Проф. др Миладин Шеварлић – Мрвице за пољопривреду

У Скупштини Србије поново је изгласан буџет у коме су укупни планирани приходи мањи од планираних расхода. Тако не ради ниједан српски домаћин, али у Скупштини и држави Србији, очигледно, нема ниједног домаћина. Незаобилазно питање је – кога они задужују и на основу чега?

Буџетска еутаназија српске пољопривреде и села под влашћу актуелног режима оштетила је законске кориснике у периоду 2013–2023. за више од 1,1 милијарду евра или три годишња просечна аграрна буџета, а наставља се и с буџетом за 2023. годину. Као и свих година владавине коалиције СНС-СПС и „комби“ странака, али и оних пре њих, укупан буџет Србије за 2023. је недомаћински, јер су планирани приходи мањи од расхода, а планирани буџетски дефицит је 121.298.733.000 РСД, односно 1,8 пута већи од планираног аграрног буџета за 2023. годину, наглашава у разговору за „Печат“ проф. др Миладин Шеварлић, наш уважени агроекономиста са Пољопривредног факултета у Земуну и бивши народни посланик.

Професоре, да ли предлагачи не знају како се планира буџет, или знају и свесно га подмећу гласачима са испланираним дефицитом?
Они су заједнички одговорни за буџет, као и за све друго што се предлаже и изгласава у Скупштини Србије. Нажалост, још увек нико не сноси последице за обмане које нису последица незнања. Углавном, кад је СНС дошао на власт, дали су обећање да ће одмах испунити законску обавезу о издвајању минималних пет одсто за аграрни буџет, а онда сваке наредне године додавати по један одсто док се не достигне 10 процената учешћа у укупном буџету, јер је то сразмерно доприносу пољопривреде БДП-у. А у Скупштини Србије поново је изгласан буџет у коме су укупни планирани приходи мањи од планираних расхода. Тако не ради ниједан српски домаћин, али у Скупштини и држави Србији, очигледно, нема ниједног домаћина. Незаобилазно питање је – кога они задужују и на основу чега? Мени није познато да у Србији постоји иједан српски финални производ чија је вредност већа од хиљаду евра. Све друго раде инострани инвеститори, а странци нису и не могу да буду основ за развој земље у којој само привремено послују користећи јефтину радну снагу, изједначену са робовима јер не може да подмири ни минималну потрошачку корпу, и успут раубују расположиве природне ресурсе до максимума, без примене прописаних мера еколошке заштите. 
За неупућене, којом рачуницом сте дошли до недомаћинског буџета?
Буџет је недомаћински ако се усваја са већим расходима од прихода, а дефицит се покрива сталним и све већим задуживањем државе на домаћем и међународном финансијском тржишту. Са већ традиционално трошаџијским менталитетом, Влада Србије доставила је Народној скупштини на усвајање и Предлог закона о буџету РС за 2023. годину – са планираним укупним приходима од 1.843.364.249.000 динара и укупним расходима од 1.964.662.982.000 динара односно са буџетским дефицитом од 121.298.733.000 динара и укупним фискалним дефицитом од чак 264.000.000.000 динара – што по средњем курсу евра износи 1.034.007.815,24 € односно 2.250.460.960,90 €, а то је 159,08 € односно 346,22 € по становнику само у наредној фискалној години!
С обзиром на то да је пољопривреда још увек наша компаративна предност, како видите аграрни буџет Србије за наредну годину?
Буџетски дефицит већи је 1,8 пута од планираног аграрног буџета за 2023. годину!? А укупни буџет за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде износи 79.704.221.000 РСД, док је минималних пет процената требало да буде 79.640.000.000 динара од укупних пореских прихода који износе 1.592.800.000.000 РСД. Али, тзв. аграрни буџет износи само 4,31одсто, односно 68.723.093.000 динара и умањен је за 10.916.907.000 РСД или за 13,71одсто за колико су пољопривредници и житељи села опљачкани у односу на минимално припадајућа средства по Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. Мој је предлог да за исти тај износ, односно 13,71 одсто, у наредној години буде умањена плата свим посланицима који су гласали за овакав противзаконит и антиаграрни буџет и члановима Владе Србије који су га предложили! Ако томе додамо и податак да су од 6.294.000.000 РСД планираних за реализацију ИПАРД програма у 2023. години 75 одсто средстава донације ЕУ (4.720.500.000 РСД), а само 25 одсто учешће државе Србије, то значи да су пољопривредници и житељи села у буџету за 2023. годину реално опљачкани за 10.916.907.000 + 4.720.500.000 = 15.637.407.000 РСД или за 19,64 одсто од припадајућих а неодобрених 79,64 милијарди РСД!
Осим ових директних „интервенција“, шта је још карактеристично за аграрни буџет?
Изнећу неке начелне примедбе. Прво, несхватљиво је да министарка пољопривреде и министар финансија буквално преписују поједине буџетске позиције из 2022. године (Одрживи развој и унапређење шумарства, Кредитна подршка пољопривреди и Посебни подстицаји) у потпуно истим износима као да није било инфлације. Друго, поједине позиције су чак и смањене, попут субвенцијa за безбедност хране животињског порекла и хране за животиње за чак 72.000.000 РСД у односу на буџет из 2022. односно за 27.000.000 РСД у односу на ребаланс буџета у 2022. У односу на исти период смањена је и подршка уређењу пољопривредног земљишта у 2023. за чак 30.187.000 РСД, односно за 24.187.000 РСД у односу на ребаланс буџета из 2022. чиме је субвенција за уређење око 3,5 милиона хектара пољопривредног земљишта смањена на скромних 48,57 РСД по хектару? А подршка мерама заштите и коришћења пољопривредног земљишта у 2023. години сведена је на омаловажавајућих 1,14 динара по хектару!?

