ДОДИК „ГУРНУО ПРСТ У ОКО“ ЗАПАДУ

Прослава Дана Републике Српске: Дефиле јединица у Источном Сарајеву

Прослава Дана Републике Српске у Источном Сарајеву 9. јануара и Додикова одлука да додели орден Владимиру Путину изазвали су не само незадовољство Бошњака већ и оштре реакције и претње Европске уније, амбасаде САД у БиХ и Кристијана Шмита

Република Српска је, иако суочена с притисцима и претњама оних који желе њен нестанак, 9. јануара 2023. године свечано и достојанствено прославила свој 31. рођендан. Могло би се заправо констатовати да – од тренутка када је инквизиторски Уставни суд БиХ прогласио „обележавање Дана РС 9. јануара неуставним“ – није било овако жестоких претњи, али и негативних реакција Бошњака и њихових пријатеља са Запада на државно прослављање најзначајнијег празника мањег ентитета дејтонске творевине. Овогодишњем „подизању притиска“ без сумње су допринели одлука Милорада Додика да одликује Владимира Путина највишим признањем Српске – Орденом РС на огрлици, као и пребацивање централне манифестације, свечаног дефилеа јединица МУП-а Републике Српске и припадника цивилног сектора, из Бањалуке у Источно Сарајево.

СРПСКО НЕОДУСТАЈАЊЕ За бошњачке политичке структуре и већину обичне „раје“ биле су неприхватљиве и параде које су протеклих година одржаване у Бањалуци, али их је посебно погодила селидба ове манифестације на саму међуентитетску границу, тачније у суседство њиховог највећег града који је у ратном и послератном периоду буквално етнички очишћен од Срба. Подсетимо да је у предратном Сарајеву живело око 150.000 Срба, односно да је њих око 100.000 било 1991. године на територији која сада обухвата тај град у Федерацији БиХ. Данас у том већинском делу некадашњег града на Миљацки егзистира још само 10.000 припадника српског народа, а пошто су то углавном старији људи треба очекивати да у не тако далекој будућности трагови присуства Срба у „шехеру“ буду видљиви само на гробљима. Пошто Сарајево сматрају искључиво својим градом, за бошњачке „патриоте“ је неприхватљиво не само одржавање прославе дана државности „влашке геноцидне творевине“ у Источном Сарајеву него и порука коју Срби њоме симболично шаљу – да неће одустати од свог присуства у некадашњем домаћину зимских олимпијских игара. Макар то било и Сарајево које обухвата само периферне делове бившег административног центра Дринске бановине Краљевине Југославије. Ако се све ово зна, не треба да изненађује што су „шехерске“ организације, попут Удружења бораца и цивилних жртава, најављивале протесте и захтевале блокаду „транзита“ за све оне који преко Кантона Сарајево иду на дефиле у други ентитет. Од блокаде су на крају одустали, али су мржња и неприхватање Републике Српске и њеног празника остали да трују атмосферу и подстичу нове сукобе.


А на централној прослави обележавања Дана Републике Српске, одржаној у Улици Стефана Немање у Лукавици, пред највишим руководством РС, гостима и бројним грађанима продефиловало је 2.500 припадника Министарства унутрашњих послова, као и 37 ешелона цивилног сектора. Милорд Додик је у говору нагласио „да Република Српска никоме не прети и не жели зло, али је спремна да брани своју слободу“. Државник из Лакташа је, нимало случајно, са ове прославе упутио оштру поруку западним заговорницима унитарне Босне. „Криминалци из међународне заједнице већ неколико деценија покушавају да нам одузму слободу. Поручујем им, нећете проћи ни са Шмитом ни са било ким кога нам шаљете овде. Не можемо допустити да лажни инквизиторски Уставни суд каже да Република Српска није створена 9. јануара. Њима је спорна година 1992. година, а не датум јер је тад био мир. Ова република која је створена 9. јануара створена је у миру, а она (БиХ) 1. марта у крви.“ Безочне су лажи које су протеклих дана ширили бошњачки политички кругови и њихови медији, да је „9. јануар 1992. године био увод у рат и геноцид над најмногобројнијим народом БиХ“. Формирање републике српског народа Босне и Херцеговине, донесено на историјској Скупштини српског народа у БиХ – којој је у Сарајеву као новинар листа „Јавност“ присуствовао и писац ових редова – заправо је представљало изнуђени одговор Срба на мајоризацију од стране муслиманско-хрватске коалиције, са циљем да се пронађе политичко компромисно решење за кризу у тадашњој централној југословенској републици и тако спречи избијање рата. Нажалост, референдум о независности БиХ, спроведен 1. марта 1992. без учешћа Срба и супротно тада важећем Уставу Социјалистичке Републике БиХ, после признања нове државе од стране западних сила, одвео је Босну и Херцеговину у крвави међунационални сукоб, током којег је (у августу 1992) прва српска држава западно од Дрине добила садашњи назив – Република Српска.

