Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše dr Nataša Petrović Tomić,
redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Uzmemo li kao referentan desetogodišnji period (a u ekonomije se to smatra reprezentativnim!), uočavaju se sledeća kretanja: povećanje kapitala i ukupne imovine društava za osiguranje, tehničke rezerve skoro su utrostručene, ukupna premija zabeležila je skok, a naročito premija životnog osiguranja, što svedoči o poverenju građana u proizvode osiguranja. Da ne bih ponavljala podatke do kojih se može doći na osnovu izveštaja Narodne banke Srbije, preći ću na ono što smatram jednako bitnim, a to je pozadina rasta tržišta osiguranja.
To što je tržište osiguranja pokazalo povećanu otpornost na sistemske rizike, može se objasniti kumulativnim delovanjem sledećih faktora. Prvo, kreiran je održivi sistem osiguranja u čijem središtu je korisnik usluge osiguranja. Regulatorni okvir osiguranja pretenduje da klijentima pruži osećanje zaštićenosti, kako na planu materijalnog (zaključenja i izvršenja ugovora), tako i na planu procesnog (rešavanja sporova). Drugo, favoribilan poslovnopravni ambijent podstiče osiguravače da ponude proizvode osiguranja koji odgovaraju stvarnim potrebama korisnika. Iako smo u faznoj implementaciji Direktive Solvency II stigli tek do druge faze, a implementacija Direktive o distribuciji osiguranja nam tek sledi, postoji deo regulatornog okvira koji garantuje određeni stepen pravne sigurnosti. Treće, ne može se zanemariti permanentna nadzorna i regulatorna aktivnost NBS.
Da li će formirane rezerve osiguravača biti dovoljne da se odgovori na negativna ekonomska očekivanja i globalnu finansijsku ranjivost finansijskog sektora? Koliko će društava moći da ostvare planirane ciljeve i dobit usled preteće visoke inflacije? Iako smo tokom prethodne tri godine imali relativno negativna očekivanja, pokazalo se da je sektor osiguranja beležio rast u različitim segmentima. Posle decenije stabilnog rasta možemo računati na nešto što se zove kapital poverenja, po čemu se osiguranje sve više izdvaja od ostatka finansijskog sektora. Klijenti su stekli određeni stepen poverenja da će osiguranje delovati kada je najpotrebnije, a od početka pandemije kao da se otvorila Pandorina kutija rizičnih događaja, koji su dodatno podstakli svest građana o zaštiti od rizika. Ljudima je u krizi potrebna normalnost, a ima li proizvoda koji može pružiti bolju kompenzaciju od osiguranja?! Štaviše, neki oblici životnog osiguranja – poput štednih ili mešovitih osiguranja – vaskrsli su, što je direktna posledica trenda rasta kamatnih stopa i pooštravanja monetarnih uslova. Moje je predviđanje da će globalne turbulencije stvoriti nove prilike za osiguravače, posebno u pogledu polisa koje pokrivaju prekid poslovanja. Može se očekivati i povećana potražnja za polisama odgovornosti (trenutno je recimo aktuelna polisa odgovornosti na društvenim mrežama!), ali i klasičnim polisama osiguranja imovine. Da ne pominjem dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje u pandemijskim godinama beleži postepeni rast.
Izazova, dakle, ne manjka, ali za osiguravače sa vizijom „pritisak je privilegija“. Ne postoje dakle, izazovi, već prilike da se unapredi poslovanje i ispliva u prvi plan. Najzad, najvažnije za dalja pozitivna kretanja na tržištu osiguranja, bez obzira na to da li živimo u srećnim ili nesigurnim vremenima, jeste poverenje. Jer nije važno kroz šta prolazimo ako znamo na koga možemo da se oslonimo! Kapital poverenja gura industriju osiguranja, zadržava postojeće i privlači nove klijente, čuva radna mesta zaposlenih i uopšte sistem osiguranja. Ni najbolji zakoni, ni redovne regulatorne intervencije ne postižu postavljeni cilj ako osiguravači svojom politikom odnosa prema klijentima nisu izgradili kapital poverenja. To je noseća vrednost postpandemijskog oporavka celokupne industrije finansijskih usluga.