ПКБ – показна отимачина ПКБ, највећи земљишни комплекс са око 17 хиљада хектара, продат је за испод 4,5 хиљаде евра по хектару. Сада ће тај исти ПКБ изградњом ауто-пута према Зрењанину, који делом прелази преко његовог земљишта, за неколико стотина хектара узети толику суму на име одштете. Пре продаје, наводно Арапима, највећа продајна цена била је 750 хиљада евра по једном хектару. А радећи вредносну процену ПКБ-а пред његову продају, мој колега и ја дошли смо до 780 милиона евра, али је ПКБ продат за само 104,5 милиона евра. На ПКБ-у данас има свега око 4,5 хиљада музних крава, а 1990-их година било је чак 17,5 хиљада грла само у Панчевачком Риту и сваки становник и гост у Београду је могао да рачуна на барем два дцл млека дневно само из фарми ПКБ-а.

Зар све што сте досад рекли не потврђује да је укупна српска привреда, заједно са пољопривредом, све само не „економски тигар“?
Наведени подаци веома сликовито указују да је „економски тигар“ у самртном ропцу, само не знамо кад ће „издахнути“. А све су прилике да ће врло брзо, јер та количина издаје, продаје, поткрадања сопствене државе, нестручности или, можда, злоупотребе знања, толико је тешка да то не би могла да издржи ни нека много богатија држава. Пријатељи ме одавно упозоравају на тежину речи које изговарам, али не могу мирно да гледам пропаст сопственог народа и државе. А овима што мисле да пут у ЕУ нема алтернативу, и да нас тамо чека плот оплетен кобасицама, поручујем да су у великој заблуди. ЕУ искључиво из политичких разлога, да би нас „навукла“ на увођење санкција Русији, може да нам понуди да нас прими ђутуре са овим најсиромашнијим земљама тзв. Западног Балкана (кад ово кажем, питам се где је источни Балкан?). Ми смо за ове технолошки напредне и уређене државе само периферија, и то не другог него трећег реда, у коју они, на нашу велику жалост, извозе чак и медицински отпад.
То је заиста поражавајуће! Може ли да нас спасе мистериозна Четврта индустријска револуција коју спроводи председница Владе, и знате ли шта она, заправо, доноси Србији?
Имајући у виду да су велики државни послови код нас оличени у појединцима, и да о њима нема ни претходне расправе ни поузданих информација, ми „смртници“ заиста не знамо ништа о договорима „испод жита“. Међутим, све се временом сазна, само се плашим да не одоцнимо са истином и судбину земље препустимо уској групи самозване елите која је већ показала отворене намере да одлучује не само о нашим ресурсима, него и о нашим животима. Јавно питам, да ли се увози ГМ соја и да ли се контролише свака пошиљка увезене сојe коју увознички лоби купује по ценама нижим од домаће соје? Такође, Београдом увелико кружи прича о изградњи фабрике вештачког меса у Сурчину, а ја сам прочитао рад моје колегинице Татјане Бранков, професора агроекономије у Суботици и Новом Саду, на тему вештачког или штампаног меса које она с правом зове Франкенштајн храном. Дакле, у Србији се спроводи глобалистичка политика из Давоса и све се ради плански, у складу с доктрином Четврте индустријске револуције да не једемо домаће месо, него вештачко. А наше квалитетно месо ће извозити Европи која је била главни бастион против ГМО, а сада је немачки „Бајер“ главни промотор ове опасне хране по људско здравље. Значи, били смо експериментална зона за вакцине, сада ћемо бити за вештачко месо, а увелико радимо на демографском инжењерингу са вештачком оплодњом и увезеном спермом.
Другим речима, сами уништавамо своју пољопривреду и сточарство, да бисмо направили простор интересима страног капитала!?
То није блиско здравој памети, али је тако! За 2023. смањен је део буџета за сточарство које је у најгорој позицији, па сад већ имамо ситуацију да су месо и млеко за годину дана поскупели дупло. И убрзо неће имати ко да их купи изузев 10 одсто становништва које не пита за цену било чега, али неће бити ни меса ни млека из домаће производње таман они имали не знам колико пара. Иначе, Србија све ово време извози млеко произведено по највишем стандардима ЕУ у Црну Гору, а таквог млека са свега 0,05 микрограма афлатоксина/кг млека нема овде за нашу децу и болеснике. Истовремено увозимо пољско и чешко млеко за које је питање да ли задовољава ЕУ стандарде, јер је код нас дозвољена петоструко већа граница до 0,25 микрограма афлатоксина по килограму млека. Смањен је и буџет за управу за пољопривредно земљиште кога имамо око 3,5 милиона хектара. Субвенције за заштиту и коришћење пољопривредног земљишта су 1,14 динара по хектару, што најбоље показује какав је однос власти према земљишту. С друге стране, по мојим изворима Јовањица је као највећа европска фарма за органску производњу марихуане добила између 3,5 и 3,9 милиона евра субвенција. Да ли је ико одговарао због тога? Да не подсећам да је земља Србинова „избушена“ као леопардова кожа. Страним инвеститорима дају пољопривредно земљиште, а све су то, практично, екстериторије других држава, неретко обележене таблама исписаним страним језицима. 

