LAŽNA PRIČA O GENOCIDU

Zakonodavni juan Tajvana rezolucijom se pridružio parlamentima deset zemalja i organizacija, sa SAD na čelu, a koji tvrde da je Peking nad Ujgurima počinio genocid, iako ta priča nije dobila podršku ni u muslimanskom svetu ni u UN

Od 27. decembra prošle godine broj parlamenata država, organizacija i lokalnih vlada koji smatraju da je u NR Kini počinjen genocid nad etničkom grupom Ujgura porastao je na jedanaest. Toga dana, Zakonodavni juan, skupština ostrva Tajvan, usvojio je svoju rezoluciju o navodnom genocidu nad Ujgurima, pridruživši se parlamentarnim telima SAD, Velike Britanije, Kanade, Češke, Belgije, Holandije, Francuske, Litvanije, Irske i Evropskom parlamentu koji su takve rezolucije usvojili nešto ranije. Nakon ubedljivog poraza na prošlogodišnjim lokalnim izborima na ostrvu, Demokratska progresivna partija u Tajpeju požurila je da partnerima u Vašingtonu, kao jedina azijska skupština, priušti značajan antikineski adut. Značajan stoga što vlada Tajvana tvrdi da je vlada „Republike Kine“ i što, kao vlada koja pretenduje da bude vlada Kine, nema kapacitet da pred svoje partnere, poput samih SAD, ali i Belgije i Velike Britanije, postavi pitanje više nego stvarnih genocida počinjenih od američkog kontinenta, preko Irske do Azije.
Ukratko, najodaniji saveznici SAD smatraju da je Kina navodnom politikom raseljavanja i organizovanjem obrazovnih kampova za deradikalizaciju u Autonomnom ujgurskom regionu Sinđang, ukinutih oktobra 2019. godine, izvršila ni manje ni više nego genocid nad pomenutom etničkom grupom čiji su pripadnici muslimani.

BEZ PODRŠKE MUSLIMANSKOG SVETA Paradoks najnovijeg talasa pritisaka na Kinu, u vezi s položajem njene ujgurske zajednice, leži u lako uočljivoj činjenici da nijedna muslimanska zemlja ne smatra da je ova zajednica muslimana pretrpela genocid. Na unutrašnjem kineskom planu ovaj paradoks je još uočljiviji: ujgurska zajednica je najbrže rastuća zajednica u NR Kini. Različiti izvori razlikuju se u nijansama, ali su svi saglasni da je tokom poslednjih decenija broj Ujgura u NR Kini višestruko povećan. Izvori kineske vlade navode da je broj Ujgura tokom poslednjih šest decenija porastao sa oko 2,2 na više od 12 miliona pripadnika, dok Radio slobodna Azija navodi da je broj Ujgura, od 1953. do 2020. godine, povećan sa 3,61 milion na 11,62 miliona. Prema istom izvoru, broj Ujgura je tokom prve dve decenije ovog veka, dakle upravo u vreme sprovođenja navodnog genocida nad njima, rastao u proseku za 1,67 odsto godišnje, brže od bilo koje kineske etničke zajednice. Sve ove podatke treba čitati u širem kontekstu, jer je NR Kina, istovremeno, naročito od 1990. do 2016. godine vodila tešku borbu sa islamističkim ujgurskim teroristima koji nisu prezali ni od napada na sam Peking. Autor ovih redova (ne pominjem to prvi put) bio je svedok napada ujgurskih terorista na trgu Tjenanmen 2013. godine, kada je poginulo petoro (od čega troje terorista), a povređeno 38 ljudi. Odgovornost za napad na trg Tjenanmen preuzeo je Islamistički pokret istočnog Turkestana.
U napadima ujgurskih terorista širom Kine živote su izgubile hiljade građana, pripadnika kineskih snaga bezbednosti i terorista. Peking je uložio ogromne napore da neutrališe ujgurske teroriste i dokazao da iza ujgurskih ekstremističkih organizacija stoje američke obaveštajne i „civilne“ organizacije. Štaviše, nakon pobede nad ujgurskim ekstremistima, Sinđang je doživeo ekonomski procvat. Tokom druge polovine protekle decenije privreda Sinđanga napredovala je uz prosečnu stopu rasta od 7,2 odsto, dok je raspoloživi dohodak po glavi stanovnika godišnje u proseku rastao za 9,1 odsto. Američku akciju protiv NR Kine u vezi s položajem Ujgura obezbedio je rad nemačkog antropologa Adrijana Zenza čiju su fondaciju (Victims of Communism Memorial Foundation) u Vašingtonu osnovale SAD, a sponzorišu je njene obaveštajne strukture.
Temelji pomenutih parlamentarnih osuda navodnog genocida u Sinđangu postavljeni su krajem juna 2020. godine, kada je Džejmstaun fondacija (Jamestown Foundation) objavila istraživanje Adrijana Zenza kojim je kineska vlada optužena za genocid nad ujgurskom manjinom. Poseban napor Zenz je uložio da se navodni genocid nad Ujgurima dovede u što tešnju vezu i čak pripiše kineskom predsedniku Si Đinpingu, o čemu je sam Zenz govorio u intervjuu „Dojče veleu“ 12. januara prošle godine.

POBEDE KINESKE ISTINE NAD SAD U UN Uprkos svemu tome Kina je u telima Ujedinjenih nacija proteklih godina odnela nekoliko ubedljivih pobeda nad SAD u vezi s položajem Ujgura. Broj zemalja koje su podržale tvrdnje SAD o genocidu otprilike je dvostruko manji od broja zemalja (uključujući Srbiju) koje su u više navrata stale uz pravo Pekinga da u sopstvenoj zemlji primenjuje sopstvene zakone. Istovremeno, tokom proteklih godina, Sinđang je posetilo više političkih i naučnih delegacija iz muslimanskih zemalja koje su na licu mesta, a ne iz medija, imale priliku da analiziraju položaj ujgurske zajednice u Sinđangu. Poslednja od takvih delegacija, sačinjena od muslimanskih verskih lidera, profesora i intelektualaca, u Sinđangu je boravila od 7. do 11. januara ove godine. Oni su na licu mesta mogli da provere informacije objavljivane u medijima i da razgovaraju sa pripadnicima ujgurske populacije.
Tviter stranica Xinjiang Victims Database (Baza podataka o žrtvama u Sinđangu), za koju kineska vlada tvrdi da je finansiraju SAD, objavila je 6. januara fotografije filmskih zvezda iz Hongkonga Čou Jun Fat i Endi Lau Tak-vah, među 2.000 fotografija za koje se tvrdi da su žrtve policajaca iz Urumćija, glavnog grada Sinđanga, koje pomenuta stranica optužuje za navodne zločine nad hiljadama Ujgura. Slično kao u drugim delovima sveta, u kojima se političkim mehanizmima Zapada i propagandnim aktivnostima u „civilnom“ sektoru, medijima i na društvenim mrežama vaga željena težina zločina, mogućim žrtvama represije ovakvim i sličnim rezolucijama se, jednostavno, prišiva politička upotrebna vrednost izvan koje sama žrtva ne znači ništa.
Žrtva bilo kog zločina ili represije u dioptriji kreiranog javnog mnjenja ostaje žrtva samo u okviru agresivnog političkog narativa o navodnom genocidu. Izvan tog golog (geo)političkog interesa i pomenutog agresivnog narativa, žrtva zločina, praktično, ne postoji, osim za svoje bližnje. To stoga što je kreirana supstanca poimanja samog zločina politička, a ne humanistička. U tome je, šire posmatrano, tragedija svih politički motivisanih narativa i skupštinskih deklaracija o „genocidima“ koje ne haju za same žrtve nego isključivo i vrlo selektivno održavaju (geo)političku upotrebnu vrednost njihovog stradanja.

Komentar Branka M. Žujovića među pet nagrađenih u okviru globalne medijske nagrade Puta svile Komentar novinara Branka M. Žujovića „Na redu je rast srpskog izvoza“, objavljen u nedeljniku „Pečat“ 26. aprila 2019. godine, našao se među pet nagrađenih komentara u izboru saveta Medijske mreže Puta svile (Belt and Road News Network – BRNN) koji čine predstavnici 38 medija iz 23 zemlje. Žujoviću je pripala novčana nagrada u iznosu od 50.000 juana, odnosno oko sedam hiljada dolara. Prva nagrada za komentar pripala je Mubaraku Mugabou iz Ugande. Savet BRNN-a osnovan je 2019, a godinu dana kasnije objavljeno je da je ustanovljena globalna medijska nagrada Puta svile nazvana „Silk Road Global News Award“. U konkurenciji za nagradu bilo je 4.485 tekstova iz 80 zemalja i regiona. Žiri je zasedao u redakciji dnevnog lista „Ženmin žibao“. Pored nagrade za komentar, globalne medijske nagrade na Putu svile dodeljene su i u oblasti izveštavanja, fotografije, video-priloga i borbi protiv kovida 19, a dodeljena je i nagrada za poseban doprinos informisanju na putevima svile koja je pripala Mušahidu Huseinu Saidu iz Pakistana. Prema najavi Fanga Đangšana, zamenika glavnog i odgovornog urednika lista „Ženmin žibao“, a koji je predsedavao žiriju, ceremonija uručenja nagrada biće održana tokom 2023. godine u Pekingu.