DODIK „GURNUO PRST U OKO“ ZAPADU

Proslava Dana Republike Srpske u Istočnom Sarajevu 9. januara i Dodikova odluka da dodeli orden Vladimiru Putinu izazvali su ne samo nezadovoljstvo Bošnjaka već i oštre reakcije i pretnje Evropske unije, ambasade SAD u BiH i Kristijana Šmita

Republika Srpska je, iako suočena s pritiscima i pretnjama onih koji žele njen nestanak, 9. januara 2023. godine svečano i dostojanstveno proslavila svoj 31. rođendan. Moglo bi se zapravo konstatovati da – od trenutka kada je inkvizitorski Ustavni sud BiH proglasio „obeležavanje Dana RS 9. januara neustavnim“ – nije bilo ovako žestokih pretnji, ali i negativnih reakcija Bošnjaka i njihovih prijatelja sa Zapada na državno proslavljanje najznačajnijeg praznika manjeg entiteta dejtonske tvorevine. Ovogodišnjem „podizanju pritiska“ bez sumnje su doprineli odluka Milorada Dodika da odlikuje Vladimira Putina najvišim priznanjem Srpske – Ordenom RS na ogrlici, kao i prebacivanje centralne manifestacije, svečanog defilea jedinica MUP-a Republike Srpske i pripadnika civilnog sektora, iz Banjaluke u Istočno Sarajevo.

SRPSKO NEODUSTAJANJE Za bošnjačke političke strukture i većinu obične „raje“ bile su neprihvatljive i parade koje su proteklih godina održavane u Banjaluci, ali ih je posebno pogodila selidba ove manifestacije na samu međuentitetsku granicu, tačnije u susedstvo njihovog najvećeg grada koji je u ratnom i posleratnom periodu bukvalno etnički očišćen od Srba. Podsetimo da je u predratnom Sarajevu živelo oko 150.000 Srba, odnosno da je njih oko 100.000 bilo 1991. godine na teritoriji koja sada obuhvata taj grad u Federaciji BiH. Danas u tom većinskom delu nekadašnjeg grada na Miljacki egzistira još samo 10.000 pripadnika srpskog naroda, a pošto su to uglavnom stariji ljudi treba očekivati da u ne tako dalekoj budućnosti tragovi prisustva Srba u „šeheru“ budu vidljivi samo na grobljima. Pošto Sarajevo smatraju isključivo svojim gradom, za bošnjačke „patriote“ je neprihvatljivo ne samo održavanje proslave dana državnosti „vlaške genocidne tvorevine“ u Istočnom Sarajevu nego i poruka koju Srbi njome simbolično šalju – da neće odustati od svog prisustva u nekadašnjem domaćinu zimskih olimpijskih igara. Makar to bilo i Sarajevo koje obuhvata samo periferne delove bivšeg administrativnog centra Drinske banovine Kraljevine Jugoslavije. Ako se sve ovo zna, ne treba da iznenađuje što su „šeherske“ organizacije, poput Udruženja boraca i civilnih žrtava, najavljivale proteste i zahtevale blokadu „tranzita“ za sve one koji preko Kantona Sarajevo idu na defile u drugi entitet. Od blokade su na kraju odustali, ali su mržnja i neprihvatanje Republike Srpske i njenog praznika ostali da truju atmosferu i podstiču nove sukobe.

A na centralnoj proslavi obeležavanja Dana Republike Srpske, održanoj u Ulici Stefana Nemanje u Lukavici, pred najvišim rukovodstvom RS, gostima i brojnim građanima prodefilovalo je 2.500 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i 37 ešelona civilnog sektora. Milord Dodik je u govoru naglasio „da Republika Srpska nikome ne preti i ne želi zlo, ali je spremna da brani svoju slobodu“. Državnik iz Laktaša je, nimalo slučajno, sa ove proslave uputio oštru poruku zapadnim zagovornicima unitarne Bosne. „Kriminalci iz međunarodne zajednice već nekoliko decenija pokušavaju da nam oduzmu slobodu. Poručujem im, nećete proći ni sa Šmitom ni sa bilo kim koga nam šaljete ovde. Ne možemo dopustiti da lažni inkvizitorski Ustavni sud kaže da Republika Srpska nije stvorena 9. januara. Njima je sporna godina 1992. godina, a ne datum jer je tad bio mir. Ova republika koja je stvorena 9. januara stvorena je u miru, a ona (BiH) 1. marta u krvi.“ Bezočne su laži koje su proteklih dana širili bošnjački politički krugovi i njihovi mediji, da je „9. januar 1992. godine bio uvod u rat i genocid nad najmnogobrojnijim narodom BiH“. Formiranje republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, doneseno na istorijskoj Skupštini srpskog naroda u BiH – kojoj je u Sarajevu kao novinar lista „Javnost“ prisustvovao i pisac ovih redova – zapravo je predstavljalo iznuđeni odgovor Srba na majorizaciju od strane muslimansko-hrvatske koalicije, sa ciljem da se pronađe političko kompromisno rešenje za krizu u tadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici i tako spreči izbijanje rata. Nažalost, referendum o nezavisnosti BiH, sproveden 1. marta 1992. bez učešća Srba i suprotno tada važećem Ustavu Socijalističke Republike BiH, posle priznanja nove države od strane zapadnih sila, odveo je Bosnu i Hercegovinu u krvavi međunacionalni sukob, tokom kojeg je (u avgustu 1992) prva srpska država zapadno od Drine dobila sadašnji naziv – Republika Srpska.