Сад нам Хрвати продају наше После продаје из ПКБ-а је најпре издвојен „Фриком“ и Хрватима је будзашто дато 2.000 хектара најквалитетнијег земљишта у систему где се могло у року од четири сата увести комбајне, скинути грашак, кукуруз шећерац, боранију и све то прерадити и спаковати у производе прима квалитета. Затим је приватизован „Имлек“ у коме је избио пожар непосредно по потписивању уговора о продаји ПКБ-а, али нико то није смео да објави. Сад нам Хрвати продају наше поврће и сладолед од млека произведеног у ПКБ-у. То је био један логичан репро-ланац, ако се не варам од 367 ОУР-а у свим републикама и покрајинама Југославије. Кад је Роберт Макнамара 1970-их посетио ПКБ, изјавио је да тако нешто не постоји ни у Америци, где је касније аграрни сектор организовали по моделу ПКБ-а. Заборавили смо народну мудрост „Њива испред кућног прага се никада не продаје“.

У којој мери ће уништавању пољопривредног земљишта допринети „Рио Тинто“ који, како нам јављају, интензивно ради на припремама за експлоатацију јадарита?
Не бих се усудио да процењујем ту несагледиву штету! Подриње и Рађевина је изузетно квалитетна земља на којој се остварују већи приходи од пољопривреде од оних које би Србија имала од експлоатације рудника. Морам да кажем да је и изградња ауто-пута од Прељине до Појата злочин, јер тамо исељавамо читава села. Као да није довољно што стотине села годишње у Србији нестаје. Цео тај Моравски коридор има изузетно квалитетну земљу која произвођачима поврћа даје и две жетве годишње, а некоме је пало на памет да тамо скида 11 метара земље у дубину да би дошао до шљунка који ће да наспе за подлогу ауто-пута што, узгред, није добро решење. При томе тај неко вероватно не зна да за настајање једног сантиметра ораничног слоја земље треба хиљаду до 10.000 година. А није нам ни чудно што километар нашег ауто-пута кошта можда и више од ауто-пута испод Ламанша! 
После свега, да ли уопште неко мисли и брине о развоју Србије, или смо изопштени из сваког развоја, како су западни моћници одлучили 2000-их година у Братислави?
И те како брину о Србији! И то тако што се максимално стране инвестиције усмеравају у северну покрајину, а административно под АП Војводину спада све што је изнад Саве и Дунава, па тако и Земун, и Нови Београд, и Сурчин, и више од пола територије београдске општине Палилула. Све важне државне институције, банке, инострана представништва измештени су на Нови Београд, чак до осигуравајућих кућа, а ауто-пут „Милош Велики“ уместо десном страном Саве иде левом. Такође, изнад Саве и Дунава где живи 35 одсто становништва изграђено је 70 одсто хипермаркета, док се 65 одсто становништва јужно снабдева у 30 одсто великих тржних центара. Али зато је централној Србији дато да, у ситуацији када су енергетика, храна и здравство главни сектори будућности, гради национални стадион вредан 540 милиона евра, али опет у Сурчину. Јер, забога, нама је довољан спорт! То је трагедија по два основа, прво што је то скоро целокупан аграрни буџет за милионе запослених у сектору агропривреде, а друго што се пројектом изградње стадиона изузима 600 хектара најквалитетнијег обрадивог земљишта на територији општине Сурчин!