Амбасадор Украјине вређао Додика и Путина

Амбасадор Украјине у БиХ Василиј Кирлич, реагујући на одлуку Милорада Додика да одликује Владимира Путина, поступио је нимало дипломатски, изрекавши непримерене увреде на рачун председника Републике Српске и Руске Федерације. „Терористи награђују терористе. Слуге награђују своје господаре. И првима и другима управља страх. С временом тај страх изједа и терористу и слугу“, написао је украјински амбасадор на Твитеру. У већини земаља Кирлич би после оваквог коментара био проглашен за „персону нон грата“, али му се то, готово је извесно, неће догодити у БиХ.

МУКЕ БОШЊАКА И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА СА ИСТИНОМ Ове чињенице су, наравно, добро познате Бошњацима и њиховим менторима. Међутим, проблем је у томе што се не уклапају у планове о трансформацији „дејтонског болесника“ у грађанско-унитарну БиХ. Поништавање истине да је Српска формирана пре рата на Дан Светог Стефана требало би – како бар замишљају заинтересовани у Сарајеву и на Западу – да олакша реализацију „пројеката“ о њеном гашењу, „као уставном чеду Дејтонског мировног споразума који је превазиђен“. Проблем, дакле, није – као што то у својој „пресуди“ тврди Уставни суд БиХ – „неприкладни датум 9. јануар“ већ само постојање Републике Српске. Која би, након што остане без Дана Републике, требало да се најпре претвори у „празну љуштуру“, а затим и коначно укине.
После прославе у Источном Сарајеву уследила је „експресна“ негативна реакција Европске уније, чији је портпарол за спољну политику Петер Стано осудио обележавање Дана РС и додељивање ордена Владимиру Владимировичу. Оценио је да је Додикова одлука да додели орден председнику Русије „жалосна и погрешна“, упозоривши да „сврставање уз Путина значи међународну изолацију Републике Српске и њеног вођства“. Борељов гласноговорник је додуше оставио простор председнику Републике Српске за „покајање“, најавивши да ће „уколико Додик уручи орден Путину и настави да чини неприхватљиве потезе, ЕУ одлучити о новим корацима против њега“.
Огласила се и амбасада САД у БиХ која је, не заборавивши да „анатемише“ доделу ордена Путину („што представља одбацивање вредности евроатлантске заједнице“), ипак ставила акценат на „незакониту прославу Дана РС којом се крши одлука Уставног суда Босне и Херцеговине“. Дипломатско представништво предводника „слободног света“ у Сарајеву је у свом добро познатом маниру конструисало лажну тврдњу да су у Источном Сарајеву „поновљени позиви на независност РС“, што му је послужило да Бањалуци упути неувијену претњу да ће „Република Српска жељом за независношћу уништити саму себе и оне који је подржавају у томе“.
Своју „забринутост“ због обележавања Дана РС, као и одлуке Народне скупштине Српске да крене путем супротним одлукама суда и државе испољио је лажни високи представник Кристијан Шмит, а од „гаулајтера“ из Баварске чули смо и обећање „да ће дати пуну подршку Тужилаштву БиХ у процесуирању одговорних за параду поводом неуставног дана Републике Српске“.

Бећировић: Прослава Дана РС је кривично дело

Бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић је изјавио да је прослава Дана Републике Српске одржана 9. јануара кривично дело које треба бити кажњено и спречено у будућности. „Ново обележавање 9. јануара организовано у Источном Сарајеву, а претходно и у Бањалуци, упркос одлукама Уставног суда, према законима БиХ представља кривично дело и стога треба бити кажњено и спречено у будућности, јер некажњавање охрабрује ново кршење закона и понављање“, поручио је Бећировић.

Може се поставити питање зашто је Додик одлучио да за Дан РС одликује човека који се супротставља трећој по реду агресији неке западне коалиције на Русију и тако „гурне прст у око“ онима који су га већ раније прогласили „преносиоцем малигног утицаја Москве“? Тешко је веровати да као искусан и прагматичан политичар није могао да претпостави какве ће бити реакције западних носилаца моћи, али је ипак храбро решио да управо сада обзнани колико су Република Српска и он захвални председнику Русије и његовој великој држави на ономе што су до сада учинили на очувању мањег ентитета БиХ (споменимо само спречавање усвајања резолуције у Савету безбедности УН којом би РС била проглашена „геноцидном творевином“, као и блокирање именовања Шмита за високог представника). Знао је он добро, да чак и кад би одустао од ове намере, не би умилостивио оне који из својих геостратешких интереса желе да униште Републику Српску и „пацификују“ српски фактор на Балкану, док је с друге стране одликовањем државника из Кремља не само показао да се не плаши „чувара евроатлантских вредности“ већ и да Руску Федерацију сматра искреним пријатељом и највећим заштитником прве српске државе западно од Дрине. Зато смо уверени да ће лидер „малог партнера“ с Балкана приликом првог наредног сусрета уручити, са задовољством, великом Владимиру Владимировичу Орден РС на огрлици, не обазирући се при томе на реакције Вашингтона, Брисела и осталих „дежурних“ србофоба и русофоба.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *