ЕВОЛУЦИЈА И/ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА

МУЗИЧКИ „БИЛАНС“ МИНУЛЕ ГОДИНЕ

У 2022. години били смо сведоци невероватних догађања. Руске композиторе Запад је избацио из програма, руске солисте из оперских сала и са гостовања, чак је и легендарно Чајковски такмичење скинуто с листе Светске федерације међународних такмичења. Из нужности, пред крај године се Запад покајао, па је Ани Нетребко милостиво дозвољено да наступа

У сенци трагичних геополитичких и економских потреса чини се да се Београд, упркос свему, у 2022. враћа правим вредностима. Уметничка музика је поново у тренду. Није можда као раније, али враћање у нормалу је дуго и мукотрпно. Ако нам дозволе велике силе које владају светом. У 2022. години били смо сведоци невероватних догађања. Руске композиторе Запад је избацио из програма, руске солисте из оперских сала и са гостовања, чак је и легендарно Чајковски такмичење скинуто са листе Светске федерације међународних такмичења. Из нужности, пред крај године се Запад покајао, па је Ани Нетребко милостиво дозвољено да наступа. O tempora, o mores. Нас је та хистерија мимоишла.
Велики солисти дошли су у Београд. Планетарно познати баритон, наш а светски, Жељко Лучић био је Скарпија за памћење у Тоски у Мадлениануму. Марта Аргерич је коначно стигла у Београд, са Равелом и много емоција. Руски пијаниста Данил Трифонов поново је показао да је најбоља пијанистичка школа на свету – руска. Иво Погорелић је опет узбуркао јавност. Oмиљени грчки певач Јоргос Даларас нас је обрадовао гостовањем на АртГитар фестивалу, а Немања Радуловић је по ко зна који пут распаметио публику Коларца. Фестивали су се низали – чембало, харфа, контрабас, саксофон, оргуље, гитара, добро испраћени задовољном публиком. Хендикеп забрањене велике сале Скупштине града за концерте организатори су надокнадили како су могли. Културни центар Београда има сарадњу са Италијанским центром за културу, али ипак није то она велика, акустична, раскошна сала која је као створена за концерте. Завод за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ), који први пут организује систематско прикупљање података о концертним дворанама и просторима на територији Републике Србије, молимо да се позабави и овим проблемом, а Управу града Београда позивамо да размисли и врати салу музичарима, да бисмо сви уживали у музици.

БЕМУС је задовољио основне критеријуме, али не баш и публику, која није посећивала концерте онако како смо навикли на овом фестивалу. Додуше, опадање продаје карата за уметничку музику светски је тренд, појачан недавном пандемијом, али код нас је ово упозоравајући знак. Посебно за БЕМУС који треба да је наша репрезентативна и најважнија смотра класичне музике. Нешто ипак треба мењати. Осим БЕМУС-а, од концерата за памћење поменућемо наступ Симфонијског оркестра РТС са солистом виолинистом Романом Симовићем и диригентом Србољубом Динићем, са кога је многобројна публика одлазила певуцкајући и звиждућући тему последње нумере, Шехерезаде Николаја Римског-Корсакова. То је концерт какав би требало да буду сви. Да остави траг и када се заврши. Светски концерт приредио је барокни ансамбл Holland Baroque у Катедрали Блажене Дјевице Марије, у оквиру серије концерата Европа у гостима, где се музичари повезују после пандемије у заједничким пројектима широм Европе. Са концерата пак, којима је финансијер СОКОЈ, не одлази се звиждучући. Из познатих разлога. Ипак, пред крај године многи музичари напали су Београд програмима српске савремене музике. Неко би рекао, живео патриотизам, инсајдери кажу – СОКОЈ најуредније плаћа. Обавеза се мора извршити. C’est la vie! Слављу савремене музике придружио се средином децембра новоосновани фестивал савремене музике Meta World, идејно чедо ансамбла Метаморфозис и њиховог вође Саше Мирковића, где су на девет концерата презентована дела савремених композитора из Србије и света, уз неколико српских и светских премијера. БУНТ је прошао као и обично, неопажено, јер сада више не бунтују него ћуте, свирају и троше финансије Републике и Града. Гварнеријус и Артлинк и даље витешки и поносно бране боје омладине, подржавајући младе музичаре којима је у почетку најтеже. Није да је после лакше, али…
Конац дело краси. Крај године на Коларцу, нашој најбољој концертној сали, обележава се свечано и елегантно, привлачно и занимљиво за сваког: традиционални наступ Јована Колунџије, Новогодишња чаролија хора и симфонијског оркестра Макрис Предрага Госте, Waltz Party Београдске филхармоније (29. и 30. децембар), као и целодневни музички перформанс 31. 12. – од преподневне Мале школе бонтона / Како се слуша концерт дивног водитеља Милоша Миловановића са Дизнијевом музиком до Новогодишњег матинеа у коме учествује чувени енглески вокални секстет The Queen’s Six, а затим клавирски дуо Васил Хаџиманов – Матија Дедић са гошћом Бисером Велентанлић. Нова година се дочекује са Камератом Сербиком и солистима. Лепо испраћена стара година. Ту се придружује и Мадленианум, са премијером Пучинијеве опере Турандот 30. децембра. Њихова активност је ове године била изузетно богата и успешна. Очарали су нас озбиљним операма, али и развеселили шармантном Офенбаховом оперетом Париски живот. Хумор је лековит у сваком облику.
Новогодишњи концерт филмске музике Зорана Симјановића под називом Једна тема – један филм одржан je у Музеју науке и технике у част великог композитора прерано преминулог прошле године. Али то није све. Ове године је и град Београд играо на карту културе и уметности за крај. Београђани су могли да нову 2023. први пут дочекају посећујући културне институције од 29. до 31. децембра. Под називом Дух Београда 31 културна институција отворила је врата свима, и све бесплатно. Градска секретарка за културу Наташа Михаиловић изјавила је да Секретаријат за културу Града Београда овом манифестацијом започиње револуционарни процес у култури нашег главног града. Чуј, револуција! Култура као основна идентитетска одредница српске престонице… Према истраживањима ЗАПРОКУЛ-а о потребама грађана у култури, тенденције у култури Србије су позитивне. Каже истраживање. Можда сигурно. И даље су најпопуларнији концерти (68,3 одсто грађана), само се не каже која врста концерата. Еволуција а не револуција, то нама треба. Бојимо се да је тај воз одавно напустио станицу, а мрмот је замотао чоколадицу.
П. С. Министарство културе је у оквиру новог програма Престоница културе Србије донело одлуку да 2023. године прву титулу Национална престоница културе понесе Град Чачак. Да ли ту има неког утицаја и Краљ Чачка, видеће се.

ОТИШЛИ СУ…

И ове године напустили су нас пријатељи. Грчки композитор Вангелис; легендарни румунски пијаниста Раду Лупу; Витомир Вицо Дардић, који је тако дискретно и са укусом знао да одабере поезију уз нашу музику; новосадски композитор Светозар Саша Ковачевић, који ми је посветио свој Концерт за чембало; дивни кореограф и балетан Владимир Логунов; Рашко В. Јовановић, књижевник, театролог, критичар, са којим сам делила странице Печата; дуговечни али не и бесмртни, нажалост, Пуриша Ђорђевић, који ме је често звао у ТВ емисије где је гостовао – баш му се свиђало моје црвено чембало; Дејан Тиаго Станковић, који у књизи Есторил описује наступ Падеревског у Хотелу Палациос у Есторилу 1940. године. Ја сам 40 година касније свирала реситал у том истом простору. Ништа није случајно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *