EVOLUCIJA I/ILI REVOLUCIJA

MUZIČKI „BILANS“ MINULE GODINE

U 2022. godini bili smo svedoci neverovatnih događanja. Ruske kompozitore Zapad je izbacio iz programa, ruske soliste iz operskih sala i sa gostovanja, čak je i legendarno Čajkovski takmičenje skinuto s liste Svetske federacije međunarodnih takmičenja. Iz nužnosti, pred kraj godine se Zapad pokajao, pa je Ani Netrebko milostivo dozvoljeno da nastupa

U senci tragičnih geopolitičkih i ekonomskih potresa čini se da se Beograd, uprkos svemu, u 2022. vraća pravim vrednostima. Umetnička muzika je ponovo u trendu. Nije možda kao ranije, ali vraćanje u normalu je dugo i mukotrpno. Ako nam dozvole velike sile koje vladaju svetom. U 2022. godini bili smo svedoci neverovatnih događanja. Ruske kompozitore Zapad je izbacio iz programa, ruske soliste iz operskih sala i sa gostovanja, čak je i legendarno Čajkovski takmičenje skinuto sa liste Svetske federacije međunarodnih takmičenja. Iz nužnosti, pred kraj godine se Zapad pokajao, pa je Ani Netrebko milostivo dozvoljeno da nastupa. O tempora, o mores. Nas je ta histerija mimoišla.
Veliki solisti došli su u Beograd. Planetarno poznati bariton, naš a svetski, Željko Lučić bio je Skarpija za pamćenje u Toski u Madlenianumu. Marta Argerič je konačno stigla u Beograd, sa Ravelom i mnogo emocija. Ruski pijanista Danil Trifonov ponovo je pokazao da je najbolja pijanistička škola na svetu – ruska. Ivo Pogorelić je opet uzburkao javnost. Omiljeni grčki pevač Jorgos Dalaras nas je obradovao gostovanjem na ArtGitar festivalu, a Nemanja Radulović je po ko zna koji put raspametio publiku Kolarca. Festivali su se nizali – čembalo, harfa, kontrabas, saksofon, orgulje, gitara, dobro ispraćeni zadovoljnom publikom. Hendikep zabranjene velike sale Skupštine grada za koncerte organizatori su nadoknadili kako su mogli. Kulturni centar Beograda ima saradnju sa Italijanskim centrom za kulturu, ali ipak nije to ona velika, akustična, raskošna sala koja je kao stvorena za koncerte. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), koji prvi put organizuje sistematsko prikupljanje podataka o koncertnim dvoranama i prostorima na teritoriji Republike Srbije, molimo da se pozabavi i ovim problemom, a Upravu grada Beograda pozivamo da razmisli i vrati salu muzičarima, da bismo svi uživali u muzici.

