KAZAHSTAN NA PUTU VELIKIH REFORMI

Predviđena je sveobuhvatna modernizacija političkog sistema, kako bi se osigurao konačni prelazak sa superpredsedničkog oblika vladavine na predsedničku republiku sa jakim parlamentom

Kazahstan je na početku ove godine privukao pažnju čitavog sveta kad su se protesti zbog naglog povećanja cene gasa pretvorili u političke, na kojima je zahtevana i ostavka vlade, a u kojima je poginulo 238 ljudi. Objavljeno je i da je, od 2. do 4. januara, širom zemlje povređeno 1.151 lice i nastradalo 3.998 pripadnika snaga reda. Nakon toga, predsednik Republike Kasim Žomart Tokajev pozvao je sve sunarodnike da se ujedine i izgrade „Novi Kazahstan“. Svoju viziju reformi izneo je u obraćanju narodu pod sloganom „Novi Kazahstan: Put obnove i modernizacije“. Reč je o programu sveobuhvane modernizacije političkog sistema, čiji je cilj promena paradigme razvoja zemlje. Nove sistemske reforme odnose se na sve političke institucije, uz najavu da će biti revidirana ključna ovlašćenja glavnih institucija vlasti: predsednika, parlamenta, lokalne samouprave.

U okviru reformi planirano je da se obezbedi konačni prelazak sa superpredsedničkog oblika vladavine na predsedničku republiku sa jakim parlamentom. Generalno, temelj Novog Kazahstana treba da bude harmoničan spoj političkih i ekonomskih reformi. Sprovođenje inicijativa predsednika Kazahstana pretpostavlja veliki rad čitavog državnog aparata. Kako je naglasio predsednik Tokajev, potrebno je uneti izmene u više od 30 članova Ustava, sedam ustavnih zakona i 15 zakona. Održavanje referenduma o izmenama i dopunama Ustava zemlje od 5. juna može se smatrati prvim ozbiljnim korakom ka promenama. Prema rečima šefa države, ustavna reforma ima za cilj sveobuhvatnu transformaciju celokupnog državnog modela.
U novoj redakciji Ustava konsolidovan je podjednako distanciran status predsednika od svih političkih partija i pokreta. Najbližim rođacima predsednika zabranjeno je da budu na političkim i rukovodećim pozicijama u kvazijavnom sektoru. „Važan paket amandmana tiče se sfere zaštite prava. Stvaranje Ustavnog suda, konsolidacija statusa poverenika za ljudska prava na ustavnom nivou, bezuslovna zabrana smrtne kazne – svi ovi koraci imaju za cilj postizanje sveobuhvatnog poštovanja prava i sloboda građana. Predstojeća Ustavna reforma označiće novu etapu u razvoju naše zemlje“, naglasio je Tokajev. Sledeći korak ka izgradnji Novog Kazahstana bili su prevremeni predsednički izbori održani 20. novembra, na kojima je Kasim-Žomart Tokajev osvojio novi sedmogodišnji predsednički mandat, bez mogućnosti ponovnog izbora, sa više od 81 odsto glasova.Posle inauguracije 26. novembra, Tokajev je potpisao ukaz kojim se odobrava Akcioni plan za sprovođenje njegovog predizbornog programa „Pravedni Kazahstan – za sve i za svakoga. Sada i zauvek“.

TRI PRAVCA PROMENA Akcioni plan obuhvata tri pravca – Pravedna država, Pravedna ekonomija i Pravedno društvo. Njegov cilj je da obezbedi efikasnu implementaciju reformi usmerenih na dalju modernizaciju kazahstanskog društva i države. Poglavlje „Pravedna država“ obuhvata političku modernizaciju, koja podrazumeva održavanje izbora za parlament i maslihate (lokalne organe vlasti) na osnovu novog izbornog sistema, obezbeđivanje zdrave političke konkurencije i formiranje zrele, odgovorne biračke kulture. Pored toga, mere uključuju obezbeđivanje sposobnog državnog aparata, nezavisnog sudstva i zaštitu prava građana. Tu su i mere za sprečavanje torture, sprečavanje i borbu protiv korupcije i povećanje odgovornosti za nasilje u porodici. Vođenje uravnotežene spoljne politike jedna je od mera u oblasti državne bezbednosti.
Poglavlje „Pravedna ekonomija“ obuhvata pravednu i predvidljivu ekonomsku politiku koja podrazumeva smanjenje sive ekonomije na standarde OECD-a, smanjenje udela države u privredi na 14 odsto do 2025. godine, demonopolizaciju privrede, zaštitu konkurencije i usvajanje novog Poreskog zakona kako bi se obezbedilo pravično, transparentno i predvidivo oporezivanje.

Ostale oblasti obuhvataju otvorene saobraćajne koridore i logistiku, uključujući razvoj Transkaspijske međunarodne rute, pouzdanu energetiku, jake regione i infrastrukturu, uključujući nove stambene objekte i puteve, kao i nove digitalne mogućnosti radi pretvaranja Kazahstana u digitalno regionalno čvorište. Ovde valja podsetiti da je Kazahstan, po površini, deveta zemlja u svetu, a na prvom mestu po istraženim rezervama cinka, volframa i barita. Druga je po srebru, olovu i hromitu, treća po bakru i fluoritu, četvrta po molibdenu i šesta po zlatu. Kazahstan ima značajne resurse nafte i gasa (na devetom je mestu u svetu po dokazanim rezervama nafte). Ova republika zauzima osmo mesto na planeti po rezervama uglja i drugo po rezervama uranijuma.

Poglavlje „Pravedno društvo“ programira zalaganja za pristupačno i kvalitetno obrazovanje, savremeno zdravstvo, socijalnu zaštitu, zajedničke vrednosti, unapređenje kulture i ekologije. Mere uključuju modernizaciju škola, izgradnju novih najsavremenijih zdravstvenih centara, podršku osetljivim i ugroženim članovima društva, pokretanje Nacionalnog fonda za podršku deci 2024. godine i infrastrukturu za električna vozila do 2029. u svim većim gradovima. Većina mera biće sprovedena do 2023/2024, dok će za neke biti potreban duži vremenski period. Po površini teritorije Republika Kazahstan zauzima deveto mesto u svetu. U zemlji danas žive predstavnici više od 130 nacionalnosti, od kojih su 66 odsto Kazahstanci, 21 odsto Rusi, a ostatak od 13 procenata čine Ukrajinci, Uzbeci, Ujguri, Korejci, Nemci i Tatari.

AKTIVNA SPOLJNA POLITIKA Uz aktivnu unutrašnju politiku, Kazahstan vodi i aktivnu spoljnu politiku pa je domaćin velikih međunarodnih događaja. Minulog septembra u ovoj zemlji je bio i papa Francisko koji je učestvovao na VII kongresu lidera svetskih i tradicionalnih religija u Astani. Papa je u svom govoru život u Kazahstanu uporedio sa sviranjem dombre (nacionalnog muzičkog instrumenta ove zemlje). „Došao sam da ovde, kao hodočasnik sveta, tražim dijalog, želim jedinstvo. Našem svetu danas je veoma potrebna harmonija. Što se tiče Kazahstana, harmonija to je kazahstanski muzički instrument, to je dombra. Dombra koja je kulturni amblem, simbol Kazahstana. Voleo bih da razvijete vaše misli oko dombre. Znam da su se neka dela na dombri izvodila u srednjem veku, to su bile muzičke priče, poetska dela. Dombra je simbol kontinuiteta, simbol prenošenja s generacije na generaciju. To nam omogućava da održavamo tradiciju, ali ne da živimo u prošlosti već da to koristimo za budućnost“, rekao je pontifik.

Papa je, takođe, napomenuo da Kazahstan nije samo zemlja heroja, mislilaca, umetnika već i zemlja stradanja. Podsetio je i na ljude koji su trpeli represije, napominjući da je to zadesilo mnoge narode. „Ipak, Kazahstanci nastoje da istoriju uključe u savremeno društvo, da je ne zaborave. Prisetimo se dombre. Svira se dodirivanjem struna. Na taj način, delikatno dodirujući strune, možemo stvoriti harmoniju između visokih letnjih temperatura i niskih zimskih. U ovoj zemlji zvuče note savremenosti i starine, ona je most između istoka i zapada, to je azijska i evropska duša. Dombra može da se svira sa mnogim drugim žičanim instrumentima koji postoje na zemlji, u harmoniji, srdačno. Neophodno je da naš javni život zvuči kao dombra“, naglasio je papa Francisko.
Kazahstan je multikonfesionalna i sekularna država, koja garantuje slobodu veroispovesti svake od 18 konfesija. Multikulturalno društvo Kazahstana čini 19,2 miliona ljudi. Danas u Kazahstanu postoji oko 3.200 bogomolja i oko 4.000 verskih udruženja. Zbog toga se zemlja zalaže za održavanje Kongresa svetskih i tradicionalnih religija, pozivajući sve da naporno rade na izgradnji inkluzivnog društva koje promoviše međukonfesionalni dijalog i versku harmoniju. Takođe u oktobru ove godine Astana je bila domaćin Šestog samita Konferencije o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji (CICA). Dvanaest šefova država, prvi rukovodioci posmatrača i partnerskih organizacija, kao i gosti predsedavajuće zemlje okupili su se u glavnom gradu Kazahstana kako bi rešili goruća pitanja i razvili zajedničke pristupe jačanju mira, stabilnosti i bezbednosti na ogromnom azijskom kontinentu. Ključna strateška odluka usvojena na Samitu bila je Astaninska izjava o transformaciji, kojom je pokrenut pregovarački proces za postepenu transformaciju CICA u punopravnu regionalnu međunarodnu organizaciju.
Što se tiče kazahstansko-srpskih odnosa, tokom 2022. godine oni su zadržali tradicionalno prijateljski karakter. Drugu godinu zaredom, spoljnotrgovinska statistika pokazuje stabilan rast pokazatelja međusobne trgovine između Kazahstana i Srbije. Uloženi su zajednički napori na intenziviranju političkog dijaloga, proširenju saradnje u svim oblastima, uključujući održavanje prakse međusobne podrške u međunarodnoj areni.