Ambasador Ukrajine vređao Dodika i Putina Ambasador Ukrajine u BiH Vasilij Kirlič, reagujući na odluku Milorada Dodika da odlikuje Vladimira Putina, postupio je nimalo diplomatski, izrekavši neprimerene uvrede na račun predsednika Republike Srpske i Ruske Federacije. „Teroristi nagrađuju teroriste. Sluge nagrađuju svoje gospodare. I prvima i drugima upravlja strah. S vremenom taj strah izjeda i teroristu i slugu“, napisao je ukrajinski ambasador na Tviteru. U većini zemalja Kirlič bi posle ovakvog komentara bio proglašen za „personu non grata“, ali mu se to, gotovo je izvesno, neće dogoditi u BiH.

MUKE BOŠNJAKA I NJIHOVIH PRIJATELJA SA ISTINOM Ove činjenice su, naravno, dobro poznate Bošnjacima i njihovim mentorima. Međutim, problem je u tome što se ne uklapaju u planove o transformaciji „dejtonskog bolesnika“ u građansko-unitarnu BiH. Poništavanje istine da je Srpska formirana pre rata na Dan Svetog Stefana trebalo bi – kako bar zamišljaju zainteresovani u Sarajevu i na Zapadu – da olakša realizaciju „projekata“ o njenom gašenju, „kao ustavnom čedu Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je prevaziđen“. Problem, dakle, nije – kao što to u svojoj „presudi“ tvrdi Ustavni sud BiH – „neprikladni datum 9. januar“ već samo postojanje Republike Srpske. Koja bi, nakon što ostane bez Dana Republike, trebalo da se najpre pretvori u „praznu ljušturu“, a zatim i konačno ukine.
Posle proslave u Istočnom Sarajevu usledila je „ekspresna“ negativna reakcija Evropske unije, čiji je portparol za spoljnu politiku Peter Stano osudio obeležavanje Dana RS i dodeljivanje ordena Vladimiru Vladimiroviču. Ocenio je da je Dodikova odluka da dodeli orden predsedniku Rusije „žalosna i pogrešna“, upozorivši da „svrstavanje uz Putina znači međunarodnu izolaciju Republike Srpske i njenog vođstva“. Boreljov glasnogovornik je doduše ostavio prostor predsedniku Republike Srpske za „pokajanje“, najavivši da će „ukoliko Dodik uruči orden Putinu i nastavi da čini neprihvatljive poteze, EU odlučiti o novim koracima protiv njega“.
Oglasila se i ambasada SAD u BiH koja je, ne zaboravivši da „anatemiše“ dodelu ordena Putinu („što predstavlja odbacivanje vrednosti evroatlantske zajednice“), ipak stavila akcenat na „nezakonitu proslavu Dana RS kojom se krši odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“. Diplomatsko predstavništvo predvodnika „slobodnog sveta“ u Sarajevu je u svom dobro poznatom maniru konstruisalo lažnu tvrdnju da su u Istočnom Sarajevu „ponovljeni pozivi na nezavisnost RS“, što mu je poslužilo da Banjaluci uputi neuvijenu pretnju da će „Republika Srpska željom za nezavisnošću uništiti samu sebe i one koji je podržavaju u tome“.
Svoju „zabrinutost“ zbog obeležavanja Dana RS, kao i odluke Narodne skupštine Srpske da krene putem suprotnim odlukama suda i države ispoljio je lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit, a od „gaulajtera“ iz Bavarske čuli smo i obećanje „da će dati punu podršku Tužilaštvu BiH u procesuiranju odgovornih za paradu povodom neustavnog dana Republike Srpske“.

Bećirović: Proslava Dana RS je krivično delo Bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović je izjavio da je proslava Dana Republike Srpske održana 9. januara krivično delo koje treba biti kažnjeno i sprečeno u budućnosti. „Novo obeležavanje 9. januara organizovano u Istočnom Sarajevu, a prethodno i u Banjaluci, uprkos odlukama Ustavnog suda, prema zakonima BiH predstavlja krivično delo i stoga treba biti kažnjeno i sprečeno u budućnosti, jer nekažnjavanje ohrabruje novo kršenje zakona i ponavljanje“, poručio je Bećirović.

Može se postaviti pitanje zašto je Dodik odlučio da za Dan RS odlikuje čoveka koji se suprotstavlja trećoj po redu agresiji neke zapadne koalicije na Rusiju i tako „gurne prst u oko“ onima koji su ga već ranije proglasili „prenosiocem malignog uticaja Moskve“? Teško je verovati da kao iskusan i pragmatičan političar nije mogao da pretpostavi kakve će biti reakcije zapadnih nosilaca moći, ali je ipak hrabro rešio da upravo sada obznani koliko su Republika Srpska i on zahvalni predsedniku Rusije i njegovoj velikoj državi na onome što su do sada učinili na očuvanju manjeg entiteta BiH (spomenimo samo sprečavanje usvajanja rezolucije u Savetu bezbednosti UN kojom bi RS bila proglašena „genocidnom tvorevinom“, kao i blokiranje imenovanja Šmita za visokog predstavnika). Znao je on dobro, da čak i kad bi odustao od ove namere, ne bi umilostivio one koji iz svojih geostrateških interesa žele da unište Republiku Srpsku i „pacifikuju“ srpski faktor na Balkanu, dok je s druge strane odlikovanjem državnika iz Kremlja ne samo pokazao da se ne plaši „čuvara evroatlantskih vrednosti“ već i da Rusku Federaciju smatra iskrenim prijateljom i najvećim zaštitnikom prve srpske države zapadno od Drine. Zato smo uvereni da će lider „malog partnera“ s Balkana prilikom prvog narednog susreta uručiti, sa zadovoljstvom, velikom Vladimiru Vladimiroviču Orden RS na ogrlici, ne obazirući se pri tome na reakcije Vašingtona, Brisela i ostalih „dežurnih“ srbofoba i rusofoba.