BEMUS je zadovoljio osnovne kriterijume, ali ne baš i publiku, koja nije posećivala koncerte onako kako smo navikli na ovom festivalu. Doduše, opadanje prodaje karata za umetničku muziku svetski je trend, pojačan nedavnom pandemijom, ali kod nas je ovo upozoravajući znak. Posebno za BEMUS koji treba da je naša reprezentativna i najvažnija smotra klasične muzike. Nešto ipak treba menjati. Osim BEMUS-a, od koncerata za pamćenje pomenućemo nastup Simfonijskog orkestra RTS sa solistom violinistom Romanom Simovićem i dirigentom Srboljubom Dinićem, sa koga je mnogobrojna publika odlazila pevuckajući i zviždućući temu poslednje numere, Šeherezade Nikolaja Rimskog-Korsakova. To je koncert kakav bi trebalo da budu svi. Da ostavi trag i kada se završi. Svetski koncert priredio je barokni ansambl Holland Baroque u Katedrali Blažene Djevice Marije, u okviru serije koncerata Evropa u gostima, gde se muzičari povezuju posle pandemije u zajedničkim projektima širom Evrope. Sa koncerata pak, kojima je finansijer SOKOJ, ne odlazi se zviždučući. Iz poznatih razloga. Ipak, pred kraj godine mnogi muzičari napali su Beograd programima srpske savremene muzike. Neko bi rekao, živeo patriotizam, insajderi kažu – SOKOJ najurednije plaća. Obaveza se mora izvršiti. C’est la vie! Slavlju savremene muzike pridružio se sredinom decembra novoosnovani festival savremene muzike Meta World, idejno čedo ansambla Metamorfozis i njihovog vođe Saše Mirkovića, gde su na devet koncerata prezentovana dela savremenih kompozitora iz Srbije i sveta, uz nekoliko srpskih i svetskih premijera. BUNT je prošao kao i obično, neopaženo, jer sada više ne buntuju nego ćute, sviraju i troše finansije Republike i Grada. Gvarnerijus i Artlink i dalje viteški i ponosno brane boje omladine, podržavajući mlade muzičare kojima je u početku najteže. Nije da je posle lakše, ali…
Konac delo krasi. Kraj godine na Kolarcu, našoj najboljoj koncertnoj sali, obeležava se svečano i elegantno, privlačno i zanimljivo za svakog: tradicionalni nastup Jovana Kolundžije, Novogodišnja čarolija hora i simfonijskog orkestra Makris Predraga Goste, Waltz Party Beogradske filharmonije (29. i 30. decembar), kao i celodnevni muzički performans 31. 12. – od prepodnevne Male škole bontona / Kako se sluša koncert divnog voditelja Miloša Milovanovića sa Diznijevom muzikom do Novogodišnjeg matinea u kome učestvuje čuveni engleski vokalni sekstet The Queen’s Six, a zatim klavirski duo Vasil Hadžimanov – Matija Dedić sa gošćom Biserom Velentanlić. Nova godina se dočekuje sa Kameratom Serbikom i solistima. Lepo ispraćena stara godina. Tu se pridružuje i Madlenianum, sa premijerom Pučinijeve opere Turandot 30. decembra. Njihova aktivnost je ove godine bila izuzetno bogata i uspešna. Očarali su nas ozbiljnim operama, ali i razveselili šarmantnom Ofenbahovom operetom Pariski život. Humor je lekovit u svakom obliku.
Novogodišnji koncert filmske muzike Zorana Simjanovića pod nazivom Jedna tema – jedan film održan je u Muzeju nauke i tehnike u čast velikog kompozitora prerano preminulog prošle godine. Ali to nije sve. Ove godine je i grad Beograd igrao na kartu kulture i umetnosti za kraj. Beograđani su mogli da novu 2023. prvi put dočekaju posećujući kulturne institucije od 29. do 31. decembra. Pod nazivom Duh Beograda 31 kulturna institucija otvorila je vrata svima, i sve besplatno. Gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović izjavila je da Sekretarijat za kulturu Grada Beograda ovom manifestacijom započinje revolucionarni proces u kulturi našeg glavnog grada. Čuj, revolucija! Kultura kao osnovna identitetska odrednica srpske prestonice… Prema istraživanjima ZAPROKUL-a o potrebama građana u kulturi, tendencije u kulturi Srbije su pozitivne. Kaže istraživanje. Možda sigurno. I dalje su najpopularniji koncerti (68,3 odsto građana), samo se ne kaže koja vrsta koncerata. Evolucija a ne revolucija, to nama treba. Bojimo se da je taj voz odavno napustio stanicu, a mrmot je zamotao čokoladicu.
P. S. Ministarstvo kulture je u okviru novog programa Prestonica kulture Srbije donelo odluku da 2023. godine prvu titulu Nacionalna prestonica kulture ponese Grad Čačak. Da li tu ima nekog uticaja i Kralj Čačka, videće se.

OTIŠLI SU… I ove godine napustili su nas prijatelji. Grčki kompozitor Vangelis; legendarni rumunski pijanista Radu Lupu; Vitomir Vico Dardić, koji je tako diskretno i sa ukusom znao da odabere poeziju uz našu muziku; novosadski kompozitor Svetozar Saša Kovačević, koji mi je posvetio svoj Koncert za čembalo; divni koreograf i baletan Vladimir Logunov; Raško V. Jovanović, književnik, teatrolog, kritičar, sa kojim sam delila stranice Pečata; dugovečni ali ne i besmrtni, nažalost, Puriša Đorđević, koji me je često zvao u TV emisije gde je gostovao – baš mu se sviđalo moje crveno čembalo; Dejan Tiago Stanković, koji u knjizi Estoril opisuje nastup Paderevskog u Hotelu Palacios u Estorilu 1940. godine. Ja sam 40 godina kasnije svirala resital u tom istom prostoru. Ništa nije slučajno.