju poziciju da mora da nastavi sa dijalogom i pokuša da taj rezultat izmeni, poništi i da se pokuša da se dođe do kompromisa. Naša strana, odnosno pregovarač Aleksandar Vučić se dosta oprezno postavio, iako je predlog praktično neprihvatljiv.

Nije ga odbacio nego je ušao u razgovore u uverenju da bi oni možda mogli da otvore prostor za naknadne prave pregovore – istakao je Jovanović i dodao da se trenutno ne vidi da je to moguće, jer je druga strana tvrda i radi pod potrebom da zagospodari prostorom Balkana, jer bi onda uspeli da se oslobode hipoteke da su u stvari oni prvi prekršili međunarodno pravo u slučaju Kosova i Metohije.

On ističe da je predsednik izabrao najmanje rizičan put, “jer sve što nije vremenski konačno, na neki način je moguće da se ta konačnost izmeni”:

– Razgovor ne izlaže direktnom riziku naš konačni stav po pitanju KiM, iako ga veoma pritiska i otežava. Ipak, s druge strane dobijamo u vremenu da sagledavamo prostor za pregovore i moguće uticaje drugih događaja, da možda dođe do novih složenosti, međunarodnog prestrojavanja… Bolje pustiti vreme da teče nego ga isključiti. Bolje da odložimo za kasnije kada ćemo možda imati i druge saveznike, okolnosti i složenosti.

Samostalni poslanik koji je u parlament ušao na listi “Zajedno za Vojvodinu” Aleksandar Olenik uputio je juče svim poslaničkim grupama predlog da zajedno podnesu inicijativu kojom bi se od predsednika Vučića tražilo da potpiše sveobuhvatni sporazum sa Kosovom i prihvati francusko-nemački plan.

– Srbija se mora okrenuti evropskoj budućnosti i prestati sa štetnim političkim lutanjima i državnim avanturizmom koji naše društvo vodi u izolaciju i gubitak istorijske perspektive. Ratovi, sankcije i izolacija iz devedesetih godina prošlog veka doveli su do uništenja naše države i nazadovanja i dekadencije društva. To se nikada više ne sme ponoviti – poručio je Olenik.

Knežević: Propada ultimatum

PREDSEDNIK Demokratske narodne partije Milan Knežević istakao je da je uveren da “predsednik Vučić neće prihvatiti ultimatum da Kosovo i Metohije postane članica UN” i poručio da za to ima podršku srpskog naroda na svim kontinentima.

– Ovo više nije “visoka” politika, ovo je sastanak sa istorijom na koji ne smemo zakasniti.

ŠOLC PRVI OGOLIO ZAHTEV

SA zvaničnim stavom da je za Srbiju uslov da prizna Kosovo, ukoliko želi u Evropsku uniju, ali i da je potrebno da uvede sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, predsednik Aleksandar Vučić se susreo u junu prošle godine prilikom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd.

Vučić je tada poručio da, što se tiče pravne i političke prirode samog sukoba, pozicija i stav Srbije su potpuno jasni, a što se tiče sankcija imamo drugačiji stav iz mnogo razloga.

– Jedan od razloga je kontrapitanje koje bih mogao da postavim. A u čemu je razlika kada neko napadne Srbiju bez odluke SB Ujedinjenih nacija i kada bez odluke SB UN izvrši agresiju na Ukrajinu. Mi Srbi se sećamo sankcija. Ne zaboravite, mi imamo i drugačije odnose i sa ruskom stranom vekovima. I opet smo bili fer i osudili napad na Ukrajinu.

Prvi put čujemo da se traži međusobno priznanje. Ako mislite da treba da nam pretite, jer želimo da očuvamo poredak UN, ili da dođemo do kompromisa, nemamo ništa protiv. Mi svoj posao, vi svoj posao. Nemojte da se ljutite što je vaš odnos prema KiM drugačiji od našeg, koliko vi volite integritet Ukrajine, mi toliko volimo integritet Srbije